Dva stuba-nosača srpske istorije, kulture i društva, Matica srpska i Srpska pravoslavna crkva, netom su unizili i ugrozili sve građane i građanke Srbije koji se već tri meseca na ulici i u fakultetima i školama bore za sopstvenu Republiku i pravdu.
Nije lapsus: Crkva i Matica mentalno i fizički satiru ljude koji se bukvalno tuku i bivaju gaženi da bi Srbija postala pravna, uređena, demokratska zemlja jakih institucija, u kojoj je pravda brza i jednaka za sve nas koji ovde živimo.
Studenti, đaci i građani zahtevaju da osobe koje su činjenjem i/li nečinjenjem iz nehata ubile 15 osoba i osakatili dve, budu pronađene i kažnjene zbog svih koruptivnih radnji, laganja, krađe, uklanjanja dokaza i ko zna čega sve ne. Na srpskom, to znači da ljudi koji dane provode na ulicama žele od svoje države goli ustavni i zakonski minimum i nikako nije jasno zašto bi ugledne institucije kao Matica i SPC imale išta protiv.
Kome smeta pravna država
Na idiotsko pitanje “kome smetaju zakoni i pravna država” mi nažalost imamo odgovor.
Stubovi-nosači našeg identiteta i kulture smatraju da je to đavolja rabota te da bi daleko bolje bilo da svi mi tihujemo, molimo se bogu i predsedniku, što je ista osoba, pustimo institucije i boga da rade svoj posao, što se jednako neće dogoditi, i da svi kao jedan trpimo i čekamo neko bolje sutra.
Oni žele da mirno sačekamo novu nadstrešnicu, ili dom starih bez dozvole u formi komore za spaljivanje, pa će nam posle biti bolje u našoj čarobnoj stabilokratiji, hibridnoj demokratiji, kakistokratiji, autokratiji, ili kako god se već ove nedelje zove pandemonijum u kojem drobimo dane i simuliramo život.
Shodno maniru organizovane religije, mi za to bolje sutra nismo dobili nikakve garancije i utemeljenja, osim lepe reči patrijarha sklonog deljenju crkvenog ordenja najvećim hohštaplerima, čak i kada su, kao notorni Milorad Vučelić – ateisti?!
Ako su nam to stubovi-nosači države, a jesu, ako su institucije od najvećeg poverenja kancerogene, mi smo se kao društvo načisto urušili i fizički, i moralno, a bogami i evanđeoski.
SPC i SNS
Službenik SPC-a Dušan Stokanović i patrijarh Porfirije slobodno mogu na odeću i mantije staviti logo Srpske napredne stranke, kao vozači Formule 1 dok reklamiraju motorno ulje ili banku.
Doduše, nije to ni prvi ni poslednji put da organizovana religija staje uz vlast, krupan kapital i vojsku, štaviše, to je pravilo ljudske istorije, ali stvarno je retkost da jedna stara crkva podrži vlast i društveni milje koji je otvoreno kriminalan, neustavan, bahat, kradljiv i stran bogu, u nedostatku boljih reči.
Vatikan jeste podržao Holokaust, ali je fizičko istrebljenje Jevreja makar bilo legalno i u skladu sa tada važećim zakonima Trećeg Rajha, ma koliko oni pakleno bizarni bili.
S druge strane, SPC podržava režim koji je probio valjda svaku zakonsku i ustavnu granicu, ugazio svaki moralni princip, otpisao svaki oblik ljudskosti i pristojnosti, a na osnovu “Skaj” prepiske mi vidimo da su očigledno sarađivali i sa monstruoznim kriminalcima i ubicama, zbog čega je uostalom Dijana Hrkalović taze osuđena na preblagu kaznu zatvora.
I nikom ništa! Amin!
Svetosavska Matica srpska
Matica srpska tu ide pod ruku i u poslednjih je 30 godina sve sličnija pomenutom Vatikanu, ali isključivo po lošim stvarima. Okoštala, monolitna, troma, nacionalno-klerikalno ekskluzivna i na momente ekstremno desničarska, ova bi krovna institucija u Srbalja odavno postala predmetom sprdnje, samo kada posledice takvog delovanja ne bi bile toliko štetne i na duge staze opasne.
Performans tokom Svetosavske akademije u Matici ući će u anale kao jedini događaj u ljudskoj istoriji tokom kojeg su nasilno izbačeni akteri koji su želeli da javno iznesu stvaralaštvo predsednika institucije iz koje su brutalno odstranjeni, konkretno pesmu u kojoj se pominje nadstrešnica.
Matica se nevešto branila da to nije njihovo obezbeđenje, kao da ih to amnestira, a Novosađani su brzo prepoznali jednog od njih. U pitanju je “batinaš” koji je svoj honorar već zaradio u novosadskom Rektoratu, baš kao što su profesionalne ubice i gangsteri bili obezbeđenje našeg voljenog predsednika, u više navrata.
Studenti naravno nisu naseli na jeftinu i patetičnu argumentaciju drugih strana. Pokušaj da se cela problematika nacionalno i religijski sakralizuje, a građani markiraju kao rušitelji svetog srpstva i pravoslavlja, neslavno je propao, što ne znači da je njegova štetočinska ambicija ukroćena, naprotiv.
Rab božiji Stokanović
Ko god želi da gazi studente i građane sada ima patrijarhov amin i štambilj pravovernosti najstarije kulturne ustanove, jer da nije tako, onda SPC ne bi izdala onako sramno i bedno saopštenje.
Ako je neko u pogrešnom univerzumu, kako tamo piše, to svakako nisu ljudi koji od države zahtevaju da bude upravo to – država, već oni koji ih u tome sprečavaju, povređuju i anatemišu. Saopštenje iz kojeg bukvalno bljuje hubris, arogancija, osećanje nedodirljivosti i drugi smrtni grehovi, kao da je pisano u srednjem veku, za potrebe umiljavanja kakvom kralju ili caru.
Mi to i jesmo, digitalni feudalizam.
Rab božiji Stokanović ispalio je notorne gluposti i zlokobnu strelu ka svim ljudima kritičke misli, upravo onim građanima koji su voljni i kadri da ovu zemlju konačno urede po slovu zakona. Da se on pita, ničice bi klečali svaki put kada prođemo pored državne zastave, a ne daj bože da se taj komad tkanine koristi kao rekvizit u nekoj pozorišnoj predstavi. Ne daj bože da čovek za govno kaže da je govno, posebno ako je naše.
Mi smo savršeni, svi ostali su defektni.
Ne, pisanje, pevanje, slikanje, vajanje, gluma i sve ono najlepše čoveku poznato i dostupno, ima da postoji i služi isključivo kao žrtva na oltaru neumerene samohvale i samozaljubljenosti. Ko god ima malo dara i truda, mora ih upregnuti u propagandnu šaradu zadovoljenja najnižih ljudskih emocija i nagona.
U savršenom nepostojanju dosluha sa realnošću, dobrom verniku SPC-a i građaninu Srbije naređuje se ignorisanje svih građanskih normi i većine kanonskih, nameće nam se moralno slepilo, a da nam pri tome nije ponuđen niti jedan objektivno proverljiv razlog zašto bi odustali od pravne, uređene države u kojoj se zakoni donose na osnovu naučnih istina, a ne po kriterijumima kriminalaca i selestijalnih činovnika.