Kada je barijera jednom probijena, ne postoji razlog zbog koga bi se neko ustručavao od zloupotrebe tehnologije. Ljudi će radije verovati vestima koje potvrđuju njihova postojeća mišljenja i stavove, rekla je za „Vreme“ glavna istaživačica SHARE fondacije Mila Bajić
Slučaj najnovijeg dipfejk snimka koji je kreirao vlasnik Pinka Željko Mitrović, a za koji je zloupotrebljen stvarni video-snimak Emira Kusturice, pokazuje da više nije pitanje da li bi zloupotreba veštačke inteligencije u medijskom izveštavanju mogla da ima poguban uticaj na poverenje građana u medije, već je samo pitanje kada će se takvi slučajevi zloupotrebe pojaviti, pošto smo već na tom putu i veoma je izvesno da nema nazad, rekla je za „Vreme“ glavna istaživačica SHARE fondacije Mila Bajić.
„Kada je ta barijera jednom probijena, ne postoji razlog zbog koga bi se neko ustručavao od zloupotrebe tehnologije. Znamo da su te tehnologije veoma dostupne i jednostavne za korišćenje. One ne samo da su jeftine, nego mogu praktično da budu besplatne i zahtevaju veoma malo resursa. Dovoljno je da imate jednu fotografiju osobe i već možete da generišete bilo kakvu vrstu snimka u kome možete da namestite da ta osoba izgovara bilo šta“, rekla je Bajić.
Mešanje tradicionalne i digitalne sfere u medijima
Ona je upozorila da je dodatno opasno mešanje između tradicionalne i digitalne sfere u kojima mediji funkcionišu, jer je veoma teško sanirati štetu kada se već nešto objavi.
„Ideja da sadržaj generisan uz pomoć veštačke inteligencije prelazi iz jednog u drugi oblik samo mu daje efekat šumskog požara za koji je teško utvrditi odakle je potekao i šta dalje da radimo s tim“, rekla je Bajić.
Ona je istakla da će zloupotreba veštačke inteligencija biti veliki izazov za novinare, i da oni koji žele da se odgovorno i profesionalno bave novinarstvom moraju da imaju makar elementarna znanja da prepoznaju takve sadržaje.
„Vrlo je važno da se takvi sadržaji ne dele dalje, posebno ako je jasno da je reč o zlonamernim manipulacijama. Najbolja preporuka bi bila da se implementira novi Kodeks novinara Srbije koji u svojim preporukama sadrži čitavo poglavlje koje se bavi korišćenjem veštačke inteligencije i u redakcijama i individualno, i da se ne zanemaruje šteta koju zloupotreba veštačke inteligencije može da proizvede“, rekla je Bajić.
Upotreba AI mora da bude naznačena
Ona je naglasila da postoji obaveza da prilikom emitovanja nekog sadržaja koji je kreiran pomoć veštačke inteligencije to bude i naglašeno.
„NUNS u Kodeksu novinara Srbije naglašava da svaka upotreba veštačke inteligencije mora da bude naznačena – ako je sadržaj generisan, napravljen uz pomoć veštačke inteligencije, čak iako sadrži realne elemente, ako se koriste fotografije ili snimci, kao u slučaju Emira Kusturice, to moda da bude napomenuto. Idealno bi bilo da ta napomena stoji tokom čitavog trajanja video-snimka koji je generisan veštačkom inteligencijom, da jasno bude obeleženo da ono što se u tom trenutku prikazuje produkt veštačke inteligencije“, rekla je Bajić.
Ona je podsetila da je u ranijem slučajevima, kada su uz pomoć veštačke inteligencije fabrikovane izjave čelnika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa i Marinike Tepić, kretaor tih video-snimaka Željko Mitrović naveo da je u pitanju „zabavno-satirični format“.
Bajić je istakla da pozivanje na satiru ne može da bude opravdanje za takav falsifikat.
„To bi čak moglo da potpadne i pod klevetu. To je manipulacija sadržajima koja nije urađena u dobroj veri, posebno ako je poenta diskreditacije određene osobe. Dodatna opasnost je kada se takvi sadržaji pojavljuju na televiziji, pa se šire dalje i menja im se kontekst. Kao što znamo, prvi utisak o nečemu što vidimo u digitalnom prostoru teško je naknadno vratiti unazad i reći da nešto nije stvarno, da je generisano veštačkom inteligencijom i bez zle namere, jer je šteta već načinjena“, rekla je Bajić.
Razotkrivanje lažnih vesti obesmišljeno
Na pitanje kako građani, koji često vrlo lako poveruju i u lažne vesti koje su po formi daleko jednostavnije i mnogo manje sugestivne od dipfejka, Bajić je ocenila da je to veoma kompleksno pitanje.
Dodala je i da postoji razlika između zlonamernih vesti koje se plasiraju kako bi obmanjivale javnost, a koje ljudi plasiraju ne znajući da su lažne, i vesti koje su maliciozne, ali u sebi sadrže neke elemente realnosti.
„Mnoga istraživanja, od kojih je veliki deo sproveden u Sjedinjenim Američkim Državama, pokazuju da više nije pitanje da li ljude zanima da li je nešto istina ili ne. Ljudi će radije verovati vestima koje potvrđuju njihova postojeća mišljenja i stavove, a čak iako se dokaže da su neistinite, oni će se držati svog stava uz objašnjenje da su te vesti potekle iz nekog za njih ‘kredibilnog’ medija ili izvora. Mi se već nalazimo u veoma polarizovanom sistemu i samim tim neke mere za razotkrivanje lažnih vesti su već obesmišljene, jer time nećemo mnogo postići. Sama činjenica da te vesti već postoje dovoljno je zamutila ekosistem u kome živimo, i nemoguće je da osporavamo sve lažne sadržaje koje otkrijemo. Odgovornost građana na širenju lažnih vesti i dipfejka postoji, jer ih dalje distribuiraju, ali je velika odgvornost medija da takve sadržaje obeležavaju i izveštavaju na najobjektivniji mogući način“, rekla je Bajić.
REM bi trebalo da se bavi manipulacijama AI, ali…
Ona je ukazala da u Srbiji ne postoji regulator koji se bavi tim pitanjima, mada zakon o veštačkoj inteligenciji jeste u izradi.
„Ipak, pitanje je da li će se on uopšte razmatrati problematiku informativnih sadržaja koji su nastali uz korišćenje ili manipulaciju veštačke inteligencije. U idelanom svetu Regulatorno telo za elektronske medije (REM) bi bilo telo koje bi moralo da se pozabavi tim pitanjima, ali kao što već znamo od njega ne možemo mnogo da očekujemo.
Na pitanje kako bi građani mogli da se zaštite ukoliko postanu žrtve zloupotrebe veštačke inteligencije i dipfejka, Bajić je ocenila da to zavisi od toga kakav je slučaj u pitanju i šta naše zakonodavstvo potencijalno može da prepozna, što utiče i na to da li išta može da se uradi.
„Ako je u pitanju neka vrsta zloupotrebe, klevete ili neovlašćenog korišćenja nečijeg lika, onda bi to moglo da bude krivično delo koje zabranjuje neovlašćeno objavljivanje tuđih fotografija ili snimaka, ali je problematično što to ne obuhvata veštačku inteligenciju, jer kod nas nijedan zakon ne obuhvata veštačku inteligenciju. Ipak, verovatno bi mogla da se kombinuju postojeća krivična dela, ali je pitanje koliko bi to moglo da prođe. Koliko znam, nismo imali slučajeve u kojima su oštećeni uspeli da se izbore za pravdu, a da su sadržali elementa zloupotrebe veštačke inteligencije“, zaključila je Bajić.
Zbog pogibije 14 ljudi nakon pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu subota je proglašena za dan žalosti. Troje ljudi se u teškom stanju nalazi u Kliničkom centru Vojvodine. Javnost traži da se utvrdi ko je odgovoran za tragediju, Vučić obećava da će odgovorni biti kažnjeni
U petak oko podneva obrušila se nadstrešnica iznad ulaznih vrata Železničke stanice u Novom Sadu. Ministar za infrastrukturu Goran Vesić rekao je da nadstrešnica nije rekonstruisana prilikom rekonstrukcije zgrade Železničke stanice i da se to može videti iz građevinske dozvole
Završen je protest prosvetnih radnika ispred Vlade Srbije. Predsednik Vlade Miloš Vučević poručio je nastavnicima da ih „štrajk ne vodi nigde". Portparolka Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Mirjana Gašić rekla da je za „Vreme" da nastavljaju sa sindikalnim aktinostima
Deset gradova i opština u Srbiji od ove jeseni prikjlučilo se inicijativi za unapređenje usluga mentalnog zdravlja i psihosocijalne podrške za decu i prevencije nasilja
Sudija Milimir Lukić smenjen je sa mesta predsednika Krivičnog odeljenja i Posebnog odeljenja za organizovani kriminal Apelacionog suda u Beogradu. Ko je Lukić, sudija na kog su pripadnici Šarićevog klana bezuspešno pokušavali da izvrše pritisak
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić trebalo je da ne oklevajući ni časa ode među od bola skrhane Novosađane. Tamo mu je bilo mesto, više od svih drugih zvaničnika
Da je neka građevinska inspekcija radila svoj posao, da se pridržavalo zakona i pravila profesije, sigurno je da se tragedija na železničkoj stanici u Novom Sadu ne bi desila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
