Jedan kop, dva sela, mnogo pitanja

Nedaleko od Kostolca, u blizini mesta gde se Velika Morava uliva u Dunav, nalaze se dva sela, na prvi pogled ni po čemu drugačija od svih drugih sela u Srbiji. Selo Dubravica broji oko hiljadu stanovnika, dok ih Batovac ima dvostruko manje. Tako kaže popis, dok je realnost malo drugačija. Veliki broj ljudi je u potrazi za boljim životom otišao preko granica Srbije.

Dva sela razdvajaju kilometar puta i nekoliko polja prekrivenih kukuruzom, koji je ove godine zbog visokih temperatura dozreo ranije. Uprkos toj blizini – a možda i zahvaljujući njoj – stanovnici Dubravice i Batovca ne gaje preterane simpatije jedni prema drugima. Na kraju krajeva, da li je priča o bilo koja dva susedna sela u Srbiji potpuna ukoliko između njih ne postoji vekovno rivalstvo? Dakle, ako bi se slučajni putnik našao u Batovcu ili u Dubravici, isprva ne bi primetio ništa neuobičajeno. Opadajući broj stanovnika problem je koji mori većinu sela u unutrašnjosti Srbije. Međutim, nije bela kuga jedina pretnja po stanovnike Dubravice i Batovca. Više od decenije među meštanima kruži glasina o nekakvom novom kopu uglja koji bi ih potencijalno izmestio sa njihovih ognjišta. Prošle godine, glasina je postala činjenica. Ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture objavilo je Prostorni plan područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena; njime je predviđeno potpuno preseljenje sela Dubravica i potencijalno preseljenje sela Batovac zbog izgradnje površinskog kopa Zapadni Kostolac.

Godina je prošla od objavljivanja plana za otvaranje novog kopa uglja kraj Kostolca. Od tog trenutka, meštanima Dubravice i Batovca informacije o njihovoj budućnosti pružaju se na kašičicu.

REFERENDUM U BATOVCU

Planiranim rudarskim aktivnostima na lignitskom ležištu Zapadni Kostolac, kako piše u dokumentu, direktno će biti ugroženi delovi naselja Dubravica i Batovac, a indirektno naselja Ostrovo i Brežane.

Dok bi kop trebalo da potpuno proguta Dubravicu, susedni Batovac se nalazi u nešto drugačijim okolnostima. Prema Prostornom planu, površinski kop bi trebalo da priđe na oko 150 metara od sela. Zato je meštanima Batovca ostavljena mogućnost da biraju žele li da budu iseljeni ili bi radije da ostanu u svojim domovima, objašnjava za “Vreme” najobavešteniji čovek u Batovcu i predsednik mesne zajednice Radiša Bade.

“Ne znamo na čemu smo. Nije nama do nekog preseljenja. Ali, šta ćeš, ako je posredi neka veća sila i ako je u interesu države… Od toga živi cela država”, objašnjava Radiša.

On je u selu zbog ovog pitanja organizovao referendum. Objašnjava da su došli do zajedničkog stava.

“Neka dođu kod domaćina, pogledaju sve šta ima i daju čoveku ponudu. Ako hoće, nek se seli. Ako neće, on ima pravo da ostane na svom imanju. Nisu nam predvideli lokaciju. Ponudili su, ako želimo, preseljenje celog sela koje bi podrazumevalo 25 ari po svakom domaćinstvu. Šta ćeš ti da sagradiš u 25 ari? Isplatite vi nama, pa radite šta hoćete, a mi ćemo sami da odlučimo šta ćemo. To je najbolji sistem. Ali mora se adekvatno platiti”.

SVE JE TO OD NAŠEG NARODA

Do Radiše nas je dovela vožnja kroz sređene ulice, kraj velelepnih kuća opasanih visokim ogradama i gvozdenim kapijama. Ipak, Batovac deluje gotovo pusto. Naš sagovornik to potvrđuje – kaže da se u selu trenutno nalazi najviše 200 ljudi. Mnogi su otišli u grad ili inostranstvo, a znatan broj kuća je tokom većeg dela godine prazan.

Naspram novoizgrađenih kuća stoje i one stare, prizemne, autentične za ovaj kraj. Većina izgleda odavno napušteno.

U blizini centra sela je nova crkva. Unutrašnjost još uvek nije potpuno završena, ali, kako kažu meštani, za to je potrebno mnogo novca. Njenu gradnju je delimično finansirao grad Požarevac, dok su drugi deo novca prikupili sami. Batovac ima i fudbalski teren, na kom nastupa šestoligaš FK Batovac, a plan Radiše Badea je da on uskoro dobije i tribine i reflektore.

Selo ima i školu od četiri niža razreda. Danas ona broji devetoro dece.

“Ako se zatvori škola, to je kraj. Školu neće moći da zatvore nikako, pa makar i troje dece da ostane. A i nju su pravili meštani, nije pravila država. Dom – pravili meštani, nije pravila država. Sve je to od našeg naroda”, kaže sagovornik “Vremena”.

Uprkos opasnosti koju za sudbinu Batovca predstavlja otvaranje površinskog kopa Zapadni Kostolac, planirano za četiri godine, Radiša od svog sela ne odustaje.

“Sve što vidite tu kroz selo, to je prošlo kroz moje dlanove. Celo selo je pod asfaltom, ostalo nam je samo još jednu ulicu da uradimo. Svud su betonske bandere i ulična rasveta”, dodaje dugogodišnji predsednik mesne zajednice Batovac.

ZBUNJENOST I SKEPSA

Kako objašnjavaju meštani ovog sela, postoje određeni uslovi pod kojima bi pristali na preseljenje. Iako je glavni uslov fer naknada za imovinu, Batovčani su skeptični oko cene koja bi im mogla biti ponuđena za imanja, u koja su neki uložili stotine hiljada, pa i milione evra.

Drugi uslov je da se njihova imovina otkupi u celosti. “Nikako nećemo prihvatiti da nam uzmu zemlju, a da nam ostave kuće. To je problem. To se desilo u Drmnu, selu kraj Kostolca. Oni nemaju prihode, kuće im popucale. Sad su tamo ostali stariji ljudi. Ovi mlađi su uglavnom svi po gradu”, kaže Radiša.

Njegov sugrađanin Dragoslav Obradović ističe da među meštanima vlada konfuzija. “Imamo osećaj da je nešto promuljano. Vidi ti, pusti taj projekat, ovi će da crtaju, jedni će ovo, drugi će ono… Pa ćemo posle da vidimo. Ja imam takav osećaj. Ugalj treba, nema diskusije. Ali i neki stručni ljudi pitaju – zašto otvarate rupu na ušću Velike Morave u Dunav?”.

foto: marija janković

OSTACI RIMSKOG NASELJA NA IVICI KOPA

Nakon razgovora i obilaska crkve, sagovornici “Vremena” vode nas do bušotine smeštene usred kukuruznog polja. Kako kažu, dosad je širom sela urađeno oko 150 bušotina, čime je završena prva faza ispitivanja. Druga faza trebalo bi da počne ubrzo, čim seljaci uberu letinu.

Iz kukuruza se vidi linija drveća, kroz koju vire krovovi kuća susedne Dubravice. Tri minuta vožnje razdvaja centar jednog od centra drugog sela. Dubravica je, zbog činjenice da ima oko hiljadu stanovnika, nešto življa od Batovca. Ipak, i ovo selo boluje od mnogobrojnih napuštenih domova. Na oglasnoj tabli okačene su umrlice, neke i više godina stare. U centru sela – park, crkva, škola, prodavnica, kafana i pošta. Od pre nekoliko meseci, Dubravica ima i apoteku.

Selo ima i svoju istorijsku vrednost. U blizini se nalaze ostaci rimskog naselja Margum – danas istina dosta zapuštenog. Prema mapi Prostornog plana, Margum se nalazi na ivici budućeg površinskog kopa.

U ataru Dubravice je i pristanište “Kraljice Marije”, mesto gde je mlada rumunska princeza Marija Hoencolern, verenica kralja Aleksandra Karađorđevića i buduća kraljica Srbije, 6. juna 1922. godine prvi put pozdravila srpski narod i kročila na tlo Srbije. I ovo mesto gde je 2020. postavljena spomen-ploča, naći će se tik do lignitskog ležišta.

foto: marija janković

PODELE U SELU

Prema planu objavljenom prošle godine, predviđeno je potpuno iseljenje Dubravice do 2037. godine. Ovo selo je duplo veće od Batovca, ali isto toliko i nesložnije, kaže za “Vreme” Dubravičanin Dejan Životić. Veliki deo meštana zaposlen je ili na površinskom kopu Drmno kraj Kostolca ili u ogranku Elektroprivrede Srbije u tom gradu. Od toga, kako objašnjava naš sagovornik, mnogo njih radi pod ugovorima na određeno.

“Za sada niko nije dobio ponudu za zemlju, niti se zna koliko bi nadoknada iznosila. Sve je u nagađanjima, ali ne sumnjam da će prvo pokušati sa najnižom mogućom tarifom i da će biti pritisaka na ljude uslovljene radnim mestima”, priča Dejan Životić.

Sagovornik “Vremena” objašnjava kako se deo stanovništva Dubravice nada da će otvaranje kopa Zapadni Kostolac značiti nova radna mesta.

“U to sumnjam, osim ako ne bude predviđeno kao neka vrsta kompenzacije za zemlju koju budu uzimali. Ne bi bio prvi put, jer je tako učinjeno u naseljima kao što su Bradarac i Kličevac. Drugi deo ljudi smatra da će se time prilično okoristiti gubeći iz vida da su u pitanju njihova vekovna ognjišta. Čovek je vezan za svoje poreklo, za svoje korene. Ne mislim da je to srećna opcija”.

NI NA NEBU NI NA ZEMLJI

Dodatni potencijalni problem za oba sela mogla bi biti pijaća voda. I Dubravica i Batovac, kao i druga sela u okolini, snabdevaju se vodom iz sopstvenih izvora.

“Kada počne da se kopa, niko ne razmišlja o tome da ćemo mi svi ostati bez pijaće vode. Nigde nije predviđeno da se to na neki način prevaziđe centralnim vodovodom. Svi smo mi iskopali svoje bunare, a u poslednje vreme je dosta njih neispravno. Mi u 21. veku nemamo ispravnu pijaću vodu, a kamoli da pričamo o nekim drugim komunalnim pitanjima, o pitanju grejanja, a svakako da smo na neki način izloženi zagađenju od termoelektrana”, kaže Dejan.

Kada se uzme u obzir mogući problem s vodom i činjenica da i dalje niko ne spominje cene po kojima će se otkupljivati zemljište, Dejan brine da ništa od toga nije slučajnost.

“Poučen iskustvom sela Kličevac i Bradarac na čijem zemljištu je sadašnji površinski kop, verujem da oni selo neće dirati dok baš ne budu morali. Bićemo kao ostrvo – s jedne strane Dunav, s druge strane površinski kop, a mi ni na nebu ni na zemlji. Kad ostanemo bez pijaće vode, bojim se da ćemo sami morati da napuštamo svoje zemljište i to za bagatelu”, zaključuje sagovornik “Vremena”.

Ministarstvo saobraćaja, građevine i infrastrukture nije odgovorilo na naša pitanja o najavljenom preseljenju i načinu na koji će biti sprovedeno.

NEIZVESNA SUDBINA

Prostorni plan, za sada jedini dokument kojim se spominje preseljenje Dubravice, predviđa da bi eksproprijacija zemljišta u ovom selu trebalo da bude završena do 2037. godine kada će površinski kop progutati selo. Otvaranje samog kopa predviđeno je za 2028. godinu.

Meštani Dubravice, ali i Batovca, i dalje su u mraku iako su za projekat ovih razmera potrebne godine pripreme i planiranja.

Ne samo da ne znaju gotovo ništa, oni sa raznih strana dobijaju oprečne informacije. Jedan Dubravičanin nam priča kako je “iz prve ruke” saznao da projekta neće ni biti – zbog nedostatka finansijskih sredstava.

Njegov komšija iz Batovca Dragoslav Obradović uveren je u suprotno.

“Nama je pre više od deset godina nagovešteno da će biti rudnika. Tad smo sedeli za istim ovim stolom i pitali se – šta će biti? Govorili su nam da neće biti rata u Sloveniji, pa je bio. Neće biti u Bosni, pa je bio. Neće biti na Kosovu. Pa se sve dogodilo. Znači, i ovo će da nam se dogodi.”

foto: marija janković

Šta je poznato o projektu

Dokument kojim se predviđa otvaranje novog površinskog kopa je Prostorni plan područja posebne namene kostolačkog ugljenog basena. Za sada, jedine pouzdane informacije nalaze se upravo u ovom dokumentu. Kako se u njemu navodi, budući površinski kop, odlagalište jalovine i drugi objekti zauzeće oko 3.000 hektara na području katastarskih opština Dubravica, Batovac, Petka i Ostrovo. Studijom izvodljivosti za eksploataciju ležišta Zapadni Kostolac, koju je 2021. godine izveo Rudarsko-geološki fakultet, potvrđena je opravdanost eksploatacije ovog ležišta. Eksploatacione rezerve površinskog kopa potvrđene su na oko 280.000.000 tona, piše u dokumentu.

Sastavni deo Prostornog plana, dodaje se, biće Programske osnove i Program preseljenja stanovništva iz naselja koja će biti direktno ugrožena planiranim rudarskim aktivnostima.

Vrednost ove investicije biće oko 400 miliona evra, preneli su ranije požarevački mediji.

Elektroprivreda Srbije je u junu raspisala javnu nabavku geoloških istražnih radova na polju Zapadni Kostolac. Na osnovu specifikacije radova, reč je o 65 istražnih bušotina. Vrednost nabavke procenjena je na oko 106,7 miliona dinara.

Pre dve godine EPS je raspisao tender za 89 bušotina u zapadnom kostolačkom ležištu. Pre toga je već bušeno 411 bušotina, a nakon toga 165 dodatnih bušotina.

O Rio Tintu

Tema koja proteklih nedelja okuplja i razdvaja Srbiju jeste najavljeno otvaranje rudnika litijuma u dolini reke Jadar, zbog čega kompanija Rio Tinto već neko vreme otkupljuje zemljište meštana sela Gornje Nedeljice gde se planira izgradnja rudnika. Do sada je kompanija kupila oko 160 hektara zemlje u ovom selu u blizini Loznice, dok plan projekta “Jadar” obuhvata 854 hektara bez infrastrukture. Ni Batovčani nisu ravnodušni na ovu temu.

“I taj Rio Tinto… Treba rudnik, ali da li to treba? Po mom mišljenju, ne. Nek kopaju Nemci. Svašta smo pročitali, i pola da nije istina, opet nije dobro. Tako mi seljaci razmišljamo. Ne uzimamo baš sve što nam se kaže zdravo za gotovo”, kaže Dragoslav.