U Muzeju Jugoslavije i Arhivu Jugoslavije ne znaju ko su im nove v.d. direktorke

Na poslednjoj sednici Vlade u četvrtak 7. maja, odlučeno je da se na čelo Muzeja Jugoslavije umesto direktorke Nede Knežević postavi v.d. direktorka Gordana Vujović.

Na toj istoj sednici imenovana je i v.d. direktorka Arhiva Jugoslavije dr Tatjana Kikić, a razrešen je dužnosti Milan Terzić.

Ministarstvo kulture ćuti

Zaposleni Muzeja Jugoslavije su o promeni u svom kolektivu saznali u petak iz medija. Ne znaju ko im je nova v.d. direktorka, prema podacima sa interneta pretpostavljaju da je profesorka srpskog i da je godinu dana radila u Ministarstvu kulture.

O tome su u ponedeljak pisali u saopštenju 11. maja.

Naveli su da je Nedi Knežević istekao mandat, te da je zato „Upravni odbor Muzeja Jugoslavije u julu 2025. godine, a šezdeset dana pre isteka mandata direktora, uputio zahtev Ministarstvu kulture za saglasnost za raspisivanje konkursa za izbor direktora, u skladu sa članom 35. stav 4 Zakona o kulturi“. Međutim, „nadležno Ministarstvo kulture nikada nije odgovorilo na poslati dopis niti je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa u skladu sa Zakonom“, naglašavaju u saopštenju.

I u Arhivu Jugoslavije ne znaju ko je dr Tatjana Kikić koja će biti na čelu ustanove umesto Milana Terzića, dosadašnjeg direktora, koji je od novembra prošle godine u penziji, o čemu je nadležno Ministarstvo obavešteno.

Prvo su čuli da im v.d. direktorka  dolazi iz Agencije za privredne registre, a zatim  iz Arhiva Srbije što je svakako bolje.

Loša praksa

Zaposleni Muzeja Jugoslavije u saopštenju upozoravaju da se „Muzej Jugoslavije tokom mandata Nede Knežević profilisao u jednu od najvidljivijih i najposećenijih muzejsko-kulturnih institucija u svetu, sa rekordnom posetom od 200.000 posetilaca godišnje. U godinama iza nas, Muzej je dobio značajna međunarodna priznanja, a samo u prošloj godini osvojio je gran pri Europa Nostra za izložbu „Ježeva kućica”, nagradu za najbolji suvenir u regionu, brojne lokalne nagrade za očuvanje kulturnog nasleđa i svrstan je među 27 najznačajnijih muzeja u svetu“.

Zato im je vrlo važno ko dolazi na čelo njihove kuće.

Na kraju saopštenja ističu da ignorisanje zakona i interesa ustanove „nažalost nije usamljen slučaj, već se može reći da je postala praksa pri izboru rukovodilaca ustanova kulture. Time se onemogućava transparentnost i konkurentnost kod izbora kandidata, izostaje isticanje programa rada ustanova i narušavaju se njihova stabilnost i kontinuitet rada“.

Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!