Posle jednodnevnog, udruženje potrošača Efektiva pozvalo je na petodnevni bojkot velikih trgovinskih lanaca. Razlog su visoke cene, a prethodni bojkot trgovina rezultirao je smanjenjem prometa za trećinu
Udruženje potrošača Efektiva pozvalo je na novi bojkot pet velikih trgovinskih lanaca, ovog puta petodnevni – od ponedeljka, 10. februara do petka, 14. februara.
„Jednodnevni bojkot je imao jako dobar rezultat, on je u jednom danu smanjio promet trgovaca za 37 odsto, odnosno imali su manji promet za četiri i po miliona evra. Sigurno je dan pre i dan kasnije bilo jače kupovine, ali se sigurno bojkot velikih prelio i na manje prodavce, što je u principu i bila ideja – da probamo da nateramo ovih pet bojkotovanih trgovaca da snize cene s obzirom na to da imaju vodeću ulogu na tržištu. Ako oni snize cene, svi ostali će morati da ih prate ili će postati nekonkurentni“, kaže za „Vreme“ Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva.
Tokom petodnevnog bojkota udruženja potrošača pozivaju na izbegavaje kupovine u velikim lancima kao što su „Maxi“, „Shop&Go“, „Idea“, „Roda“, „DIS“, „Lidl“ i „Univerexport“.
Uz bojkot velikih, pozivaju na podršku manjih, lokalnih prodavnica i pijaca.
Organizatori ističu da je jedino zajedničkim delovanjem moguće izvršiti pritisak na trgovce da prilagode cene realnim mogućnostima potrošača.
„Sigurno je da će bojkotovani trgovci imati pad prometa. Teško je prognozirati koliki će on biti za ovih pet dana. Možda je deo potrošača pogrešno shvatio poziv, pa je tokom vikenda otišao baš kod nekog od od ovih pet lanaca, pa ih sad bojkotuje što nema smisla, ni efekta, ni logike, ali lagano ljudi shvataju šta je poenta. Kupi bilo gde, samo nemoj kod ovih pet, poenta je da njih naterano da snize cene“, kaže za „Vreme“ Gavrilović.
Efektiva kaže da se od prošlog bojkota u petak, 31. januara i posle javnog poziva trgovcima da preduzmu konkretne korake u cilju sniženja cena, dogodilo da su pojedini bojkotovani trgovci povećali cene.
„To zahteva novi bunt potrošača, koji će biti pretočen u bojkot u trajanju od pet dana. Ako ni posle ovog bojkota ne bude konkretne reakcije, zajedno sa potrošačima donećemo odluku o bojkotu pojedinačnih trgovaca na duži period, sa ciljem da ih na taj način nateramo da snize cene“, poručili su iz udruženja Efektiva.
View this post on Instagram
Kako navodi Efektiva, poziv na petodnevni bojkot podržavaju i udruženja potrošača Prosperitet iz Novog Sada i Republička unija potrošača iz Beograda.
Promet manji za trećinu
Prethodni bojkot velikih trgovinskih lanaca održan je 31. januara.
Poreska uprava objavila je da je tog dana promet u pet velikih trgovinskih lanaca opao za trećinu. U petak, 31. januara, na dan bojkota, u prodavnicama velikih lanaca ostvaren je promet od 911.110.569 dinara, a dan ranije, u četvrtak, 30. januara ostvaren je promet od 1.334.431.914 dinara.
Tog dana je izdato za četvrtinu manje fiskalnih računa nego dan ranije, objavila je Poreska uprava.
Balkanski bojkot
Sve je počelo od Hrvatske, u kojoj je prvi bojkot održan u petak 24. januara.
Prvog petka bojkota trgovina u Hrvatskoj u prodavnicama je potrošeno 30 miliona evra manje nego nedelju dana ranije.
Bojkot prodavnica zatim se proširio i na Srbiju, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Severnu Makedoniju.
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
