Elektrodistribucija Srbije priznala problem u vezi sa računima za struju u Novom Sadu i objasnila da je za sve kriv - novi softver
Novosađani, od letos, imaju problema sa računima za struju: neki dobijaju astronomsko uvećane račune, neki sa nula iznosom, a neki se žale da nisu ni dobili račun.
U obrazloženju Elektrodistribucije Srbije navodi se da su u Vojvodini posle 20 godina uvedeni novi softveri, urađeni zajedno sa EPS-om i da deo očitanih stanja nije mogao odmah da se unese, objavio je RTS.
Proces modernizacije i primene novih softvera odvijao se uporedo sa redovnim aktivnostima i, nažalost, dolazilo je do određenih zastoja i grešaka pri unosu podataka, navode iz Elektrodistribucije Srbije.
Uz izvinjenje korisnicima, napominju da će oni koji su dobili račune bez očitanog stanja dobiti ispravke računa od snabdevača. Sve uplate sa popustom do 5. septembra tek će se videti na septembarskim računima.
Novim očitavanjem koje je počelo 1. oktobra biće ispravljene i eventualne greške i snabdevač će dostaviti korekciju računa korisnicima. Sve reklamacije na račun podnose se snabdevaču, koji i izdaje račune.
Za korisnike koji žele lično da podnesu reklamaciju, u zgradi Elektrodistribucije Srbije u Novom Sadu otvoreno je još sedam dodatnih šaltera i značajno povećan broj zaposlenih za obradu reklamacija.
Na ovaj način sa povećanim brojem šaltera radiće se i u narednim danima, kako bi se maksimalno skratilo vreme čekanja ispred šaltera, navode iz Elektrodistribucije Srbije.
Tender za jednog ponuđača
Kako su mediji pisali prošle godine, Elektrodistribucija Srbije (EDS) je posao očitavanja brojila, čija je vrednost 3,7 milijardi dinara bez PDV-a, dodelila grupi ponuđača koja se jedina javila na tender.
Vrednost potpisanog okvirnog ugovora je bio 4,5 milijardi dinara sa uračunatim porezom i važi dve godine, odnosno do utroška sredstava. Očitavanje jednog brojila košta 90 dinara sa uračunatim porezom, a mesečni utrošak po jednom angažovanom radniku je 83.000 dinara.
U ovaj posao uključene su agencije za privremeno zapošljavanje „Montop HRS“ i „Laboris HRS“, obe iz Novog Sada, te beogradske firme „Inter Sib“, „Protecta Group“, „Sparta Security“, „Dobergard“, „Dobergard plus“, agencija za privremeno zapošljavanje „IKP Sistem“, „Business Integrator“, te „Manpower Business Solutions“ i „T&M Group Soultions“.
Izvor: RTS
Širom Srbije, u čak 34 grada, u nedelju, 1. juna održani su protesti „Vostani Serbije“, koji su završeni odavanjem 16-minutne pošte poginulima u padu nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu. Iz svih gradova upućena je ista poruka: da građani žele raspisivanje izbora da neće odustati od borbe
BIRODI je podneo prijavu Agenciji za sprečavanje korupcije i Savetu za borbu protiv korupcije zbog mogućeg kršenja Zakona o sprečavanju korupcije predsednika Vučića
Studentkinja Mila Jovanović rekla je da su studenti „jedinstveni u zahtevima", ali da „nema jednoumlja“ i da ima mnogo proevropskih, ali i studenta koji su razvili antievropski sentiment
Blokada Gazele i Brankovog mosta su „maltretiranje građana bez smisla i cilja, ogoljeno nasilje i teor nad običnim građanima“, smatra predsednica Skupštine Ana Brnabić
Zgrada Železničke stanice u Novom Sadu ostaje u statusu kvo bez mogućnosti ulaska i provere kompletne statike zgrade „dok se ne reše sva pitanja“
Izgleda da je predsednik Srbije momački nagazio na žulj Putinu. Zašto? Zato što mu Zapad možda i može pomoći u pokušaju da izađe na kraj sa studentima i velikim delom pobunjenog društva, a Moskva ni u teoriji
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokušava da uništi srpske Univerzitete kako bi opstao na vlasti. Ne shvata pritom da bez Univerziteta gubi društvo iz kojeg, kao i svaki parazit, isisava životodavne sokove. On ubija ono što ga drži u životu
Kao paradržavni organ specijalne namene koji metalnim štanglama zavodi „red i mir“, Vučić upravo legalizuje kapuljaše. U pitanju je – otprilike – nešto nalik na Musolinijeve „borbene saveze“ iz 1919-1922.
Intervju: Adam Mihnjik, glavni i odgovorni urednik dnevnog lista “Gazeta viborča”, pisac
Studenti su dobra budućnost Srbije Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
