Pošta Kosova pustila je u promet poštanske marke „Bronzani jarac“, izrađene prema arheološkoj figuri koja datira iz 6. veka pre nove ere. Iz Prištine poručuju da je reč o arheološkom nasleđu Kosova, a Ministarstvo kulture Srbije kaže da je reč o „još jednom pokušaju zloupotrebe kulturnog nasleđa”
Kosovska pošta pustila je u promet izdanje poštanske marke „Bronzani jarac“, izrađene prema arheološkoj figuri koja datira iz 6. veka pre nove ere. Poručili su da je ona izložena u muzeju u Vranju, te da je navodno reč o arheološkom nasleđu Kosova, što je još jednom naišlo na reakciju Ministarstva kulture Srbije. Reč je o „još jednom pokušaju zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija“, naveli su, a prenosi KoSSev.
Na novoj poštanskoj markici osim figure stoji i natpis „Kosova“. Iz Pošte Kosova navode da tema koja se obrađuje u novom broju markica obuhvata „naše arheološko nasleđe“, što, kako tvrde, „dokazuje nivo kulture i privrednog razvoja naših predaka“.
„Poštanska marka iz emisije ‘Bronzani jarac’ u svom motivu nosi lik jarca koji sedi i predstavlja retko i posebno arheološko otkriće“, poručuju.
Dodaju i da je ova figura iz VI veka pre nove ere, da je slučajno otkrivena 1939. godine, u Jaglenici, prizrenskom predgrađu kao i da je 6,5 cm dužine, oko 3 cm širine, te da je teška 380 grama.
Pošta Kosova ujedno tvrdi da je figura trenutno izložena u Muzeju Vranja.
Demanti iz Ministarstva kulture
Ove navode, međutim, demantovali su danas iz Ministarstva kulture Srbije, iako ne pominjući da su se oglasili konkretno u vezi sa ovom bronzanom figurom.
„Navod da se pomenuti artefakt nalazi u Muzeju u Vranju nije tačan“, poručili su.
Direktorka Narodnog muzeja u Vranju Maja Aleksić negirala je tvrdnje da se figura „Bronzani jarac“ (Cjapi i bronztë) nalazi u Muzeju u Vranju, piše portal Slobodna reč.
Sa druge strane, ovo ministarstvo je optužilo Prištinu za pokušaje zloupotrebe kulturnog nasleđa i upućivanja lažnih tvrdnji i insinuacija, sa ciljem „promocije jednostrano proglašene nezavisnosti tzv. „Kosova“ i kreiranja nepostojećeg kulturnog identiteta“.
„Manipulacija Prištine“
Iz Ministarstva kulture preciziraju da je srpsko kulturno nasleđe na Kosovu decenijama izloženo „sistematskom skrnavljenju i uništavanju u cilju brisanja tragova svega što je srpsko“, te da je ovo pokušaj „manipulacije“ od strane Prištine da stvori utisak o postojanju, kako su kazali „kosovskog nasleđa“.
„I umesto da stvori bar minimalne uslove da srpska kulturna i verska baština ne bude neprekidna meta ekstremizma na prostoru Kosova i Metohije, Priština radi isključivo na jednostranim projektima u cilju obmane međunarodne javnosti i pokušaju stvaranja utiska o tobožnjem postojanju nekog ‘kosovskog nasleđa’“, navode.
Poručili su da će nastaviti da štite kulturno nasleđe od svih nasrtaja i pokušaja zloupotrebe i neće dozvoliti da ovakvi pokušaji ostanu bez odgovora.
Internet kampanja
Ministarstvo kulture Srbije neretko je i u prošlosti optuživalo Prištinu za pokušaje uzurpacije kulturnog nasleđa, odnosno za „sistematsko skrnavljenje i uništavanje, sa ciljem brisanja tragova postojanja srpskog naroda na prostoru Kosova i Metohije“.
Ovakvi navodi postali su sve učestaliji tokom prošle godine, a nakon što je Priština pokrenula internet kampanju sa optužbama na račun Srbije da „ilegalno drži“ 1247 eksponata sa Kosova, uz zahtev da se oni vrate Prištini.
Izvor: KoSSev
Požar koji je krajem juna zahvatio „Bambi“ u Požarevcu izazvao je smanjenje proizvodnje, a sada čuvele plazme manjka i u prodavnicama. Direktor ove kompanije Dragan Stajković kaže da traže rešenja da se što pre vrate u puni kapacitet
Na otvaranju prethodne izložbe Fantastičnih 6 bilo je 2000 ljudi. Sad, posle sedam godina, opet izlažu na istom mestu i u istom sastavu da, različiti, pokažu kako boja, figuralnost, fantastika, iskrenost spajaju nespojivo
Tokom trajanja Sarajevskog filmskog festivala, prestonica Bosne i Hercegovine već 30 godina postaje jedan od najživljih gradova Evrope, a neki njeni kontrasti još više dolaze do izražaja
Najnoviji roman Aleksandra Novačića Solženjicin: Odisej iz Gulaga objavljen je krajem jula u Beogradu, u izdanju izdavačke kuće Logos. Aleksandar Solženjicin je pre pedeset godina bio proteran iz SSSR-a, a državljanstvo mu je oduzeto. Posle 20 godina, poput antičkog Odiseja, vratio se u svoju opljačkanu Itaku gde su se prosci nadmetali za ruku njegove voljene Penelope, Rusije. Nedeljnik “Vreme” prenosi najzanimljivije delove romana, uz dozvolu autora i izdavača
U Parizu su predstavljene najnovije inovacije koje čine novu Samsung tehnološku porodicu – Galaxy Z Fold6, Galaxy Z Flip6, Galaxy Buds3, Galaxy Buds3 Pro, Galaxy Watch7 i Galaxy Watch Ultra
Dok vlast laže da će minimalac od iduće godine stići minimalnu potrošačku korpu, valja primetiti – minimalac je jadan, korpa još jadnija, cene previsoke uprkos „akcijama“, a ovakve mere neodržive
Kako su trojica obesnih klinaca ubila beskućnika na Novom Beogradu, a policiji to najpre nije bilo vredno ni uviđaja. Kako je, dakle, lako i daleko od očiju sistema otišao jedan čovek
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
