Deceniju od krvavog napada, redakcija satiričnog magazina „Šarli Ebdo“ dočekuje uz nove karikature i nove kritike
U utorak (7. januar) navršava se decenija od napada na redakciju francuskog satiričnog lista „Šarli Ebdo“ (Charlie Hebdo) u kom je ubijeno 12 ljudi.
Dan uoči godišnjice redakcija tog lista saopštila je da „želja za smehom nikada neće nestati“.
„Šta god da se desi, dramatično ili srećno, želja za smehom nikada neće nestati“, napisao je Ris, direktor izdanja „Šarlija Ebdoa“ u specijalnom izdanju koje će biti objavljeno u utorak.
U ovom izdanju, u čiji je uvid imala agencija AFP, satirični list na naslovnoj strani piše da „ne može da crkne“ sa crtežom čitaoca koji sedi na jurišnoj pušci i čita „istorijsko“ izdanje lista na 32 stranice.
„Satira ima vrlinu koja nam je pomogla da prebrodimo ove tragične godine, a to je optimizam. Ako želimo da se smejemo, to je zato što želimo da živimo“, napisao je Ris u uvodniku koji se osvrće na poslednjih deset godina obeleženih, prema njegovim rečima, „geopolitičkom situacijom koja se pogoršala“.
Četiri stranice izdanja posvećene su karikaturama Boga koje su poslali karikaturisti širom sveta.
Među crtežima se nalaze i majka i njeno dete kako lutaju kroz mesto ruševina i govore jedno drugom da je imati „jednog Boga dobro, ali tri, to je već šteta“.
Novi broj donosi i karikaturu Isusa Hrista na krstu koji sebe snima na mobilnom telefonu, dok je na jednom crtežu karikaturista koji se pita da li može da crta nekoga ko crta proroka Muhameda.
Ris, koji se potpisuje samo nadimkom kao i ostali novinari i karikaturisti ovog lista, dodao je da vrednosti lista kao što su humor, satira, sloboda izražavanja i sekularnost „nikada nisu bile toliko osporene“.
„Možda je tako jer je sama demokratija ta koja je ugrožena od obnovljenih mračnih snaga“, napisao je Ris.
Šta se dogodilo 7. januara 2015?
Braća Said i Šerif Kuači upali su u prostorije nedeljnika „Šarli Ebdo“ i iz vatrenog oružja pucali na urednika Stefana Šarbonijea, poznatijeg kao Šarb, četvoricu karikaturista, među kojima i Žana Kabua, dvoje kolumnista, tehničkog urednika, kao i gosta koji je bio na sastanku i domara.
Ubijeno je 12 ljudi, a među njima su bili i pripadnici obezbeđenja i jedan policajac. U napadu je ranjeno još 11 ljudi.
Napadači, braća Said i Šerif, pronađeni su i likvidirani.
Povod za napad na ovaj list bile su karikature sa prorokom Muhamedom.
Dok je policija tragala za braćom, u istočnom delu Pariza dogodio se još jedan napad.
Amedi Kulibali, poznanik braće Kuači, ubio je policajku i uzeo kao taoce nekoliko ljudi na jevrejskoj pijaci. Kulibali je 9. januara ubio četvoricu Jevreja, pre nego što su ga policajci usmrtili u pokušaju hapšenja.
Nekoliko meseci kasnije, iste te godine, tri bombaša samoubice 13. novembra digli su se u vazduh simultano u Parizu, prvi u blizini fudbalskog stadiona za vreme utakmice, drugi ispred koncertne hale Bataklan za vreme koncerta i treći ispred mesta gde se nalazi nekoliko restorana.
Tada je ubijeno više od 130 ljudi, a ranjeno više od 400. Odgovornost za sve napade je tada preuzela Islamska država.
Gotovo punih šest godina kasnije, sredinom decembra 2020. godine, francuski sud proglasio je krivim 14 islamističkih ekstremista za napade izvedene januara 2015. godine na satirični časopis „Šarli Ebdo“ i jevrejski supermarket u Parizu.
#JeSuisCharlie
Napadi na redakciju časopisa pokrenuli su talas solidarnosti širom sveta, praćen heštegom #JeSuisCharlie (Ja sam Šarli).
Nekoliko dana posle masakra, u Francuskoj je više od milion ljudi izašlo na ulice da bi uputilo poruku protiv terorizma i za slobodu mišljenja.
U Parizu je tadašnji francuski predsednik Fransoa Oland bio na čelu povorke šefova država i vlada iz čitavog sveta.
Napad na „Šarli Ebdo“ izazvao je globalnu debatu o slobodi govora i pravu na uvredu.
Redakcija ovog magazina oktobra 2024. ponovo se našla na meti kritika javnosti, zbog crteža Žizel Peliko, žene koja je optužila muža da je čitavu deceniju drogirao i pozivao muškarce na internetu da je siluju.
Krajem iste godine, njen bivši suprug i još 50 muškaraca proglašeni su krivima za masovno silovanje.
Izvor: Danas/BBC/AFP
Rat na Bliskom istoku ušao je u novu fazu. Nakon koordinisanih udara Sjedinjenih Država i Izraela na ciljeve u Iranu, Teheran odgovara raketama i dronovima širom regiona. Zvaničan broj žrtava u Iranu popeo sa na 1.100. Globalna tržišta reaguje na nestabilnost energetskih tokova, zapadne zemlje evakuišu svoje državljane iz regiona i razmatraju slanje vojnih snaga u region
Neko je na platformi za predviđanje i klađenje zaradio 515.000 hiljada dolara tako što se 71 minut pre početka vazdušnih udara na Iran kladio da će se oni dogoditi
Prva vožnja kroz Čikago bila je vatreno krštenje. Ruke su mi se tresle dok sam pokušavao da skrenem u usku ulicu, svestan da iza sebe vučem “sto” tona tereta. Znoj mi se slivao niz leđa, a srce je udaralo u ritmu motora. Ali čim bih izašao na otvoreni put, na čuveni Interstate, osetio bih neopisivu moć. Moja kabina postala je moj novi dom, moj jedini sigurni prostor u celoj Americi
Američki intelektualac Volter Rasel Mid je, u svojoj knjizi Posebno proviđenje, izneo tezu kako u istoriji SAD postoje četiri škole američke spoljne politike koje se paradigmatski mogu vezati za neke od ključnih državnika. Ovaj tekst se fokusira na tradicije koje su uspostavili Aleksandar Hamilton i Tomas Džeferson, važne ličnosti Američke revolucije, dok će se u sledećem broju govoriti o legatu Endrua Džeksona i Vudroa Vilsona, koji su delovali u periodima revolucionarnih promena u regionalnom ili svetskom poretku
Sukobi na Bliskom istoku ne jenjavaju. Dok Sjedinjene Američke Države i Izrael nastavljaju vazdušne udare na ciljeve u Iranu, a iranske snage odgovaraju napadima na izraelske gradove i američke vojne baze širom regiona. Prema navodima medija, gotovo nijedan deo Teherana nije bio pošteđen bombardovanja. Iran je potom izveo napade na američke baze i diplomatske objekte u regionu
Ćacilend 6. marta slavi prvi rođendan. Naprednjačka okupacija Pionirskog parka govori sve o režimu Aleksandra Vučića. I mnogo o onima koji se protiv njega bune
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
