Osnovan je NAFFIT, prvi srpski Nacionalni festival filma i televizije. Biće na Zlatiboru, kako je rekao ministar Selaković -na „tromeđi i raskršču kultura“ , a po ideji reditelja Gage Antonijevića
Srbija od četvrtka, 19. septembra ima još jedan filmski festival, ovog puta prvi nacionalni. Zvaće se Nacionalna festival filma i televizije, i održavaće se na Zlatiboru, skraćeno NAFFIT.
Samo šest dana pre nego što je osnovan na dvodnevmom skupu na Zlatiboru, u „Službenom glasniku“ je objavljena Odluka o proglašenju filmskog festivala „Nacionalni filmski festival Zlatibor“ za festival, odnosno manifestaciju od posebnog značaja za kulturu Republike Srbije.
Dakle deluje da je dvodnevni, ne mali skup, organizovan i realizovan (sa sve plakatom) za desetak dan.
Zlatibor i Gaga Antonijević
Promovišući novi festival, ministar kulture Nikola Selaković se zahvalio reditelju Predragu Gagi Antonijeviću na ideji i inicijativi da se osnuje ovakav festival, i to baš na Zlatiboru. Reditelj Antonijević je Nišlija po rođenju, ali je od najranijeg detinjstva živeo u Užicu.
Ministar Selaković je objasnio da se „velike manifestacije ne održavaju samo u Beogradu, već i u drugim sredinama. Zlatibor je veliki turistički centar, doprinos iskorišćavanju ovdašnjih potencijala daće i NAFFIT. Nema boljeg mesta u Srbiji od Zlatiborskog okruga, za kultno i kulturno dešavanje, ovo je tromeđa i raskršće kultura. Vlada Srbije je odlukom o osnivanju festivala rešila važno a do sada nerešeno pitanje o vrednovanju dometa domaće kinematografije“.
Skup je održan u Kulturnom centru Zlatibor, a na njemu su osim ministra Selakovića i reditelja Antonijevića koji su bili i govornici, prisustvovali i članovi odbora za pripremu festivala Miroslav Lekić, Ivan Karl, Danka Milošević, Tihomir Stanić, Igor Đorđević, Miša Mogorović, Igor Stanković, Anđelka Vlaisavljević, Darko Bajić, Milorad Milinković, Vladimir Anđelković i Vladimir Vasiljević. Pozvani su i studenti da prezentuju svoje projekte, a prikazan je i film Megdan, kao najava svih budućih domaćih filmova i serija koje će se od iduće godine takmičiti na ovom festivalu.
Prve najave
Bilo je to „nulto“ izdanje NAFFIT-a. Kao znak značaja ovog festivala, ustanovljena je nagrada za životno delo, dodeljena je, kao prvom nosiocu, velikom, jedinstvenom glumcu jugoslovenske i srpske kinematografije Aleksandru Berčeku.
Da će Srbija dobiti svoj nacionalni festival, prvi je obnarodovao Ivan Karl decembra prošle godine, v.d. direktor Filmskog centra Srbije (FCS). Primetivši da u Srbiji ima mnogo festivala osim najvažnijeg, nacionalnog filmskog festivala, kakva je u Jugoslaviji bila Pula, Karl je ocenio „da smo sada na putu da će se možda desiti nacionalni festival“ koji bi na početku ili kraju leta trebalo da bude godišnji presek nacionalne kinematografije sa dodelom nagrada u svim važnim kategorijama.
Zatim je tu ideju podržao Miroslav Lekić predsednik Upravnog odbora FCS, i o tome se, barem u medijima nije govorilo sve do sad.
Filmski stvaraoci nemaju ništa protiv još jednog mesta na kome bi mogli da prikažu svoje filmove, ali ih odrednica „nacionalni“ asocira na neumetničke motive na osnovu kojih će se na NAFFIT-u vrednovati filmovi.
Recimo i da će NAFFIT biti selekcija za srpskog kandidata za nagradu Oskar.
Od tri knjige najnovijeg nobelovca za književnost koje su prevedene na srpski jezik, u knjižarama je dostupna samo jedna „Ide svet“. Laslo Krasnahorkai je dolazio u Srbiju i kao gost nekoliko festivala
Dobitnik ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Laslo Krasnahorkai je poznat po svojim dugim, vijugavim rečenicama, distopijskim i melanholičnim temama
Znam da me dio ljudi politički ne voli zbog mog novinarstva, pa se to s ovom knjigom sigurno neće promijeniti ni nabolje ni nagore. Jedan ekstremni desni nedeljnik prošlog je tjedna objavio naslovnicu sa slikama nas sedam i naslovom: “Sedam novinara batinaša”. Nekako ne vjerujem da jedna knjiga može to puno promijeniti. Ali – imam svoju publiku, i novinsku i knjišku. Knjiga se u Hrvatskoj izvrsno prodaje, što znači da dio ljudi ima potrebu za ovakvim usložnjavanjem stvari
Zdenino najbolje djelo je roman Glupača, u kojem ima autobiografskih elemenata i koji je postao kultnom knjigom mnogih čeških generacija, kako onih u egzilu tako i u domovini, jer se knjiga raznim podzemnim kanalima masovno krijumčarila u Čehoslovačku. Glupača se danas smatra jednom od temeljnih knjiga češke kulture i spada među najbolja prozna ostvarenja češke literature dvadesetog stoljeća
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
