Direktor Svetske zdravstvene organizacije za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu plaćaju najvišu cenu za velike vrućine i da je u evropskom regionu toplotni udar vodeći uzrok kada su u pitanju smrti izazvane klimatskim promenama
Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je da godišnje u evropskom regionu od ekstremne toplote umre najmanje 175.000 ljudi i da je evropski region među regionima koji se najbrže zagrevaju na svetu, jer u njemu temperature rastu oko dva puta brže od globalnog proseka.
Direktor SZO za Evropu Hans Henri P. Kluge istakao je da ljudi u evropskom regionu, koji po parametrima SZO obuhvata 53 zemlje u Evropi i na Kavkazu, i zemlje centralne Azije kao što su Kazahstan, Kirgistan, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan – „plaćaju najvišu cenu za velike vrućine“ i dodao da je u evropskom regionu
„Ekstremne temperature pogoršavaju hronična stanja, uključujući kardiovaskularne, respiratorne i cerebro-vaskularne bolesti, mentalno zdravlje i stanja povezana sa dijabetesom“, rekao je Kluge, a piše Politico.
Procene SZO pokazuju da je bilo oko 489.000 smrtnih slučajeva izazvanih toplotom širom sveta svake godine između 2000. i 2019. godine.
Prilagoditi se na toplotne talase
Na evropski region otpada 36 odsto tih smrtnih slučajeva, ili u proseku 176.040 svake godine, što znači da je broj smrtnih slučajeva uzrokovanih toplotom u evropskom regionu porastao za oko 30 odsto u prethodne dve decenije.
Kluge je pozvao zemlje da razviju akcione planove za toplotu i zdravlje, jer je to ključni proces prilagođavanja da bi zajednice bile otpornije na toplotne talase.
On je ukazao da trenutno više od 20 zemalja u regionu ima slične planove, ali da to nije dovoljno da zaštiti sve zajednice.
Ogranak SZO za Evropu takođe razvija ažuriranje svojih smernica za akcioni plan, koje bi trebalo da podrže nacionalne i lokalne vlade u uspostavljanju sopstvenih planova.
„Negativni efekti toplog vremena na zdravlje se u velikoj meri mogu da se spreče dobrim praksama javnog zdravlja, pa ćemo spasiti mnoge živote i sada i u budućnosti ako budemo bolje pripremljeni za to da region postaje topliji“, rekao je Kluge.
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Inženjerska komora Srbije saopštila je da Sud časti prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za utvrđivanje uzroka nesreće u Novom Sadu
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
