Deo performansa zbog kog ljudi u nepreglednim redovima čekaju ispred Austrijskog paviljona na Venecijanskom bijenalu, bila je i profesorka Snežana Arnautović Stjepanović. Ovo su njeni utisci
Centar pažnje Venecijanskog bijenala, i pre nego što je otvoren za publiku (9. maj), nedvosmisleno je postavka Austrijskog paviljona. Provokativni performans Florentine Holcinger – Sea World Venice glavna tema u stručnoj i medijskoj javnosti, a posetioci čekaju u izuzetno dugačkim redovima kako bi ga videli.
Šta kažu kritičari
Na primer, likovni kritičar „Gardijana“ Endi Frankel kaže da ga je Austrijski paviljon posebno impresionirao. Opisuje ga kao „brutalno opscen i uznemirujući performans natopljen kanalizacijom“ i navodi da u jednoj od scena žena pliva u tanku povezanom sa prenosivim toaletima, dok se prerađeni urin posetilaca vraća u bazen. Frankel smatra da rad govori o klimatskoj katastrofi i svetu koji je „na nekoliko centimetara od raspada pod teretom sopstvenih grešaka“.
Organizatori postavke preciziraju da je performans Florentine Holcinger kritika odnosa čoveka prema morima, okeanima i venecijanskoj laguni.
Autorka performansa je njegov deo.
Ona visi iznad jednog velikog tanka punog tečnosti u ogromnom bronzanom zvonu. Njeno nago telo je klatno kojim udara o ivice zvona, u nameri da upozori svet na dolazeće poplave i ekološke katastrofe koje prete čovečanstvu.
Zvuk koji se širi Venecijom
U performansu Florentine Holcinger učestvovala je i profesorka Snežana Arnautović Stjepanović, višemedijska umetnica, prodekanka Instituta za umetničku igru Univerziteta „Beopolis“.
Ona za „Vreme“ kaže da „to nije samo zvuk, to je rezonanca visokih frekvencija koja se širi čitavom Venecijom, svesno i namerno zvoneći na uzbunu za spas planete. Taj zvuk postaje magnetska sila koja navodi publiku da u kilometarskim redovima satima čeka, ne bi li postala deo ove surove, radikalne, ali katarzične ceremonije“.
Priča da je postala učesnik performansa „potpuno organski, u trenutku ulaska u Austrijski paviljon. Florentina i njen tim su me prepoznali kroz energiju bića koju nosim. Rekli su mi da se savršeno uklapam u arhetip njihovog mitskog bića – figure koja poseduje snagu da ’popravi kvar’ i doprinese spasenju sveta. Prihvatila sam poziv istog trenutka“.
Iako se performansom bavi više od dve decenije, dosadašnji rad Snežane Arnautović Stjepanović nije bio primarno radikalan u ovom smislu.
„Našla sam se u vodenom tanku suočena sa teškim metalnim konstrukcijama za prečišćavanje opasnih voda. Prizor je nosio snažan vizuelni i konceptualni naboj: u svečanoj zelenoj svilenoj haljini u kojoj sam bila na otvaranju našeg paviljona, ušla sam u tu nemilosrdnu bitku. Kontrast između mekoće, plemenitosti svile i grubosti, hladnoće metalnih mašina postao je metafora same borbe za opstanak. Jaki mlazovi ’opasne’ vode šikljaju po nama, prostor se puni, a mi se vučemo, padamo i borimo sa mašinama. Tih desetak minuta bilo je stanje koje je rečima teško opisati – jedna sirova, telesna borba u kojoj odeća gubi funkciju estetike i postaje deo borbenog oklopa.“
Telo kao instrument pobune
Snežana Arnautović objašnjava da je za to vreme, u drugom tanku, naga performerka potpuno izložena opasnoj vodi, dok u središtu trećeg segmenta ovog rada, iznad crne vode i mulja, levitira svojevrsni totem građen od ženskih tela. „Ono što je ključno za razumevanje ovog rada jeste tretman tela: iako je nago i dovedeno do granica izdržljivosti, ono ni u jednom trenutku nije seksualizovano. Ono je ovde ogoljeno do svoje primarne, biološke i funkcionalne istine. Telo je prikazano kao radno telo, kao mašina, kao instrument pobune i biće koje pati, bori se i opstaje, oslobođeno svakog voajerskog ili komercijalnog konteksta.“
Kao profesorki koja predaje performans i instalaciju, ova saradnja joj mnogo znači. Objašnjava da „Florentina Holzinger posmatra stvari podjednako performativno i koreografski, a njeni izvođači, kao školovani igrači, poseduju neverovatnu izdržljivost za ovakve ekstremne zadatke“.
„Iskustvo iz Venecije potvrđuje da je edukacija u domenu performansa na našem Institutu na liniji najrelevantnijih svetskih tokova, gde se telo koristi kao primarni medij za prenos najsloženijih društvenih i egzistencijalnih poruka. Dok zvono odzvanja Venecijom, svesni smo da umetnost više ne može samo da posmatra – ona mora da učestvuje u popravljanju sveta“, ocenjuje Snežana Arnautović Stjepanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
“Bolje vreme će doći i to je naša izabrana odluka, ali mi nemamo luksuz da to vreme čekamo. Moramo neprekidno da ga pozivamo i to je Reflektor u Srboleku. Adresa na koju pozivamo bolje vreme da dođe, da se upoznamo. Ako mu se dopadnemo, možda i ostane”
Umetnost ne može da postoji bez konteksta, ona mora da komunicira sa vremenom u kome nastaje. Odavno nije dovoljno da umetnik sedi u nekom ateljeu, u kuli od slonovače i pravi nekakve forme, već je potrebno da umetnik ipak bude javni govornik, da promoviše izvesne vrednosti, vrednosni sistem koji je vezan za humanizam. Kroz umetnički jezik, naravno – mi nismo političari, ali umetnost svakako nikad nije bila apolitična, ona je oduvek imala svoj politički aspekt
Za mene je najbitnije da se uvek bavim stvarima koje volim, koje me zanimaju. Mislim da je to jako velika privilegija, naročito ako tome dodam i stalna putovanja, turneje i zanimljive ljude koje srećem. Naravno, sve to ima svoju cenu. Živim skromno, ali slobodno
Minja Bogavac, direktorka „Reflektor teatra“, za novi broj „Vremena“ priča o progonu tog angažovanog pozorišta i kako su rešili da naprave svoj prostor
Voženo lice Aleksandar Vučić će u predizbornoj kampanji voziti staru škodu. Dok traje odmazda prema svakome ko pisne, paradni deo kampanje biće otužniji nego ikad jer se Vučić obraća svom hardkor biračkom telu
Zašto ministarka Snežana Paunović još nije smenjena? Šta to govori o njoj, režimu i Srbiji
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
