Vlada Srbije je imenovala Gordanu Vujović i Tatjanu Kikić za v.d. direktorke Muzeja Jugoslavije odnosno Arhiva Jugoslavije. Zaposleni ne znaju ko su one
Na poslednjoj sednici Vlade u četvrtak 7. maja, odlučeno je da se na čelo Muzeja Jugoslavije umesto direktorke Nede Knežević postavi v.d. direktorka Gordana Vujović.
Na toj istoj sednici imenovana je i v.d. direktorka Arhiva Jugoslavije dr Tatjana Kikić, a razrešen je dužnosti Milan Terzić.
Zaposleni Muzeja Jugoslavije su o promeni u svom kolektivu saznali u petak iz medija. Ne znaju ko im je nova v.d. direktorka, prema podacima sa interneta pretpostavljaju da je profesorka srpskog i da je godinu dana radila u Ministarstvu kulture.
O tome su u ponedeljak pisali u saopštenju 11. maja.
Naveli su da je Nedi Knežević istekao mandat, te da je zato „Upravni odbor Muzeja Jugoslavije u julu 2025. godine, a šezdeset dana pre isteka mandata direktora, uputio zahtev Ministarstvu kulture za saglasnost za raspisivanje konkursa za izbor direktora, u skladu sa članom 35. stav 4 Zakona o kulturi“. Međutim, „nadležno Ministarstvo kulture nikada nije odgovorilo na poslati dopis niti je dalo saglasnost za raspisivanje konkursa u skladu sa Zakonom“, naglašavaju u saopštenju.
I u Arhivu Jugoslavije ne znaju ko je dr Tatjana Kikić koja će biti na čelu ustanove umesto Milana Terzića, dosadašnjeg direktora, koji je od novembra prošle godine u penziji, o čemu je nadležno Ministarstvo obavešteno.
Prvo su čuli da im v.d. direktorka dolazi iz Agencije za privredne registre, a zatim iz Arhiva Srbije što je svakako bolje.
Zaposleni Muzeja Jugoslavije u saopštenju upozoravaju da se „Muzej Jugoslavije tokom mandata Nede Knežević profilisao u jednu od najvidljivijih i najposećenijih muzejsko-kulturnih institucija u svetu, sa rekordnom posetom od 200.000 posetilaca godišnje. U godinama iza nas, Muzej je dobio značajna međunarodna priznanja, a samo u prošloj godini osvojio je gran pri Europa Nostra za izložbu „Ježeva kućica”, nagradu za najbolji suvenir u regionu, brojne lokalne nagrade za očuvanje kulturnog nasleđa i svrstan je među 27 najznačajnijih muzeja u svetu“.
Zato im je vrlo važno ko dolazi na čelo njihove kuće.
Na kraju saopštenja ističu da ignorisanje zakona i interesa ustanove „nažalost nije usamljen slučaj, već se može reći da je postala praksa pri izboru rukovodilaca ustanova kulture. Time se onemogućava transparentnost i konkurentnost kod izbora kandidata, izostaje isticanje programa rada ustanova i narušavaju se njihova stabilnost i kontinuitet rada“.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
Estela Radonjić Živkov kandidatkinja Studentske liste, svedočiće na ročištu u ponedeljak u slučaju Generalštab. Studenti pozivaju građane da se okupe ispred Višeg javnog tužilaštva
Iz Beogradskog dramskog pozorišta kažu da je predstava „Crno zlato“ otpala sa Bitefa zbog bolesti glumice a ne zbog reditelja Olivera Frljića kako su objavili mediji, a selektor Bitefa Spasoje Ž. Milovanović se „zahvaljuje“ timu ne:Bitefa što su prihvatili njegovu selekciju i očekuje honorar
Konkurs za Ninovu nagradu se uglavnom pojavljivao s proleća, a ove godine ga još uvek nema. Nema ni zvaničnog objašnjenja redakcije
Bend iz Ohaja više nije tako veliki, ali je važan, uverljiv i beskompromisan, a to je potvrdio i koncert u Milanu
Neplanirano, Bitef je dobio slobodan dan zato što je neposredno pred početak, otkazana predstava „Crno zlato“ Olivera Frljića
Zbog čega bi za Milenka Jovanova ispalo bolje da je u Kragujevcu klečao i tihovao kao onomad direktor Jovine gimnazije u Novom Sadu nego što je govorio o dijalogu i programima? I zašto mu ne veruje ni poslednji crnokapuljaš
Hašim Tači je bio zločinac i kad je kao predsednik sedeo sa Vučićem i baronesom Ešton. Sada je samo osuđen. O licemerju u „regiji“ i plemenskom moralu koji prevazilazi krvna zrnca
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović bi oberučke trebalo da prihvati poziv na TV duel Aleksandra Vučića, prvog na listi Ujedinjena Srbija. Naravno, pod određenim uslovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
