Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić opisao je trolejbuski sistem kao „Spajdermenovu mrežu" koja kvari estetiku Beograda. S druge strane, saobraćajni inženjer Ivan Banković za „Vreme“ ističe da „nema govora da su trolejbusi prevaziđeni”, ističući praktičnost i ekološku održivost trola u odnosu na predložene elektrobuse
„Besmisleno je to što gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić tvrdi da trolejbusi ‘koče razvoj grada’, a to što on od žica za trolebuse vidi Spajdermenovu mrežu po gradu nije argument”, izjavio je „Vremenu“ saobraćajni inženjer i predsednik Sindikata Centar u Gradskom saobraćajnom preduzeću (GSP) Ivan Banković.
Odbornici Skupštine Grada Beograda su odlučili su u sredu da će trolejbusi biti zamenjeni električnim autobusima.
U obrazloženju te odluke navedeno je da trolejbuski prevoz u Beogradu ima bogatu istoriju, ali i velike probleme kao što su zastarelost vozila i opreme, a mala efikasnost.
Kao i uvek kada bi trebalo da ćuti, i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić imao je potrebu da sa javnošću podeli svoje mišljenje, pa je ocenio da trolejbusi „koče razvoj grada“ i da „nisu estetski dobro rešenje, jer zatvaraju nebo i prave paukovu mrežu koja liči na Spajdermena“.
Ta druga konstatacija posebno je bez rezona jer je Šapić član Srpske napredne stranke koja svoj imidž dosledno gradi na promociji kiča, pa i šunda, pa su Šapićeve opservacije po pitanju estetike same po sebi treš.
Uložene desetine miliona evra
„Trolejbusi uopšte nisu prevaziđena tehnologija, jedini problem sa tim podstistemom gradskog saobraćaja koji mi imamo su vozila, a to je najjeftiji deo trolejbuskog saobraćaja“, rekao je Banković.
On je naveo da je u Beogradu je u poslednjih dvadesetak godina uloženo je nekoliko desetina miliona evra u razvoj trolejbuske infrastrukture, odnosno na ispravljačke stanice, kontaktnu mrežu, žice, stubove i tehnološke i tehničke kapacitete za održavanja.
Ocenio je da je „najmanji problem“ da se nabave vozila nakon ulaganja toliko novca iz budžeta Grada Beograd u trolejbusku infrastrukturu, posebno zbog toga što trolejbusi imaju znatno duži vek trajanja u odnosu na elektrobuseve.
„Trolejbus može bez problema da radi 15 godina. S druge strane, kapacitet električnih autobusa je mnogo manji, i oni u proseku mogu da prime 15 do 20 odsto manje putnika nego trolejbusi. To se vidi i na već postojećim linijama elektro buseva Eko 1 i Eko 2. Ti autobusi zbog baterije i ostalih komponenti imaju takve šasije da mogu da prime manje putnika“, rekao je Banković.
Trolejbusi sa autonomijom
On je naglasio da je postojeća tehnologija proizvođača trolejbusa takva da u Evropi postoje trolejbusi koji imaju svoju autonomiju.
„Oni se kreću kontaktnom mrežom, a tamo gde se prekine kontaktna mreža, u slučaju havarija, zastoja i saobraćajnih nezgoda trolejbus može da spusti pantograf i da se isključi sa mreže, i da bez problema nekoliko kilometara saobraća i bez mreže. Nema govora da su trolejbusi prevaziđeni, naročito u okolnostima kakve su u Beogradu gde smo 78 godina ulagali u infrastrukturu, da bismo preko noći rekli da nam ništa od toga ne treba i da počinjemo sa sečenjem stubova i skidanjem mreže ne bili smo privatnom preduzeću dali posao“, rekao je Banković.
Rekordno visoka suma
On je posebno naglasio da je Grad Beograd uz saglasnost Komisije za javno-privatna partnerstva Vlade u rekordno kratkom roku, svega dve nedelje od ponude privatnog prevoznika „Strela“ da preuzme trolejbuske linije, sa tim privatnim prevoznikom sklopio ugovor na rekordno visoku sumu.
„Grad bi platio Streli 136 milijardi dinara što je rekord, jer do sada nismo imali slučaj da Grad Beograd ijednom privatnom prevozniku daje tako ozbiljan posao, posebno što je reč o 20 godina i što ‘Strela’ nema ni jedan jedini elektroautobus u svom voznom parku, niti bilo kakvo relevatno iskustvo po pitanju takvih vozila“, rekao je Banković.
On je ukazao i da Grad Beograd na sve to ustupa zemljište na kome se sada nalazi trolejbuski pogon GSP, da bi na tom mestu privatni prevoznik napravio svoju garažu.
„Ne mogu da objasnim kako može da se isplati da Grad Beograd plaća razvoj potpuno novog sistema. Mi nemamo infrastrukturu za elektrobuseve na tolikom broju linija. To znači da će na terminusima morati da se postavljaju punjači, a mi nemamo plan gde će ti punjači biti i koliko će vremena biti potrebno da se vozila pune. Tako jedna strateški važna odluka doneta je za samo 14 dana i to na predlog zainteresovane strane, u ovom slučaju privatnog prevoznika. Nisam do sada video da gradska uprava tako efikasno funkcioniše. Da su tako bili efikasni po pitanju GSP ne znam gde bi nam bio kraj“, rekao je Banković.
On je zakljućio da je očigledno da je gradska vlast postala „servis za ispunjenje poslovnih ambicija vlasnika ‘Strele’“.
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Skupština Srbije usvojila je izmene pet pravosudnih zakona koje su ponovo upućene u proceduru nakon što su prvobitna rešenja iz januara razmotrena i usaglašena sa preporukama Venecijanska komisija. Poslanici su istovremeno izglasali i više zakona iz oblasti zdravstva, stambene politike, energetike i međunarodnih finansijskih sporazuma
Nakon što je Visoki krivični sud Hrvatske potvrdio presudu Branimiru Glavašu za ratne zločine nad osječkim Srbima, predsednik Zoran Milanović doneo je odluku o oduzimanju svih ranije vraćenih odlikovanja i generalskog čina. Branimir Glavaš nakon ove odluke Milanovića objavio: „Sada ću u svečanim prilikama nositi tatina odličja kojim ga je odlikovao poglavnik NDH, dr Ante Pavelić"
Koje sve neprijatne teme vlast zatrpava histeričnom aktuelizacijom priče o koriščenju zvučnog oružja na protestu u Srbiji marta prošle godine i kud sve ovo vodi, pitaju se Božo Prelević, predsednik Bodrožić i Filip Švarm u novoj epizodi podkasta "Ova situacija"
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
