Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
Mnoge je s pravom zabrinulo pomeranje tektonskih ploča na kojima stoji telekomunikaciona i medijska ponuda Srbije. Ishod te igre, konačno, određuje ko će mlatiti silne novce i ko će i kako informisati građane.
Svi znaju, Junajted grupa raskućila je imetak po Srbiji. Zlatna koka SBB prodata je češko-arapskoj korporaciji, a Net TV i svi sportski prenosi državnom Telekomu.
Mediji poput N1 i Nove S ostaju u Junajted grupi. Televizije će raditi barem onoliko koliko im traje višegodišnji ugovor sa SBB-om, a posle ko zna. I ko zna kakvo će tada biti medijsko nebo.
Money business
Ana Brnabić je rekla da je pao „Mordor, kula Šolakovog medijskog zla“, još jednom pokazujući neukost, ovog puta popkulturnu. Mordor je carstvo, oblast Srednje Zemlje, a tamošnje utvrđenje sa kulom se zove Barad dur.
To što Brnabić, bivša udarna igla USAID-a, i režimski mediji nazivaju „Šolakom“ zapravo nije Šolak jer je Šolak odavno tek manjinski vlasnik Junajted grupe. Većinski je investicioni fond BC Partners.
Kažem, zabrinutost je opravdana, ali je smešno i detinjasto naricanje zbog „izdaje“, kakvo je u sredu preplavilo Tviter. Te kako su mogli da se prodaju, te kako baš Telekomu, te a verovali smo im.
Ako su ljudi nekome verovali, onda su to valjda bili novinari koji časno rade svoj posao. Nisu valjda verovali – kapitalu?
U sumanutom svetu investicioni fondovi pomeraju desetine i stotine milijardi evra. Mediji su njima isto što i naftna platforma, rudnik bakra ili softverski start-ap – prilika da zarade još više.
Za njih postoji samo jedan biznis – money business. Krupnom kapitalu je reporterka koja guta suzavac da bi izvestila sa protesta u Srbiji isto što i Meksikanac koji na Floridi melje pileće nogice da pravi hranu za mačke (da, BC Partners drže i to).
U tom smislu, krupni kapital ne može da „izda“ publiku i građane u Srbiji nego može samo da na njima još jednom zaradi.
Klatno se još pomera
To ne menja dilemu kako će zemljotres na tržištu telekomunikacija uticati na slobodu štampe i informisanje građa, dakle na same demokratske (ne)prilike u zemlji.
Kratak odgovor je – loše.
Najpre će mediji Junajted grupe nastaviti da rade kako su navikli publiku. Ali će mediji iz Telekom-Vučićeve imperije metastazirati i na SBB. Sada će cela Srbija moći da gleda TV Informer!
Obratno teško da je planirano. To jest, neće domaćinstva sa Telekomovim priključcima sada dobiti N1 i Novu S.
Odnos „vatrene moći“ i dometa klasičnih medija koje faktički uređuje Vučić i onih „Šolakovih“ bio je, odokativno, 70-20 (još 10 odsto otpada na sve ostale). Sada se ta razmera dodatno pomera u Vučićevu korist.
Dosadašnji odnosi Telekoma i novih vlasnika SBB-a sugerišu da oni i nisu u nekoj konkurenciji. Da se, iza nominalnog duopola, zapravo krije kartel koji će podeliti srpsko (i regionalno) tržište i mlatiti pare.
U toj situaciji, kritika vlasti će na televizijama opstajati tek koliko da se ispusti pritisak iz ekspres-lonca.
Kako preživeti?
Još teže i dugoročnije pitanje je na šta će u Srbiji ličiti medijska scena za pet ili deset godina?
Da se ne frljamo krupnim rečima poput „nezavisni“, „objektivni“ i slično, ali ko će tu smeti da kritikuje vlast (Vučićevu ili neku sledeću) i pride moći da finansijski opstane?
Do sada su to mogli mediji Junajted grupe sa moćnom korporacijom iza sebe, stranim kapitalom na koji vlasti nisu mogle uticati. Mali mediji su to mogli po principu snalaženja u kojem bitnu ulogu igraju donatori, a neki sada otpadaju jer je tako naredio Donald Tramp.
A skoro da nema medija – ne računajući možda one-man-show podkaste ili emisije na Jutjubu – koji opstaje tržišno. U tome se krije najveća opasnost.
Ukrstile su se dve tendencije koje skupo koštaju slobodu štampe i demokratiju. Tržište je srušeno, oglašivači mahom ne žele da se zameraju vlastima pa novce daju samo „gde treba“, hraneći tako anti-novinarstvo, medije koji krše zakone, kodekse i bolje običaje.
Sa druge strane, publika je navikla da je sve „besplatno“ iako narod lepo kaže da nema džabe ni kod babe. Moguće da jedino publika može da spasi svoj interes da bude informisana kako treba.
Ako ne kupuje novine, ne pretplati se ili ne donira redovno novac medijima kojima veruje – onda će biti prepuštena haosu društvenih mreža i ovima što su izmileli kroz Crnu mordorsku kapiju.
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Aleksandar Vučić se požalio da „zbog svega što mu rade“, teško pate njegovi roditelji. Majke i očevi kćeri koje su gažene ili im je bejzbol palicom polomljena vilica – ne pate. Na ovoj osnovi je šef države ponudio dijalog
Što duže traje studentska i narodna buna, to se više nameće pitanje da li će zahtevi postati „političkiji“ – recimo, prelazna vlada i pošteni izbori. Ali rastu i šanse za međusobice i zađevice, koje su siguran recept za kraj protesta
Ministar kulture Nikola Selaković je bio svestan pištaljki pod svojim prozorom. Kao što su i kulturnjaci u blokadi njegovog Ministarstva videli da ih sa prozora tog istog Ministarstva ljudi pozdravljaju. Delovali su složno, da su na istoj strani. Selaković je bio sam.
Prodaja parčadi Junajted grupe je loša vest za slobodu medija u Srbiji i pravo građana da se informišu. Ali, kamo sreće da je to jedina loša vest…
U staromodnom secesionističkom iskustvu obično žitelji određene teritorije pokreću proces otcepljenja od drugog dela teritorije na kojoj žive neki drugi ljudi. Nije, naime, zabeležno (do sada) da teritorija hoće da se otcepi mimo volje sopstvenih žitelja
Komandant „Kobri“ pukovnik Darko Đošić bi zbog gume Vučićevog službenog automobila kao moralni čin trebalo da podnese ostavku ili da se ubije. Naravno, ako je istina sve što je Informer objavio
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
