Ministarstvo kulture priprema obeležavanje 150. godina rođenja Mileve Ajnštajn: kupljena je prepiska nje i Ajnštajna, i obnavlja se njena rodna kuća koja neće ličiti na original
Ministarstvo kulture je na aukciji kod Kristija u Londonu kupilo 43 potpisana pisma Alberta Ajnštajna upućena Milevi Marić, i 10 pisama koje je Mileva pisala i potpisala Ajnštajnu.
„Kristi“ je ovu korespodenciju procenio između pola miliona i milion britanskih funti. U saopštenju Ministarstva kulture o ovoj kupovini ne navodi se koliko je naša država platila za pisma, ali je „Dojče vele“ naveo da su prodata za nešto više od pola miliona evra, ne navodeći ko je kupac.
Kupovinom ove građe, kažu u saopštenju iz Ministarstva kulture, nastavlja se politika „sakupljanja i očuvanja dragocene zaostavštine značajnih ličnosti naše istorije i kulture“.
Porodična kuća u Rumi
„Istovremeno, u susret velikom jubileju – 150 godina od rođenja srpske matematičarke i fizičarke Mileve Marić Ajnštajn sledeće godine, Ministarstvo kulture zajedno sa opštinom Ruma radi na obnovi njene porodične kuće, koja ima nespornu istorijsku vrednost“, objasnilo je Ministarstvo.
Ovog februara, Ministarstvo kulture odobrilo je projekat kompletne rekonstrukcije kuće u Rumi, na adresi Železnička 38, u kojoj je Mileva Marić-Ajnštajn provela detinjstvo i ranu mladost od 1877. do 1892. sa roditeljima, sestrom i bratom.
Plan je da u renoviranoj kući jedna prostorija bude posvećena Milevi Marić u vidu spomen sobe. Međutim. planirani izgled fasada ni malo ne liči na sadašnji izgled kuće.
Snimci kuće iz 19. i prve polovine 20. veka ne postoje, ali zahvaljujući jednoj fotografiji iz šezdesetih godina, kada se tu nalazila gostionica „Sremac“, vidi se da je Mileva Marić živela u jednostavnom kućerku, bez ikakve dekoracije. Buduća rekonstruisana kuća neće imati ništa od autentičnog izgleda, a njena fasada bićeu krašena pilastrima, korintskim kapitelima, nizom prozora, i završenim potkrovnim vencem.
Prepiska
Kupljena pisma otkrivaju dragocene podatke o životu Mileve Mrić, naveli su iz Ministarstva, njen lični odnos kao i naučnu saradnju sa Albertom Ajnštajnom.
Pisma između Alberta i Mileve su razmenjena pre njihovog venčanja, između 1897. i 1903. Jedan od ekskluziviteta je i što se u njima prvi i poslednji put pominje njihova tajno, pre stupanja u brak, rođena ćerka Liserl, koja je umrla kao jednogodišnja devojčica.
Iz ovih pisama se između ostalog saznaje i da se Albertova porodica protivila njihovom braku. Među pismima su i dva zanimljiva po tome što je za njih Ajnštajn koristio papir na kojem je prethodno beležio neke od svojih prvih naučnih proračuna.
„Znam da me ti od svih ljudi najdublje voliš i najbolje razumeš… Biću veoma srećan i ponosan kada nas dvoje zajedno dovedemo naš rad o relativnosti kretanja do pobedničkog zaključka“, napisao je Albert Milevi 27. marta 1901.
Kako navode „Večernje novosti“, poslednje pismo u ovoj prepisci napisano je posle njihovog venčanja, 6. januara 1903. U njemu se pominje Milevina nova trudnoća, sa Hansom Albertom, rođenim 14. maja 1904, ali i bolest male Liserl.
Ova akvizicija će biti pohranjena u Državnom arhivu Srbije. Ujedno, biće to osnova za formiranje Ličnog fonda Mileve Marić Ajnštajn, koji će zbog svog izuzetnog značaja za kulturu i nauku biti utvrđen za kulturno dobro – saopštili su iz Ministarstva kulture.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Oko 100 najboljih filmova iz Evrope, svrstanih u 15 selekcija, biće prikazani u Subotici na Paliću u okviru Festivala evropskog filma od 18. do 22. jula
Izložba „Linija militantnog optimizma“ Rene Redle i Vladana Jeremića istražuje mogućnosti savremene umetnosti u ekološkoj borbi i društvenoj solidarnosti kroz poruku da je optimizam aktivan stav, a ne puko uverenje
U toku je administrativna provera dostavljene dokumentacije za finansiranje i sufinansiranje projekata u oblasti kulture u okviru izložbe Ekspo 2027, nakon čega će uslediti stručna evaluacija svih prijava
Na Bitef neće doći portugalska i predstava Žige Divjaka. Pretpostavlja se da će takvih biti još. Ako se ovaj najveći međunarodni pozorišni festival u Srbiji ne održi i ove godine, to će biti njegov kraj, kažu stručnjaci
Pulski festival je osudio napad na pisca Vladimira Arsenijevića u Beogradu. Pozvao je publiku da dođe na projekcije filma „Tri nedelje posle“ čiji je on koscenarista. Ovaj film je u Karlovim Varima dobio nagradu za najbolji evropski film - istog dana kada su Arsenijevića huligani prebili u Beogradu zato što je spremao komemorativni skup posvećen Srebrenici
Zlo se zavuklo pod most i tamo, zaklonjeno od svetla, ćutalo i čekalo. Kad je Vladimir Arsenijević izašao iz taksija, nad Beogradom se opet nadvila ona isto neman koja je onemogućavala izložbu Rona Haviva, sprečavala održavanje prve Parade ponosa, palila Bajrakli džamiju i Ambasadu Sjedinjenih Američkih Država i vandalizovala i centar grada tokom Parade ponosa 2010.
Šta govore ubistvo Aleksandra Nešovića Baje i ranjavanje Milana Ostojića Sandokana? Zašto su porasli apetiti podzemlja? Kakvu tu ulogu igra policija? I zbog čega Vučić stalno najavljuje najave izbora
Pođimo od toga da Vučićev režim prvo uspe da pokrade parlamentarne pa onda raspiše predsedničke izbore koje bilo koji njegov kandidat teško da može da dobije. Častan predsednik Republike u nečasnom sistemu bio bi poput oveće rupe u tkanini koja se već dobrano oparala
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
