Javlja li se klica političke alternative Srpskoj listi? Da li se opozicija konačno setila da bi mogla da pomogne Srbima na Kosovu? I kako? Kolika je važnost toga? Na koji način režim u Beogradu (ne)reaguje na to što se neko konačno usudio da zagazi u politički zabran predsednika
Veći deo opozicije jedva bi dočekao da prizna nezavisnost Kosova, a preostali, jednako izdajnički, poslali bi druge u rat i da se gine. Ovu rečenicu, u bezbroj varijacija i na mnogo gadniji način, ponavljaju vlast u Beogradu i prorežimski mediji već više od decenije.
Za sve to vreme – svojim delovanjem i nizom pogrešnih poteza preko podružnice SNS-a na Kosovu, Srpske liste – Aleksandar Vučić je verovatno uspeo da obezbedi mesto u nekom budućem udžbeniku istorije kao tamna stranica o autoritarizmu, politikantstvu i pogubnim posledicama manipulacija kako bi se zadržala vlast.
Za sve to vreme, takođe, ni opozicija baš nije hitala da se o bilo čemu vezano za Kosovo zaista izjasni.
Zato je vest da su se poslednje subote septembra susreli predstavnici dela Srba sa Kosova sa predstavnicima svih ovdašnjih parlamentarnih opozicionih stranaka kako bi razgovarali o strategiji delovanja u borbi za opstanak srpske zajednice na KiM, potpuno prećutana u medijima pod kontrolom države. Uz jedan ili dva izuzetka nebrušene tabloidne dezinformacije.
Šta je ovaj skup doneo? O čemu je bilo reči? I šta dalje?
DIJALOG POSTOJI
Okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Srba sa Kosova koje je okupilo Srpsko nacionalno veće, Srpski narodni pokret, Narodni pokret Srba sa KiM i pojedinci koje uglavnom povezuje to što su kritični i prema vlastima u Beogradu i prema kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju. Od opozicionih političara iz Beograda, na skupu su učestvovali lider SSP Dragan Đilas, lider stranke SRCE Zdravko Ponoš, lider Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić, lider Ekološkog ustanka Aleksandar Jovanović Ćuta, lider Nove demokratske stranke Miloš Jovanović, lider Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović, Borko Stefanović iz SSP, Miloš Parandilović iz Novog lica Srbije, Aleksandar Ivanović iz NPS, kao i Slobodan Samardžić, Đorđe Vukadinović…
“Prvi put od kada pamtim, a svakako od kada je SNS na vlasti, okupila se celokupna opozicija – i leva i desna, i nacionalna i građanska – sa ozbiljnim predstavnicima Srba sa KiM, koji nisu ničiji privatni Srbi, ni Vučićevi, ni Kurtijevi, a ni Đilasovi”, opisuje događaj Đorđe Vukadinović. Kaže i da su na okruglom stolu, kada je reč o predstavnicima Srba sa Severa Kosova, učestvovali praktično svi uključujući mlađe ljude iz novoformiranih organizacija i stranaka. Osim, naravno, predstavnika Srpske liste.
To svakako nije bio krug istomišljenika – isto ne misle ni ovdašnje opozicione partije, ali ni predstavnici sa Kosova. Međutim, nije ni ideja iznaći jedan glas koji će o svemu da progovara – na kraju, to već imamo i ništa dobro nije donelo – već iznaći zajedničke tačke oko kojih politički i društveni akteri mogu da se slože i da se za njih – svako u svojim okvirima – bore sa ciljem da se svakodnevica Srba na Kosovu učini podnošljivijim, te da se osnaže u borbi za svoja prava u Kurtijevom režimu koji ih besomučno krši. Naprosto – da budu pitani kada se radi o njihovim životima…
Na skupu su, za internu upotrebu, bila dostavljena dva dokumenta: “Okviri strategije delovanja za opstanak srpskog naroda na Kosovu i Metohiji: ekonomsko-socijalni aspekt” i teze za razgovor koje se tiču okvira strategije opstanka Srba i drugog nealbanskog stanovništva na KiM. Na vrhu strane piše: “Ne postoji rešenje za Kosovo i Metohiju, već rešavanje kroz proces”.
Na osnovu ovih dokumenta i predloga koji su usledili na okruglom stolu i nakon njega, biće donet predlog konkretnih mera sa kojim će se izaći u javnost.
Inače, više od četiri sata se govorilo o zaustavljanju ekonomskog propadanja srpske zajednice, potrebi ojačavanja prištinskog univerziteta (sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici), stvaranju političke alternative Srpskoj listi, kao i formiranju zajedničkog tima i anketnog odbora koji bi se bavio tokovima novca koje Srbija daje za Kosovo, odnosno u čijim džepovima on završava, a gde ne stiže, a trebalo bi.
Za televiziju Nova S, Zdravko Ponoš je izjavio da će se stvari dugoročno menjati kada se promeni vlast u Beogradu, ali da se i do tada mora raditi preko institucija, opozicija mora da vrši pritisak na vlast i da koristi svoje međunarodne i diplomatske kontakte kako bi se postojeće stanje promenilo i unapredilo.
Momčilo Trajković, koji je skup inicirao, kazao je u uvodnom obraćanju da Srbi na Kosovu ne žele da budu posmatrači već aktivni učesnici procesa koji se tiču njihovog života i, uopšte, opstanka, te da je cilj okruglog stola promovisanje nove strategije i političkih faktora koji imaju snagu i moć da menjaju trenutno stanje.
“Kurtijev zadatak je da srpski narod nestane sa ovih prostora”, rekao je Trajković zatraživši podršku od prisutnih u stvaranju strategije koja će učiniti da Srbi postanu ravnopravan partner u traženju rešenja, a ne obezglavljeni u političkoj i egzistencijalnoj borbi.
HOD PO ŽICI KAO NAJBOLJI SCENARIO
Poznato je da su Srbi na Severu Kosova ostavljeni već duže ne samo u institucionalnom vakuumu, već i u ozbiljnoj krizi političkog liderstva. Već dugo, deo srpske zajednice na Kosovu – onaj ničiji – ponavlja da je neophodno izaći iz pozicije između čekića i nakovnja – Kurtija i Vučića. S druge strane, postavlja se pitanje kako bi bilo koja politička organizacija koja ne bi imala nikakvu podršku zvaničnog Beograda mogla da ostvari veći uticaj.
Đorđe Vukadinović smatra da je pod određenim uslovima to ostvarivo u teoriji, ali da je pitanje koliko je praktično moguće. Smatra da bi ovako nešto eventualno mogla učiniti jedna kolona sastavljena od starih organizacija i pojedinaca koji su bili aktivni u političkom i društvenom životu, ali nisu kompromitovani saradnjom sa režimima Beograda i Prištine i novih lica – recimo pod kapom SNV-a KiM ili tela poput tog.
A ako bi i uspeli da odnesu pobedu na izborima, usledio bi delikatni ples na žici između Beograda, Prištine i međunarodne zajednice. Ali svakako i veća autonomija i snažnija borba za interese srpske zajednice na Kosovu nego što je to bio slučaj u delovanju Srpske liste. Naime, ona je raznim metodama od tamošnjih Srba stvarala glasačku mašinu za Srpsku naprednu stranku i vršila nezamisliv pritisak da sve što se dogovori u pregovorima na relaciji Beograd – Priština – međunarodna zajednica sprovede u delo uprkos raspoloženju srpske zajednice na Kosovu. “Zasluga” Srpske liste je i izlazak srpskih predstavnika iz svih kosovskih institucija bez plana šta dalje.
Govoreći o ovom skupu, Pavle Grbović je kazao da je događaj značajan jer nosi političku težinu i simboliku da se među srpskom zajednicom na Kosovu ponovo uspostavlja pluralizam. Istakao je da je obaveza opozicionih parija u Srbiji da taj proces podstaknu i da ohrabre sve one koji u njemu žele da učestvuju, a koji nalaze snage da se suprotstavljaju državnom monopolu nad političkim životom Srba na Kosovu, podržanog “terorom Srpske liste”.
“Bilo je više od 50 učesnika i stoga je bilo poruka različitih sadržaja sa kojima ste saglasni i sa kojima niste. Ali i poruka autentičnih predstavnika Srba da oni traže najbolje rešenje uzimajući u obzir realno stanje na terenu”, objašnjava dalje Grbović i ističe da su stavovi koje su ti ljudi izneli bili zreli i realistični. “Nismo mogli da analiziramo sve buduće korake, ali postavljen je okvir aktivnog učešća Srba u političkom životu na Kosovu, ubuduće da se izbori ne bojkotuju i da Srbi moraju da učestvuju u institucijama, te da je jedino prihvatljivo rešenje ono koje se zasniva na miru.”
DRŽ’TE LOPOVA I PREĆUTKIVANJA
Reakcija vlasti na susret više od 50 političara, profesora i društveno angažovanih pojedinaca, odnosno, njihove predloge i pitanja koja su otvorili mahom je bila gluva tišina.
“Bio je to šok za režim”, smatra Đorđe Vukadinović. “Zato im je trebalo 24 sata da osmisle reakciju. Uspeli su da pošalju Simu Spasića, ali bez megafona, pa nije ostavio neki utisak. Režim je bio zatečen i idejom i odzivom.”
Zašto?
Najpre, zato što je poreknuta dugogodišnja teza Aleksandra Vućića da je opozicija izdajnička i da hoće da se otarasi Kosova. Prosto, na skupu je učestvovala kompletna opozicija – leva i desna, građanska i nacionalna. I zato je prvo nastupila tišina, a onda (kao) po komandi, u više medija identičan tekst.
Radilo se o kratkom, nepotpisanom uratku objavljenom u “Informeru”, malo dužoj verziji u “Večernjim novostima”, napisima u tabloidu “Alo” i na još nekoliko portala.
Tamo se u naslovima kaže da je “kompletna opozicija ušla u koaliciju sa Aljbinom Kurtijem”, u podnaslovima da su se susreli sa nekoliko antivučićevskih Srba sa KiM a potom slede rečenica-dve o junačkoj borbi Aleksandra Vučića.
U “Informeru” je išao i dodatak. Iako dva događaja nemaju veze jedan sa drugim, ovaj tabloid je objavio da je PSG Pavla Grbovića ušao u poslanički klub u Skupštini Srbije sa Strankom demokratske akcije Sandžaka (SDA) Sulejmana Ugljanina i Partijom za demokratsko delovanje (PDD) na čijem čelu je Šaip Kamberi. Konačno, priložen je i “dokaz” – snimak bez zvuka u čijoj pozadini je muzika za ples šotu, a smenjuju se slike opozicionih lidera, kao i dokument sa osnivanja poslaničkog kluba. Drugim rečima: o skupu nije rečeno ama baš ništa.
“Skup je pokazao da je Vučić izgubio tapiju na kosovsku problematiku kao ekskluzivno polje i politički zabran”, smatra Vukadinović. “I to se ne može prikrivati onim ‘drž’te lopova’ i prećutkivanjem.” Smatra i da se vlast neće zaustaviti na ovim prvim reakcijama.
“Nadam se da će u narednim danima delovanja Kosovo postati, poput kopanja litijuma, jedna od stožernih tačaka delovanja i okupljanja opozicije”, dodaje Vukadinović.
Upitan kako je postao “glavni lik” u tabloidnom “izveštavanju” sa skupa, Pavle Grbović kaže: “Propaganda režima neće uticati na naše poimanje potreba ovog društva. Pravljenje poslaničkog kluba sa predstavnicima manjina u Srbiji uopšte ne bi smelo da bude pitanje za jednu građansku opciju”.
Navodi da iako nastupi predstavnika vlasti i njihovih medija mogu da zvuče šovinistički, nije o tome reč: “Samo je jedno pitanje – da li se neko uklapa u njihov biznis model ili ne. Oni nemaju problem da sa albanskom listom drže većinu u Bujanovcu, održavaju dobre veze sa albanskim premijerom Edijem Ramom mada je poznat njegov stav o Kosovu, gaje jako dobre poslovne, privatne i političke veze sa onim predstavnicima Bošnjaka koji se uklapaju u taj njihov biznis model. Ako se ne uklapaju, svi postaju neprijatelji, nezavisno od toga da li su Bošnjaci, Srbi, Albanci…”
A U MEĐUVREMENU…
I dok Beograd zasad ćuti, Srpska lista koja je sve tiša, oglasila se povodom skupa i to je učinila u poznatom maniru, mešajući državno i stranačko do gubljenja granica: “Dok Šolak, njegov pajtos Đilas i Aljbin Kurti čine sve da Srba na Kosovu bude manje, Srpska lista je uz punu podršku predsednika Aleksandra Vučića, Vlade Srbije i Kancelarije za Kosovo i Metohiju uspela da obezbedi stotine radnih mesta, kao i najnoviji paket finansijske pomoći za 5.000 nezaposlenih, sve predškolce, osnovce i srednjoškolce, što je više od 23.000 lica koja će imati dodatnu podršku svoje države Srbije”.
U međuvremenu, Aljbin Kurti se nije očitovao ovim povodom, ali je takođe u poznatom maniru izjavio da su kritike međunarodne zajednice zbog tretmana kosovske vlade prema srpskoj zajednici preterane, a postupke Prištine okarakterisao kao neophodne korake kako bi se oblasti sa srpskom većinom integrisale u pravni i finansijski sistem Kosova, te najavio izbor u opštinama na Severu tek na jesen 2025.
Ipak, u susret jubileju – deset godina od berlinskog procesa i sastanka CEFTA – Kurti je bio prinuđen da pod nemačkim pritiskom ukine zabranu za robu iz Srbije – za sada samo na prelazu Merdare gde je donet poseban skener radi detaljne kontrole. Inače, ta zabrana je uvedena juna 2023. kada su srpski organi uhapsili trojicu kosovskih policajaca – jedni kažu u okolini Raške, a drugi na teritoriji Severnog Kosova. Iako su ta trojica puštena posle nepune dve nedelje, zabrana je ostala na snazi.
U međuvremenu, Kurti i dalje tvrdi kako su sve mere koje sprovodi državničke i bezbednosne. U svom dvorištu ponavlja kako je Srbe doveo u red, a napolju traži vraćanje kopnene zone bezbednosti od pet kilometara između Srbije i Kosova zbog navodnih pretnji vojskom i artiljerijom.
Kurtija i Kosovo čekaju izbori u februaru 2025, što znači da će – kako su mu ekonomski rezultati loši, a položaj u međunarodnoj zajednici još lošiji – poene kao i dosad skupljati na oštroj politici prema srpskoj zajednici. Vučić je već pokazao kako se ophodi prema Srbima sa Kosova.
Šta ostaje? Neki ničiji ljudi sa malim šansama i autentičnim glasom koji žele dostojanstven život i neki drugi koji bi morali da ih podrže.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
