U Nemačkoj se raspravlja o datumu za nove izbore za Bundestag, nakon raspada „semaforske koalicije“. Kompromis je, prema informacijama javnog servisa ARD-a, 23. februar
Novi izbori za nemački parlament trebalo bi da se održe 23. februara 2025. godine. Prema informacijama javnog servisa ARD-a, poslaničke grupe SPD-a i opozicionih Demohrišćana (CDU/CSU) usaglasile su se oko tog datuma. Izgleda da i FDP i Zeleni podržavaju predlog kojim bi trebalo da se razreši kriza nemačke vlade, piše Dojče Vele.
Tako je, nakon raspada „semaforske koalicije“ koju su činile SPD, Zeleni i Liberali (FDP), konačno postignut dogovor barem oko jednog datuma. Jer, procenjuje se da se predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer neće usprotiviti tom predlogu. On, naime, donosi konačnu odluku o datumu izbora.
Pitanje poverenja vladi 16. decembra?
Još uvek treba da se utvrdi kada će kancelar Olaf Šolc postaviti pitanje poverenja vladi u Bundestagu. Očekivani poraz na tom glasanju pokrenuo bi proces za održavanje novih izbora.
Demohrišćani su pozvali Šolca da postavi pitanje poverenja već u sredu u Bundestagu, što je on odbio. Očekuje se da će Šolc 16. decembra postaviti pitanje poverenja u Bundestagu.
Višednevne diskusije o datumu izbora
Nakon raspada „semaforske koalicije“ prošle srede, Šolc se zalagao za održavanje novih izbora krajem marta. Međutim, pod pritiskom javnosti, u nedelju je pokazao spremnost na kompromis. „Za mene uopšte nije problem da postavim pitanje poverenja pre Božića, ako se svi oko toga slože“, rekao je kancelar u nedelju uveče na ARD-u.
Šolc je takođe rekao da će poštovati dogovor šefova poslaničkih klubova Rolfa Miceniha (SPD) i Fridriha Merca (CDU/CSU) po tom pitanju. Očigledno da su dvojica visokih političara o tome razgovarali i postgli dogovor.
Neposredno pre nego što je dogovor postao poznat, rukovodilac saveznih izbora Rut Brand navela je da je sprovođenje izbora u tom terminu „izvodljivo“. Prethodno je rekla da bi sprovođenje izbora u januaru bilo teško izvodljivo.
Desničari se nude
Krajnje desničarska stranka poziva Demohrišćane na saradnju, posebno kod politike suzbijanja migracija.
Ova desničarska stranka traži da Olaf Šolc zatraži glasanje o poverenju u Bundestagu što pre, najbolje već naredne sedmice. „On duguje ovoj zemlji da odstupi što je pre moguće“, poručuju političari AfD-a.
Od početka rada tročlane koalicije Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala, krajem decembra 2021, AfDje oštro nastupala protiv vlade u Berlinu. Optužuje je za neuspeh na svim političkim poljima.
AfD poziva na radikalnu promenu kursa, posebno u migracionoj i spoljnoj politici.
Nema oružja za Ukrajinu
AfD oštro odbija sve isporuke oružja Ukrajini. Kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski održao govor u nemačkom Bundestagu u junu ove godine, poslanički klub AfD-a bojkotovao je sednicu.
Nakon raspada vladine koalicije, AfD sada poziva na prestanak naoružavanja i finansijske pomoći Ukrajini:
„Takođe upozoravam da to treba da se dogodi u ovih nekoliko meseci koliko je ostalo do održavanja prevremenih izbora, jer to nastavlja da uništava naš savezni budžet“, rekao je kopredsedavajući AfD-a Tino Krupala.
Novi izbori verovatno će veoma ojačati AfD. Pre tri godine uzeli su deset odsto glasova, sad im ankete predviđaju 18 odsto.
Traže masovne deportacije i zatvorene granice
Prve izjave stranačkog rukovodstva AfD-a upućuju na to da će se i u nadolazećoj predizbornoj kampanji fokusirati prvenstveno na pitanja azila i migracija, kojima već godinama uzburkavaju nemačku politiku.
U istupu za medije u četvrtak, jedan od dvoje predsedavajućih Tino Krupala zatražio je „okončanje ilegalne migracije i ubacivanje ilegalnih migranata u socijalne sisteme, proterivanje kriminalaca koji su dužni da napuste zemlju i zatvaranje granica“.
Kako bi ostvario ciljeve, AfD promoviše saradnju sa drugim strankama koje su tradicionalno desno od centra. Pre svih sa Demohrišćanima, koji mogu računati sa 34 odsto podrške i kancelarskim mestom za njihovog lidera Fridriha Merca. Ali i sa Liberlima.
„Konačno pozivamo Demohrišćane i Liberale da preuzmu građansku odgovornost i postignu dogovor s nama jer to dugujemo milionima birača“, reagovala je Alis Vajdel raspad koalicije.
Pre svega, AfD vrši pritisak na Demohrišćane da odustanu od kategoričke odluke o nesaradnji s njima. Krupala poziva na prekid izolacije njegove stranke.
„Konačno moramo stati na kraj protivpožarnom zidu, jer građani Nemačke očekuju da se konačno reše problemi i ova kriza u zemlji.“
Ipak, čini se da je koalicija između AfD-a i demohrišćana još daleko. AfD se sve više radikalizovao od poslednjih izbora. Savezni ured za zaštitu ustava prati stranku zbog moguće ekstremističke orijentacije.
Omiljeni neprijatelj Alternative za Nemačku jesu Zeleni, koji su na tapetu zbog kosmpolitskih pogleda na svet i zelenih politika.
Ali, ranije je AfD znao da bude jednako oštar i prema Demohrišćanima, koje su nazivali „kartelskom strankom“.
U redovima Demohrišćana (CDU) pak oduvek je postojao strah da će ih AfD kruniti zdesna. Merc, koji zauzima mnogo tvrđe stavove od ranijih lidera stranke, rekao je ovog avgusta: „Ne možemo sarađivati s AfD-om. To bi ubilo CDU.“
Veze sa desničarskim ekstremistima
Nejasno je kako će brojni skandali AfD-a uticati na izborne rezultate na predstojećim izborima. Pre samo nekoliko dana uhapšena su tri člana stranke AfD jer su navodno podržavali desničarsku ekstremističku terorističku grupu. AfD sada želi da ih isključi.
Čini se da je uključenost stranačkih članova u neonacističke i desničarske ekstremističke mreže značajno ojačala. Protiv poslanika AfD-a u parlamentu Bavarske takođe se vodi istraga zbog podsticanja na desničarski ekstremizam.
I bivša poslanica AfD-a u Bundestagu trenutno je u pritvoru, jer je navodno učestvovala u planiranju državnog udara.
Zbog sve veće radikalizacije AfD-a, nadstranačka grupa poslanika u Bundestagu želi da u parlamentu predložiti zabranu AfD-a. Ako dobije potrebnu većinu, konačnu odluku trebalo bi da donese Savezni ustavni sud.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
