Izabrani predsednik SAD Donald Tramp još nije ni ušao u Belu kuću, a već je razbuktao strasti širom sveta – hoće od Danaca da otkupi Grenland, pripoji Kanadu Sjedinjenim Državama, preti vojnom intervencijom u Panamskom kanalu, hoće da ime Meksičkog zaliva promeni u „Američki zaliv“, da udvostruči dažbine za članstvo u NATO-u
Manje od dve nedelje pre zvaničnog preuzimanja dužnosti 20. januara, novoizabrani američki predsednik Donald Tramp iscrtao je nove granice severne hemisfere.
Na njegovoj mapi, teritorija Sjedinjenih Američkih Država bila bi proširena za Grenland i Kanadu, a Panamski zaliv neka se pričuva ako američki teretni brodovi ne budu imali prvenstvo prolaza.
Foto: AP Photo/Felipe DanaNa meti Donalda Trampa: Grenland
O tome je budući, 47. američki predsednik govorio u obraćanju novinarima u njegovom klubu Mar-a-Lago na Floridi.
„Grenland je srce Amerike“
Ovako glasi samo jedan u nizu objava na društvenoj mreži Iks (X) povodom najnovije izjave Donalda Trampa da neće odustati od preuzimanja kontrole nad Grenladnom i Panamskim kanalom, koji su „ključni za nacionalnu bezbednost Amerike“.
„Možda će morati nešto da se uradi. Panamski kanal je ključan za našu zemlju… Grenland nam je potreban u nacionalno bezbednosne svrhe“, odgovorio je Tramp na pitanje da li bi isključio upotrebu vojske da ostvari ove ciljeve, prenosi AP.
Pojasnio je da su ove teritorije Americi potrebne zbog jačanja njene ekonomske snage.
Grenland je autonomna teritorija Danske, dugogodišnjeg saveznika SAD i jednog od osnivača NATO-a.
Trampova izjava o Grenlandu izazvala je pažnju korisnika društvene mreže Iks i u Srbiji i regionu, a mnogi povlače paralelu između teritrorijalnog integriteta Granlanda i Kosova.
„Kud god da krenem na Grenland se vraćam ponovo, ko da mi otme iz moje duše ostrvo“, glasi jedna od objava.
— Udruženje potrošača EFEKTIVA (@UBKEFEKTIVA) January 9, 2025
Kanada – 51. savezna američka država
Na sveobuhvatnoj konferenciji za novinare, drugoj od ubedljive pobede na izborima u novembru prošle godine, Tramp je rekao da bi mogao da iskoristi „ekonomsku silu“ SAD da Kanadu pretvori u 51. državu Sjedinjenih Država, nazvavši njihovu zajedničku granicu „veštački povučenom linijom“.
Reč je o najdužoj granici na svetu između dve zemlje, a ustanovljena je ugovorima sklopljenim u vreme osnivanja SAD-a krajem 18. veka.
Novoizabrani predsednik tvrdi i da Amerika troši milijarde dolara na zaštitu Kanade i kritikuje uvoz automobila, drvene građe i mlečnih proizvoda iz te zemlje.
„Oni treba da budu američka država“, rekao je Tramp novinarima, a u suprotnom preti uvođenjem carina.
Džastin Trudo, odlazeći kanadski premijer, rekao je da nema „nikakve šanse“ da se te dve zemlje spoje.
Američki zaliv
Novoizabrani predsednik Donald Tramp izjavio je i da će pokušati da Meksički zaliv preimenuje u „Američki zaliv“, rekavši da takvo ime „lepo zvuči“.
Predsednica Meksika Klaudija Šajnbaum odgovorila je u sredu da bi ime Severne Amerike moglo da se promeni u „Meksičku Ameriku“, istorijski naziv korišćen na ranim mapama regiona.
„Meksička Amerika, to lepo zvuči“, našalila se Šajnbaum, pokazujući mapu sa ranim prikazom Severne Amerike.
Pet odsto za NATO
Budući predsednik SAD kazao je i da u budućnosti članice NATO-a treba da izdvajaju pet odsto BDP-a za odbranu, više nego duplo više nego do sada.
„Doprinosi za NATO bi trebali biti pet odsto“, rekao je Tramp na konferenciji za novinare, a prenijela agencija Rojters.
Države članice NATO-a obavezale su se da će izdvajati bar dva odsto BDP-a za odbranu.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Napad SAD i Izraela na Iran uspeo je ono što je retko kojem sukobu “pošlo za rukom” – ubijeni su brojni verski i politički lideri Teherana, dok civile više niko ne broji. Svetsko tržište nafte se raspalo, a zauvek je izbrisan decenijama građen osećaj sigurnosti u bogatim petro-monarhijama Zaliva. Izraelu nije svejedno jer iranske rakete i dronovi sve češće prolaze kroz njegovu protivvazduhoplovnu odbranu. Tramp se ponovo posvađao sa saveznicima iz NATO, koje je optužio za kukavičluk, a u par navrata je proglasio pobedu dok rakete i dronovi samoubice u rojevima lete u oba smera, u tri smene. I sve to za samo 23 dana rata! Nije malo
Južno od Johanesburga kuca industrijsko srce Južnoafričke Republike. Ovaj region je decenijama nosio ekonomiju zemlje i borio se protiv aparthejda. Danas su radinici ostavljeni na ulici birajući da li da se leče ili da jedu
Iako je Kvinsi Adams imao uticaja, Monro je taj koji je dao poslednji pečat načelu neintervencije, nemešanja u poslove zemalja na Zapadnoj hemisferi, kao i stavovima protiv kolonizacije i rekolonizacije, te uzimanju sudbine obe Amerike u ruke Amerikanaca
Rođena je u Odesi iste 1889. godine kao i Čarli Čaplin, Tolstojeva Krojcerova sonata i Ajfelov toranj, pisala precizno o radosti prve ljubavi i o bolu slomljenog srca, tri puta se udavala i bila najbolja prijateljica tuđih muževa, suočila se sa smrću prvog muža pesnika Nikolaja Gumiljova i robovanjem sina, gubila nadu bez samosažaljenja, lični bol i tragedije svoje nacije pretvorila u besmrtne stihove, u starosti bila dostojanstvena u samoći i umrla je 5. marta 1966, istog dana i istog meseca kad je 1953. umro Josif Staljin – na dan koji je pri kraju života redovno svečano obeležavala
Dve godine od nestanka male Danke Ilić nema ni tela, ni optužnice. Jedini opipljiv rezultat istrage je što je policija nekažnjeno ubila čoveka u pritvoru. I nikom ništa
Aleksandar Vučić i Srpska napredna stranka frizirali su Platonovu ideju države i postigli ono što se u istoriji retko viđalo: kriminalizovali su sebe same
Prisluškuju li vas? Bez brige – prisluškuju. Prikupljaju li vaše lične podatke? Nego šta. Prate? Sasvim moguće. Prete li vam? Kako je kada to osetite na sopstvenoj koži, pitajte Verana Matića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
