Vučić i dalje može da računa na podršku siromašnih, a njih je mnogo

Aleksandar Vučić najviše i dalje može da računa na podršku siromašnih i slabije obrazovanih građana Srbije, čiji broj nije zanemarljiv, slažu se sagovornici „Vremena“.

Oni pak imaju različite stavove po pitanju da li predsednik Srbije i dalje ima čvrsto uporište među penzionerima.

Te ocene donekle se poklapaju sa nedavno objavljenim rezultatima istraživanja organizacije CRTA koju pokazuju da su većinski protiv protesta i blokada fakulteta, kada su u pitanju starosne i obrazovne strukture, samo građani stariji od 65 godina (67 odsto) i oni sa završenom samo osnovnom školom (61 odsto).

Problem za političara – problem za državu

Politički konsultant Dušan Lj. Milenković kaže za „Vreme“ da će Vučiću, dokle god je na vlasti, primarne ciljne grupe biti stariji od 55 godina, posebno penzioneri.

On navodi da su to konzervativniji ljudi koji se informišu posredstvom režimskih medija, i da će ti mediji na njih imati presudni uticaj dokle god Vučić kontroliše te medije.

„Oni su ti koji ličnosti ili stranke vezuju sa državom, pa osećaju da se državni sistem ljulja kada su u problemu političar ili stranka koje podržavaju. To se neće menjati dok Vučić ne padne sa vlasti“, smatra Milenković.

On ukazuje da je problem za vlast uvek bila pretnja da će se mladi ljudi aktivirati i pobuniti.

„Mladi su bili relativno pasivni i neuključeni, ali su sada ne samo čvrsto i organizovano stali protiv vlasti, nego je to postalo popularno među mladima. Reč je tu i onim mladima koji će tek dobiti pravo glasa. Ne treba zaboraviti koliki je broj srednjoškolaca stao protiv režima, i to su sve novi glasači koji pravo glasa ove, 2026. ili 2027. godine, što su ključne godine.“

Moguća promena političkog opredeljenja najsiromašnijih

On podseća da će izbori sigurno biti održani 2027. godine, ali možda i ove ili 2026. godine, „tako da su to ogromni problemi sa kojima se suočavaju oni koji žele da ostanu na vlasti“.

„Dosadašnja istraživanja pokazala su da Vučić ima podršku ekonomski slabostojećih ljudi i to je pre svega zbog toga što su oni, po mnogim tumačenjima, osetili boljitak u odnosu na one katastrofalne krizne godine koje su prethodile dolasku na vlast Srpske napredne stranke. Tada je bila svetska ekonomska kriza kojom je i Srbija bila drastično oštećena, ekonomska situacija je bila užasno loša i sve što je došlo posle, prevashodno kao globalni ekonomski napredak, što se na kraju prelilo i kod nas, oni su osetili na svojoj koži. Imali su osećaj da žive bolje, iako je to i dalje loše u poređenju sa drugim socijalnim slojevima i sa regionom ili Evropom“, kaže Milenković.

On međutim primećuje da novo političko opredeljivanje najsiromašnijih može da utiče činjenica da Srbija sada ima ekonomskih problema, pre svega zbog rasta cena i nemogućnosti da se finansiraju osnovne životne potrebe.

„To se već oseća neko vreme i sigirno je jedan od uzoka zbog čega imamo ovoliki broj ljudi na ulicama Srbije. Poznato je da je ekonomija ključ političkog opstanka vladajuće garniture, i u proteklih nekoliko godina imamo ekonomsko zatezanje i ozbiljan rast cena koji ugrožava svakodnevno funkcionisanje života, a to prvo osete oni koji imaju najmanje novca na raspolaganju. Zbog toga to potencijalno može da se konvertuje u prestanak političke podrške vladajućim strankama na izborima i potragu za nekim drugim političkim opcijama“, zaključuje Milenković.

Foto: Miloš Milivojević/Tanjug

Ovo nisu penzioneri iz Miloševićevog vremena

Politikolog Cvijetin Milivojević kaže za „Vreme“ da je uvreženo je mišljenje da je Vučićevo biračko tradicionalno, patrijarhalno, srednje stari i najstariji građani, penzioneri i ljudi manjeg obrazovnog nivoa.

Međutim, on misli da stvari nisu baš sasvim u skladu s tim stereotipima.

„Mislim da nije tako jer ne treba zaboraviti da to više nisu penzioneri koji pamte Miloševićevo vreme, već ljudi koji su sredinom devedesetih možda bili na građanskim protestima“, kaže Milivojević.

Dodaje da bi Vučić mogao da računa na podršku na neki način „potkupljenih ljudi, pri čemu se ne misli da su svi oni tu da bi uzeli neki novac ili došli do neke sinekure“.

„To su ljudi koji iz straha za svoju i egzistenciju svoje porodice razmišljaju isključivo kao birači iz mikronivoa i zaključuju da im nije dobro, ali odmah dodaju da može da bude i gore. Mogao bi da računa i na one koji smatraju da će podrškom Vučiću sačuvati svoje posao ili posao članova svoje porodice“, kaže Milivojević.

Vučić ne uspeva da roditelje okrene protiv dece

On smatra da bi među onima koji podržavaju Vučića mogli da budu i oni koji su na u prethodnoj kampanji primili predizborni paket, ljudi na ivici socijalne egistencije ili ugrožene grupe, i ističe da svi oni nisu ni svesni da su potkupljeni.

Milivojević ukazuje da je manji broj birača veoma je svestan za koga glasa i da su oni tu zbog klasičnog interesa, jer nema ideološki opredeljenih birača, „pošto Srpska napredna stranka od dolaska na vlast nije uspela da profiliše neku ideologiju, već je sve čist interes“.

„Prvi problem na koji je Vučić naišao su studentski protesti i to što mu ne uspeva – a nije prvi vladar koji je to pokušao, to je pokušao i Milošević – da okrene roditelje, bake i deke protiv dece“, kaže Milivojević.

Vučićevo glasačko telo se krnji

On ocenjuje da postoje samo dve snage koje mogu da spreče Vučića da organizuje izbore po dosadašnjem principu, da obavezno on pobeđuje na njima.

„To su studenti i sve društvene grupe koje se priključuju protestima, a od spoljnih faktora koji mogu da utiču na Vučića da pristane na relativno normalne izborne uslove tu su Vašington, Berlin i Pariz. Međutim, ti strani faktori neće uticati na Vučića ukoliko unutrašnji pritisak ne bude dovoljan. Ako bude takvih izbora više je nego jasno da će svaki simpatizer SNS-a između Vučića, koga može da voli najviše na svetu, i sopstvenog deteta birati sopstveno dete“, smatra Milivojević.

On ističe da se baza Vučićevog glasačkog tela koja se činila neiscrpnom „uveliko krnji“, a da se s druge strane ne može povećati, „jer ne postoji neki novi regrutni centar i rezervni rezervoar iz koga može da povuče te birače“.

„To ne znači da bi Vučića pobedila opozicija, ali bi na normalnim izborima koje bi pripremila tehnička vlada mogla da se pojavi i neka treća relevantna, ad hok politička snaga, koja može da se zove bilo kako. Tradicionalna opozicija ne može sama da sruši Vučića, čak ni ovako načetog“, zaključuje Milivojević.

Foto: Sava Radovanović/Tanjug

Vučić nije značajno ugrožen

Politikolog Naim Leo Beširi ističe da Vučić u ovom trenutku „nije značajno ugrožen na političkoj sceni“.

On ukazuje da grupacija ljudi koja trenutno protestuje pripada obrazovanijem sloju društva koji mahom živi prosečno ili bolje od proseka.

„To je pozitivno jer se razlikuju od prethodnih protesta jer su sporadični, organizovani sa više strana i u više od 240 mesta u Srbiji. To mrda stolicu Vučiću i političkoj eliti što može voditi drugoj stvari, da se unutar SNS-a povećaju razdori, jer znamo da tamo postoje grupacije koje se međusobno ne podnose“, navodi Beširi.

On ukazuje da time što neke pristiska da daju ostavke Vučić njima i oduzima ekonomsku moć „da nameštaju tendere i korupcijom izvlače novac iz budžeta“ i ocenjuje da će to „više naštetiti Vučićevoj vladavini od protesta“.

„Vučićevo biračko telo je vrlo kohezivno, to su ljudi koji najčešće pripadaju grupi niže obrazovanih i najčešće su završili samo osnovnu školu, eventualno srednju stručnu školu. Njega podržavaju i ljudi nižeg ekonomskog statusa. Vučić na jednom od poslednjih mitinga sprdao sa 300 dinara, ali tih 300 dinara zaista nekim ljudima omogućavaju ishranu za čitav jedan dan. Kada Vučić poveća te niske penzije od 12.000 ili 15.000 dinara, a takvih penzija je mnogo, on ima direktan uticaj na te ljude“, kaže Beširi.

Budžet kao lična imovina

Dodaje da su pod Vučićevim direktnim uticajem i ljudi koji primaju socijalnu pomoć, i da on može da računa na podršku svih onih koji direktno zavise od budžeta, „jer on u njihovim očima budžetom raspolaže kao ličnom imovinom“.

Beširi ukazuje da sve njih Vučić svakodnevnim pojavljivanjima na televizija sa nacionalnom frekvencijom podseća da je on taj koji je odgovoran za povećavanje penzija, socijalnih davanja ili plata u državnom sektoru.

Podseća i da je dominantna većina svih zaposlenih na rukovodećim pozicijama u državnoj službi, suprotno zakonu, u statusu vršioca dužnosti, i da oni mogu dekretom, kao što su i postavljeni, da budu smenjeni ako ne obezbede dovoljan broj glasača.

„Čak i da se uspostavi prelazna vlada, za koju verujem da Vučić nikada neće biti spreman, i da ona obezbedi fer i slobodne izbore, ubeđen sam da bi vlast teško bila formirana bez Srpske napredne stranke. Tad bismo možda bili u istoj poziciji kao 2000. godine, kada Socijalistička partija Srbije nije ušla u vlast, ali je bila dovoljno velika da već prilikom sledeće promene vlasti ušla kao kohabitant“, zaključuje Beširi.