Deo performansa zbog kog ljudi u nepreglednim redovima čekaju ispred Austrijskog paviljona na Venecijanskom bijenalu, bila je i profesorka Snežana Arnautović Stjepanović. Ovo su njeni utisci
Centar pažnje Venecijanskog bijenala, i pre nego što je otvoren za publiku (9. maj), nedvosmisleno je postavka Austrijskog paviljona. Provokativni performans Florentine Holcinger – Sea World Venice glavna tema u stručnoj i medijskoj javnosti, a posetioci čekaju u izuzetno dugačkim redovima kako bi ga videli.
Šta kažu kritičari
Na primer, likovni kritičar „Gardijana“ Endi Frankel kaže da ga je Austrijski paviljon posebno impresionirao. Opisuje ga kao „brutalno opscen i uznemirujući performans natopljen kanalizacijom“ i navodi da u jednoj od scena žena pliva u tanku povezanom sa prenosivim toaletima, dok se prerađeni urin posetilaca vraća u bazen. Frankel smatra da rad govori o klimatskoj katastrofi i svetu koji je „na nekoliko centimetara od raspada pod teretom sopstvenih grešaka“.
Organizatori postavke preciziraju da je performans Florentine Holcinger kritika odnosa čoveka prema morima, okeanima i venecijanskoj laguni.
Autorka performansa je njegov deo.
Ona visi iznad jednog velikog tanka punog tečnosti u ogromnom bronzanom zvonu. Njeno nago telo je klatno kojim udara o ivice zvona, u nameri da upozori svet na dolazeće poplave i ekološke katastrofe koje prete čovečanstvu.
Zvuk koji se širi Venecijom
U performansu Florentine Holcinger učestvovala je i profesorka Snežana Arnautović Stjepanović, višemedijska umetnica, prodekanka Instituta za umetničku igru Univerziteta „Beopolis“.
Ona za „Vreme“ kaže da „to nije samo zvuk, to je rezonanca visokih frekvencija koja se širi čitavom Venecijom, svesno i namerno zvoneći na uzbunu za spas planete. Taj zvuk postaje magnetska sila koja navodi publiku da u kilometarskim redovima satima čeka, ne bi li postala deo ove surove, radikalne, ali katarzične ceremonije“.
Priča da je postala učesnik performansa „potpuno organski, u trenutku ulaska u Austrijski paviljon. Florentina i njen tim su me prepoznali kroz energiju bića koju nosim. Rekli su mi da se savršeno uklapam u arhetip njihovog mitskog bića – figure koja poseduje snagu da ’popravi kvar’ i doprinese spasenju sveta. Prihvatila sam poziv istog trenutka“.
Iako se performansom bavi više od dve decenije, dosadašnji rad Snežane Arnautović Stjepanović nije bio primarno radikalan u ovom smislu.
„Našla sam se u vodenom tanku suočena sa teškim metalnim konstrukcijama za prečišćavanje opasnih voda. Prizor je nosio snažan vizuelni i konceptualni naboj: u svečanoj zelenoj svilenoj haljini u kojoj sam bila na otvaranju našeg paviljona, ušla sam u tu nemilosrdnu bitku. Kontrast između mekoće, plemenitosti svile i grubosti, hladnoće metalnih mašina postao je metafora same borbe za opstanak. Jaki mlazovi ’opasne’ vode šikljaju po nama, prostor se puni, a mi se vučemo, padamo i borimo sa mašinama. Tih desetak minuta bilo je stanje koje je rečima teško opisati – jedna sirova, telesna borba u kojoj odeća gubi funkciju estetike i postaje deo borbenog oklopa.“
Telo kao instrument pobune
Snežana Arnautović objašnjava da je za to vreme, u drugom tanku, naga performerka potpuno izložena opasnoj vodi, dok u središtu trećeg segmenta ovog rada, iznad crne vode i mulja, levitira svojevrsni totem građen od ženskih tela. „Ono što je ključno za razumevanje ovog rada jeste tretman tela: iako je nago i dovedeno do granica izdržljivosti, ono ni u jednom trenutku nije seksualizovano. Ono je ovde ogoljeno do svoje primarne, biološke i funkcionalne istine. Telo je prikazano kao radno telo, kao mašina, kao instrument pobune i biće koje pati, bori se i opstaje, oslobođeno svakog voajerskog ili komercijalnog konteksta.“
Kao profesorki koja predaje performans i instalaciju, ova saradnja joj mnogo znači. Objašnjava da „Florentina Holzinger posmatra stvari podjednako performativno i koreografski, a njeni izvođači, kao školovani igrači, poseduju neverovatnu izdržljivost za ovakve ekstremne zadatke“.
„Iskustvo iz Venecije potvrđuje da je edukacija u domenu performansa na našem Institutu na liniji najrelevantnijih svetskih tokova, gde se telo koristi kao primarni medij za prenos najsloženijih društvenih i egzistencijalnih poruka. Dok zvono odzvanja Venecijom, svesni smo da umetnost više ne može samo da posmatra – ona mora da učestvuje u popravljanju sveta“, ocenjuje Snežana Arnautović Stjepanović.
Pravo novinarstvo košta, a mi nećemo da nas kupe tajkuni i korporacije. Podržite nas jednokratnom ili mesečnom donacijom. Vreme za to je sada!
U ansamblu Baleta Narodnog pozorišta se komentariše zašto v.d. umetničkog direktora Baleta Jovica Begojev sam sebi dodeljuje koreografije i za svoj seminar koristi resurse Narodnog pozorišta. Evo šta je odgovorio
Izložba „Austrocomix: Linija i reč“ u Narodnom muzeju Pančeva predstavlja savremenu austrijsku strip scenu radovima šest umetnika
Film Boška Savkovića „Sedam dana koji su promenili vek“ , koji otkriva da je Prvi svetski rat počeo i završio se u Beogradu, nagrađen na Filmskom festivalu u Kanu
Na 69. Sajmu knjiga u Beogradu najmanje je izdavača, a najviše državnih ustanova, eparhija, manastira, nepoznatih učesnika i praznog prostora. S obzirom da je zakazan u vreme izbora, očekuje se da neće biti ni publike
Često vežbom i srčanošću nadomestimo to što nismo profesionalni muzičari. Jedno je kad si profesionalni muzičar... To je kao kad igraš fudbal ispred zgrade, a ne na Vembliju. Mnogo je siroviji, življi, energičniji ispred zgrade, ima više grešaka, nije prefinjen ni matematički precizan. Međutim, to mu daje ono bez čega ne bi bilo fudbala
Šta se može očekivati od Vučićevog podnošenja ostavke? Zbog čega će je građani usvojiti 25. oktobra i omogućiti mu da do mile volje pere škodu, peca i peva uz Radio Lolu
Pokušaj debate Ane Brnabić i prof. Mirjane Nikolić na TV N1 pokazao je još jednom ono, što se slutilo: funkcioneri SNS-a ne žele, ili nisu sposobni da vode civilizovan dijalog
Kako su studenti od „izdajnika“ i „terorista“ već na početku zvanične naprednjačke predizborne kampanje postali „silovatelji“? Hoće li do 25. oktobra biti preimenovani u pedofile i ubice, recimo?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
