Novogodišnja akcija
Popust na pretplatu za digitalna i štampana izdanja „Vremena”
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Među mafijašima i influenserima u Albaniji i na Kosovu zavladala je nova moda – nabavi lava, da budeš kul i opasan
Restoran Royal Blue – mesto za ljude dubljeg džepa na severnom albanskom primorju – prošlog novembra je na Instagramu objavio fotografiju sa mladunčetom lava u sali za ručavanje.
„Sada ima osam meseci, preveliki je“, rekao je reporterima ovog leta jedan od zaposlenih u restoranu. „Bio bi opasan za vas.“
Restoran se donedavno vodio na Gezima Čelju, bivšeg policajca koji je prošle godine uhapšen na Kosovu i izručen Albaniji zbog trgovine drogom na veliko.
U raciji je u njegovoj kući pronađeno oružje i oklopna vozila. Vlasništvo nad restoranom je na vreme prebacio na druge ljude koji nisu voljni da pričaju sa novinarima o lavu kojeg izgleda još poseduju.
Kako piše u opširnoj reportaži magazina New Lines, velike mačke su postale ultimativni simbol moći među kriminalcima i influenserima na Balkanu.
Zvanično, građani ne smeju da imaju lavove ili tigrove u Albaniji. TO bi trebalo da smeju samo zoološki vrtovi i parkovi.
Ali, to ništa ne mari, piše New Lines. Recimo Iljdi Patjoni, vlasnik jedne popularne teretane koji je poginuo u nesreći na motociklu ranije ove godine, svojevremeno je vozao lava na zadnjem sedištu svog sportskog automobila.
Albanski reper Nojzi se u snimcima na TikToku takođe predstavljao sa dva mladunčeta lava.
„To je za njih pitanje statusa. Imam lava, pa ja sam kao šeik od Dubaija“, rekao je novinarima Oli Pero, osnivač organizacije Pravda za životinje u Albaniji.
Lav je skup ljubimac. Iako se nabavlja prilično povoljno na crnom tržištu – od pet do deset hiljada dolara – mesečna ishrana lako staje preko dve hiljade dolara.
U Albaniji ilegalno stotinak lavova
„Hoće fensi auto, kuću, šest ili sedam ljubavnica… a sada su se dosetili lavova“, kaže o današnjim mafijašima Arijel Vasili, albanski veterinar specijalizovan za velike mačke.
Veruje da se u Albaniji ilegalno čuva stotinak lavova. I da svi potiču sa neke vrste „farme“ koja bi, kaže, mogla biti u Albaniji, Severnoj Makedoniji ili Srbiji.
To veruje jer svi lavovi koje je video pate od sličnog virusnog oboljenja koje je inače retko.
„Jedini način da tako obole jer ako se mnogo mačaka drži zajedno i ako kake na istom mestu“, rekao je on za New Lines. „Ta farma je očito odlično organizovala prodaju, ali je očajno organizovala uzgoj.“
Lav je nedavno primećen slobodan na ulicama Skadra, u četvrti koju kontroliše mafijaška familija Bajri.
Novinari su i sami pokušali da „kupe“ lava. U predgrađu Drača su otišli u jednu sumnjivu prodavnicu ljubimaca gde je vlasnik tvrdio da im kroz dve sedmice može isporučiti mladunče lava po ceni od oko 4.000 dolara.
Prodaja lavova na Kosovu
Ali, onda se vlasnik dopisivao sa svojim sinom putem poruka i promenio ploču. „Ne prodajemo lavove ovde.“
Šopovi u Gnjilanu i Peći, na Kosovu, na društvenim mrežama su takođe nudili laviće na prodaju.
Ovaj u Peći je pristao da priča sa novinarima, tvrdeći kako nije znao da je prodaja lavova i tigrova ilegalna. Kaže, policija ga je posetila nakon što je dao oglas.
Pa ipak, ovaj čovek i dalje nudi egzotične životinje, pominje majmune i opasne zmije. „Mogu da ih nabavim iz Beograda kad god hoćeš“, tvrdi.
Kako je novinarima rekao Džemal Džeri iz organizacije Zaštita životne sredine u Albaniji, za policiju trgovina divljim vrstama nije prioritet. „Mnogo prljavog novca ovde teče i mnogo ljudi je umešano.“
O švercu govori i Sonja Madić, direktorka Palićkog zoo-vrta kod Subotice. U njen vrt je policija donela po jedno mladunče lava prošle i pretprošle godine. „Oba su bila pothranjena.“
Mala lavica je uginula – taj slučaj je cela Srbija pratila poput sapunice.
Izvor: New lines magazine
Od četvrtka, 19. decembra do 15. januara ostvarite 20 posto popusta na sve pretplate za digitalna i štampana izdanja „Vremena”. A „Vreme“ ima samo svoje čitaoce
Bilo je mnogo pokušaja da se utvrdi poreklo porodične slave, ali oni su češće otvarali nova pitanja i dileme no što su davali odgovore. Zna se samo da je proslavljanje sveca zaštitnika porodice veoma stara obredno-religijska i društveno ekonomska praksa, kojoj se počeci gube u dalekoj prošlosti
A ipak je sve vreme srećna, snažna, to jednostavno izbija sa ovih fotografija, i ta sreća i snaga čuvaju je u kapsuli jednog vremena koje se dugo opiralo slomu – Margita Magi Stefanović
Ove godine se navršilo 120 godina od osnivanja Materinskog udruženja, a 2026. biće isto toliko od osnivanja Doma za nahočad ovog društva. Tim povodom objavljena je monografija dr Jasmine Milanović, naučne savetnice Instituta za savremenu istoriju. Udruženje je bilo jedno od najprogresivnijih ženskih društava u Kraljevini Srbiji i ostavilo je dubok trag
Nedavno smo opet čuli priče o dosadnim stenicama u srpskim zatvorima. Zašto je toliko teško iskoreniti ove bube i šta ako vam se zapate u stanu
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve