U čuvenoj knjizi Čovekova potraga za smislom, Viktor Frankl, austrijski neurolog i psihijatar, opisuje kako su se zarobljenici u nacističkim logorima tokom Drugog svetskog rata razlikovali u ponašanju te duhovnoj i mentalnoj snazi u zavisnosti od toga da li su imali ciljeve koje su zamišljali da će ostvariti nakon ponovnog osvajanja slobode. Prema njegovim opservacijama, oni koji su imali jasno definisane ciljeve, poput ponovnog spajanja sa svojom porodicom ili postizanja nečeg većeg nakon rata, imali su veću šansu da prežive. S druge strane, zarobljenici bez ciljeva i smisla bili su skloniji duhovnom i fizičkom krahu.
Ova priča je važna jer ukazuje na to da je ljudska snaga i otpornost često zasnovana na planovima i ciljevima koje ljudi nastoje da ostvare. Kao što ovaj mehanizam funkcioniše za pojedince, verujemo da važi i za veće entitete, kao što su porodice, društva i države. Pitanje koje postavljamo u ovom tekstu odnosi se na to koji su ciljevi koje je Republika Srbija postavila pred sobom i u kojoj meri ih izvršna vlast ostvaruje.
DVA KLJUČNA PARAMETRA
Kada se analizira poslednja decenija politike Republike Srbije, jedan od najočiglednijih problema je nedostatak hijerahije jasno definisanih ciljeva i nacionalnih interesa. Na unutrašnjem planu, ekspozei vlada često ne sadrže konkretne smernice i postavljene ciljeve, što ostavlja prostor za nedoslednost u implementaciji i nemogućnost pozivanja na odgovornost.
Situacija nije drugačija ni kada je u pitanju spoljna politika, jer Srbija nema sveobuhvatnu strategiju koja jasno definiše šta su interesi Srbije u međunarodnoj areni. Jedini dokument koji ukazuje na to šta su nacionalni interesi Srbije jeste Strategija nacionalne bezbednosti iz 2019. godine. U ovom dokumentu se kao ključni nacionalni interesi navode: očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta; očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti; zaštita srpskog naroda, bez obzira na to gde živi, kao i očuvanje identiteta nacionalnih manjina; očuvanje mira i stabilnosti u regionu i svetu; evropske integracije i članstvo u EU; ekonomski razvoj i opšti prosperitet, kao i zaštita životne sredine i resursa Republike Srbije.
Cilj ovog teksta nije da debatuje sa kreatorima Strategije o tome da li je ovo odgovarajuća lista nacionalnih interesa, već da izmeri stepen ostvarenosti definisanih nacionalnih interesa. Za potrebe projekta “Nacionalni interesi Republike Srbije: Od sporenja do legitimacije”, koji je finansijski podržao Naučni fonda Republike Srbije kroz program IDEJE, razvili smo matricu za merenje ostvarenosti proklamovanih nacionalnih interesa Republike Srbije, kako su utvrđeni u Strategiji nacionalne bezbednosti.
Metodologija merenja ostvarenosti nacionalnih interesa zasniva se na dva ključna parametra. Prvi obuhvata analizu podataka prikupljenih kroz sprovedena istraživanja, a na osnovu kojih su formulisane procene ispunjenosti nacionalnih interesa. Drugi parametar uključuje ocene stručnjaka iz oblasti spoljne politike, poput univerzitetskih profesora i eksperata. Kombinovanjem ova dva pristupa kreiran je indeks ostvarenosti nacionalnih interesa (na skali od 1 do 5), a konačni rezultat prikazuje kumulativni procenat u kojem su nacionalni interesi Srbije ostvareni. Čitava studija dostupna je u poslednjem broju naučnog časopisa International Problems/Međunarodni problemi.
ŽELJE I STVARNOST
Analiza ostvarenja nacionalnih interesa Republike Srbije, sprovedena prema definisanoj metodologiji, ukazuje na nizak stepen ispunjenja i značajan prostor za unapređenje u gotovo svim ključnim oblastima. Očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti ocenjeno je sa 2,37, prvenstveno zbog nezadovoljavajućih rezultata u oblastima zaštite ljudskih i manjinskih prava, nepoštovanja principa vladavine prava i kršenja demokratskih načela.
Ekonomski razvoj i opšti prosperitet postigao je nešto bolji rezultat od 2,73, i to zahvaljujući napretku u oblastima ekonomskog rasta i digitalizacije, dok je u domenu ekonomske sigurnosti i oblasti obrazovanja postignuto jako malo.
Očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta ocenjeno je sa 2,79 usled kontinuiranog trenda povlačenja državnih institucija sa Kosova, što doprinosi gubitku suvereniteta. S druge strane, interes očuvanja mira i stabilnosti u regionu i svetu zabeležio je nešto bolji rezultat sa ocenom 3,19, uz naglasak na relativno uspešnu međunarodnu saradnju, iako su regionalni odnosi i dalje opterećeni čestim nesuglasicama, uprkos inicijativama poput Otvorenog Balkana.
Nacionalni interesi poput očuvanja srpskog naroda i nacionalnih manjina (2,65) i izgradnje modernog društva zasnovanog na evropskim vrednostima (2,28) ocenjeni su nižim skorovima. Ovi rezultati odražavaju određene nedostatke u politikama očuvanja kulturnog i pravnog identiteta srpskog naroda, a posebno zaštite nacionalnih manjina. Takođe, ovakvi rezultati su i posledica zastoja u procesu evropskih integracija, budući da Srbija od 2021. nije otvorila nijedno novo pregovaračko poglavlje.
Ipak, iako su svi nacionalni interesi niskog stepena ispunjenja, ono što posebno zabrinjava jeste izuzetno nizak skor od 1,93 za očuvanje životne sredine i resursa Republike Srbije. Problemi poput lošeg kvaliteta vazduha, neadekvatnog odlaganja otpada, ekoloških izazova u Boru i Majdanpeku, kao i izazovi potencijalnog otvaranja rudnika litijuma, jasno ukazuju na hitnu potrebu za unapređenjem politike zaštite životne sredine.
Podaci prikupljeni i analizirani u okviru ovog istraživanja ukazuju na to da je sa indeksom od 2,61 na skali od 1 do 5, stopa ostvarivanja nacionalnih interesa Srbije nešto viša od 40 odsto. Gotovo sve međunarodno priznate metodologije i okviri za merenje uspešnosti ostvarivanja ciljeva (SMART, Key Performance Indicators, OECD DAC Evaluation Framework, Results–Based Management) polaze od toga da je ostvarenje od 60–80 odsto zadatih ciljeva znak uspeha, dok procenat ispod 50 odsto uspešnosti ukazuje na neadekvatnu implementaciju ciljeva. U tom smislu, dobijeni rezultati otkrivaju da Srbija ima značajan prostor za poboljšanje, naročito u ključnim oblastima, kao što su očuvanje unutrašnje stabilnosti i bezbednosti, unapređenje ekonomskog razvoja i obrazovanja, očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalnog integriteta.
Iako su postignuti određeni pomaci u ostvarivanju pojedinih nacionalnih interesa, nalazi sugerišu da oblasti poput zaštite životne sredine i evropskih integracija zahtevaju najozbiljnije preispitivanje, jer se čini da se u ovim oblastima Srbija vektorski kreće od svojih ciljeva, a ne ka njima. Da bi se unapredila efikasnost politike i postigao bolji sklad sa nacionalnim ciljevima, neophodno je da se pristup ovim oblastima redefiniše i da se obezbede dodatni resursi i pažnja. Sve ovo je moguće ukoliko postoji krovni preduslov, a to je postojanje političke volje.