Povratak s protesta – peške preko Gazele

„FDU, ovamo“, uzvikuje visoki mladić u crinim pantalonam i jakni iste boje preko koje nosi narandžasti fluorescentni prsluk.

Na njegov poziv na mestu gde se Mostarska petlja uliva u novobeogradsku traku mosta Gazela u Beogradu, prilazi mu nekoliko desetina studenata.

Neki od njih preko jakni i kaputa nose iste prsluke kao i on, samo u drugoj boji.

Na poleđini belih prsluka velikim latiničnim slovima ispisano je FDU – skraćenica Fakulteta dramskih umetnosti.

Pre nekoliko minuta kazaljke na satu otkucale su 15 časova. Blokada Mostarske petlje je završena, a okupljeni se sa svih prilaza mostu slivaju ka različitim delovima grada.

Studenti u grupama, u zavisnosti od fakulteta s kog su, nastavljaju ka njihovim visokoškolskim ustanovama. Organizovani su i prate uputstva koja im neki među njima daju.

Peške preko Gazele

Ekipa sa FDU-a kreće preko Gazele.

Nisam studentkinja odavno, nisam studirala ni dramske umetnosti, ali odlučujem da im se pridružim.

Dok susnežica provejava i preovladavaju kapi kiše, krećemo preko mosta, kolovoznom trakom.

Saobraćaj još nije krenuo, pa se može preko mosta onuda kuda inače pešačima kretanje nije dozvoljeno.

Nekoliko studenata nosi na ramenima umotane transparente kojima su do pre nekoliko minuta zauzimali čitavu saobraćajnicu i hoda dalje ka Novom Beogradu gde se nalazi njihov fakultet.

Vreme

„Idemo do faksa?”, pitam jednu studentkinju.

„Da, idemo”, odgovara mi.

Napolju je tri stepena iznad nule, hladno je i nije prijatno hodati iznad reke, ali hladnoća ih ne sprečava u njihovoj nameri da održe blokade i proteste nadalje.

Žaleći se na hladnoću, jedna studentkinja pita drugaricu: „Ko je rekao da idemo peške?”

Ne odgovara joj. Nastavljaju dalje.

Desetak metara od njih zastaje druga grupa i poziva ostale da naprave zajedničku fotografiju.

Nisu se sasvim okupili, ali napravljen je bar jedan selfi.

Čujem kako prepričavaju priče roditelja o protestima devedesetih.

Njihove razgovore prekidaju reči dečka s megafonom u ruci.

„Svi desno, sklonite se s kolovoza, pušten je saobraćaj!”

Preskačući ne toliko nisku zaštitnu ogradu, svi prelaze u deo van kolovoza, makar dok ga ima.

Posle nekoliko minuta prolazi prvi automobil, a nekoliko desetina metara napred završava se izdvojeni deo, pa se opet mora preko zaštitne ograde i na kolovoz.

Lagano, uz ogradu, studenti nastavljaju dalje.

Saobraćaj u suprotnoj traci, sa Novog Beograda prema starom delu glavnog grada Srbije, sada je već dosta gust.

Na desnoj strani tek po koje vozilo.

Mostu se nazire kraj, a jedna grupa studenata već je stigla do Sava centra.

Stali su tamo. Čini se da je tu zborno mesto.

Autobus

Sada je i ova saobraćajna traka dosta punija; automobili i po koji autobus prolaze pored nas. Čuju se sirene. Nisam sigurna da li nas vozači pozdravljaju ili negoduju. Ali to sada nije ni važno.

Grupa je spremna da se isključi sa mosta i pređe ka Sava centru, ali udesno skreću i automobili, a približava se i jedan autobus koji dajući desni pokazivač želi da skrene na tu stranu.

Zaustavlja se i pokazuje grupi da imaju prvenstvo prolaza.

Iza njega je nekoliko automobila, ali to ga ne sprečava da propusti grupu mladih da nastavi napred.

Vreme

Dečko s megafonom u rukama govori studentima da požure, pozdravljajući vozača autobusa.

Sada su svi na autobuskom stajalištu kod Sava centra.

„Je l’ ušao neko od naših?”, pita dečko u crnoj jakni i fluorescentnom narandžastom prsluku pokazujući na autobus broj 70 koji upravo kreće sa stajališta.

Odavde, neki odlučuju da nastave pešaka dalje ka fakultetu.

Većina, ipak, nastavlja gradskim prevozom.

Na satu je 15:35, protest je završen, ali ne i njihova blokada fakulteta.