Foto: AP Photo/Rahmat Gul
Talibani proslavljaju treću godišnjicu vladavine Avganistanom. Od 2021. godine, ljudska prava u ovoj zemlji kontinuirano se urušavaju. Ženama je zabranjen pristup mnogim javnim mestima i fakultetima, a većina srednjih škola za devojčice je zatvorena
Talibanske vlasti započele su u sredu, u bivšoj američkoj vazdušnoj bazi Bagram, proslavu treće godišnjice svoje vladavine nad Avganistanom.
Stotine ljudi, uključujući kineske i iranske diplomate, okupile su se u bazi, na oko 40 kilometara od Kabula, radi govora i vojne parade.
Talibanska vlada ima „odgovornost da održi islamsku vlast, zaštiti imovinu, živote ljudi i poštovanje naše nacije“, rekao je šef talibanske vlade Muhamed Hasan Ahund, koji nije bio prisutan, u izjavi koju je pročitao šef njegovog kabineta, piše RSE.
Helikopteri su dovozili visoke talibanske zvaničnike na događaj u najvećoj vazdušnoj bazi u Avganistanu, koja je dve decenije bila baza operacija koje su u toj zemlji predvodile SAD.
Talibanske snage zauzele su glavni grad Kabul 15. avgusta 2021, nakon što je vlada koju podržavaju Sjedinjene Američke Države pala, a njeni lideri pobegli u egzil. Godišnjica se obeležava dan ranije po avganistanskom kalendaru.
„Na ovaj datum, Alah je dao mudžahedinskoj naciji Avganistana odlučujuću pobedu nad međunarodnom arogantnom i okupatorskom silom“, naveo je Ahund u saopštenju u utorak.
Dodatno obezbeđenje raspoređeno je u glavnom gradu i duhovnom domu talibana u Kandaharu uoči „dana pobede“, mada napadi takozvane Islamske države predstavljaju stalnu pretnju u zemlji.
Ograničena ljudska prava
U tri godine otkako su okončali svoju 20-godišnju pobunu, talibanska vlada je učvrstila kontrolu nad zemljom, primenjujući zakone zasnovane na njenom strogom tumačenju islama.
Talibansku vladu zvanično nije priznala nijedna država, a ograničenja za žene, koje trpe teret politike koju su Ujedinjene nacije nazvale „rodnim aparthejdom“, predstavljaju najveću prepreku.
Dok je bezbednost bila ključni prioritet za talibanske vlasti, ekonomija je u krizi, a stanovništvo živi u uslovima sve veće humanitarne krize.
U zajedničkom saopštenju međunarodnih nevladinih grupa upozorava se da je da se povećava nedostatak finansijske pomoći, pošto u Avganistanu živi 23,7 miliona ljudi kojima je potrebna humanitarna pomoć.
Težak položaj žena
Nakon što su preuzeli vlast 2021. godine, talibani su na konferenciji za novinare najavili da će se baviti umerenom politikom. Međutim, od tih obećanja ništa nije ispunjeno.
Talibani su uveli mnoga ograničenja za žene. Naredili su im da izlaze iz kuće samo kada je to neophodno, a kada izađu napolje moraju biti pokrivene od glave do pete.
Ako žena ne pokrije lice i telo na javnom mestu, njen otac ili najbliži muški rođak mogli bi da završe u zatvoru. Kada putuju avionom, žene moraju da budu u pratnji supruga ili rođaka koji je punoletan. Vlasti su 2022. godine zabranile ženama da upisuju fakultete i zatvorile većinu srednjih škola za devojčice.
Talibani su prošle godine zabranili i kozmetičke i frizerske salone, koji su spadali među ono malo mesta u Kabulu gde žene mogu da skinu hidžab. Pored frizerskih i kozmetičkih salona, ženama je zabranjen pristup još nekim javnim mestima uključujući kupatila, teretane i parkove.
Hjuman rajts voč (Human Rights Watch – HRW) je ponovio pozive na pritisak na talibansku vladu da ukine ograničenja za žene, koje su potisnute iz javnog života i kojima je zabranjeno srednje i visoko obrazovanje.
„Treća godišnjica talibanskog preuzimanja je mračni podsetnik na krizu ljudskih prava u Avganistanu, ali bi takođe trebalo da bude i poziv na akciju“, rekla je Ferešta Abasi, istraživačica za Avganistan u HRW-u.
Izvor: RSE
Između sada već mitske ceremonije otvaranja i ništa manje spektakularnog zatvaranja Olimpijade bili smo svedoci petnaest dana istinske “olimpijske sportske fešte” koja je nadmašila sva očekivanja, a najviše je iznenadila možda baš same Francuze, zatečene usred dve nedelje opšteg “blaženstva” i zaborava na “politiku i stvarni život”. No, glavna zvezda ovih OI ipak nedvosmisleno ostaje sam Pariz, grad domaćin
Olimpijske medalje su nekada dodeljivane i za arhitekturu, književnost, muziku, slikarstvo i skulpturu, ali se nije ostvario Kubertenov antički san o spajanju “gimnastike za telo i muzike za dušu”
U Nacionalnom parku Sutjeska ponovo je buknuo požar. Vatra je za četiri dana zahvatila više od 150 hektara stogodišnje šume, a pomoć je u gaženju požara stigla je i iz Srbije
Dok Rusija kontroliše veći deo istočnog dela Ukrajine, ukrajinske trupe nastavljaju sa napadima u oblastima Belgorod i Kursk. Ne sa namerom da ih okupiraju, već da „zaštite živote Ukrajinaca”. A i da pokažu mišiće
Dok se u Srbiji smenjuju pfrotesti protiv projekta “Jadar”, pomoćnik državnog sekretara SAD za energetiku Džefri Pajat je na društvenoj mreži Iks napisao da bi iskopavanje litijuma u Srbiji osnažilo ekonomiju zemlje i učinilo je liderom u evropskom sektoru obnovljivih izvora energije
Slika malobrojnih i umornih ekoloških aktivista jutro posle u Pionirskom parku, je slika svih dosadašnjih protesta protiv autokratske vlasti Aleksandra Vučića i njenih nauma. Nije, međutim, rudarenje ili nerudaranje litijuma srž problema u Srbiji
Šta to Olimpijske igre već 2800 godina pokreću u ljudima? Zašto jedan Lebron Džejms posle svega hoće i olimpijsko odličje? A Novak Đoković, koji je osvojio sve što se osvojiti može, plače kao dete zbog toga što je osvojio zlato na Olimpijadi. Zašto, čoveče?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
