Da se iseli ili integriše u kosovski sistem školstva – to je ultimatum koji je postavljen jednom srpskom fakultetu na severu Kosova. Sagovornici Dojče velea time nisu iznenađeni, kao ni odsustvom reakcija iz Beograda.
Fakultetu tehničkih nauka (FTN) u Kosovskoj Mitrovici – koji funkcioniše u okviru školskog sistema Republike Srbije i deo je Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici – pre tri dana uručen je dopis kosovskog Univerziteta u Prištini.
U njemu se navodi da je Fakultet „trenutno nelegalni korisnik parcele u svojini Univerziteta u Prištini Republike Kosovo“, čime se upućuje „zahtev za oslobađanje uzurpirane nepokretnosti“ i od FTN-a traži da se u roku od 30 dana iseli ili započne postupak regulisanja odnosa sa prištinskim univerzitetom.
Ovaj događaj skrenuo je pažnju javnosti na pitanje koje je poslednjih meseci jedna od najvećih briga kosovskih Srba – integraciju školstva i zdravstva u kosovski sistem, dve jedine preostale oblasti koje na Kosovu funkcionišu u sklopu sistema Republike Srbije.
Mnogi pripremljeni, retki iznenađeni
Ovakav razvoj situacije u vezi sa preostalim paralelnim strukturama na Kosovu, čini se, nije iznenadio ni analitičare, ni tamošnje Srbe. Zaposleni u zdravstvu i školstvu mesecima unazad ubrzano podnose zahteve za verifikaciju srpskih diploma u kosovski sistem, ne bi li vesti o integraciji koju prištinske vlasti najavljuju dočekali spremni.
To je, kako za DW objašnjava pravnik Dragutin Nenezić, „sastavni deo procesa koji je očekivan“. Ali je, kaže, neočekivano krenuo od pitanja o vlasništvu imovine, a ne Zakona o strancima – koji na snagu stupa 15. marta, a previđa da se će svi koji nemaju kosovska dokumenta morati da prijavljuju boravak na Kosovu.
Ipak, „ono što zabrinjava jeste brzina i sinhronizacija poteza“, smatra Branka Petković, profesorka Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Ona ističe da je utisak „da su procesi dugo pripremani, uz ćutanje ili nedovoljno adekvatan odgovor naših nadležnih institucija i vlasti“, a da situaciju dodatno otežava činjenica da akademska zajednica i građani nemaju jasnu informaciju o planovima i strategiji „očuvanja poslednje vitalno značajne institucije koje su preostale srpskoj i nealbanskoj zajednici na KiM, obrazovanja i zdravstva“.
„Nastavni kadar i studenti su ozbiljno zabrinuti“, ističe profesorka Petković. To u izjavi za DW potvrđuje i jedan student sa ovog Univerziteta, koji je želeo da ostane anoniman.
On ističe da su studenti „bezvoljni, demoralisani, deprimirani, kao što je i očekivano. Niti ih iko pita, niti ih ko, od uprave fakulteta, informiše“, što ih, kaže, „dodatno razdražuje“.
„Niko sa sigurnošću ne zna kako će se odvijati situacija, ali nikada se kao dosad ne govori toliko o odlasku“, ističe on.
Naredne nedelje ključne?
Dragiša Mijačić, koordinator Radne grupe za poglavlje 35 Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji, dopis koji je upućen FTN-u vidi kao „još jedan vid kontinuiranog pritiska na obrazovne institucije Republike Srbije“, ali ujedno ukazuje i na problem nerešavanja pitanja javne imovine na Kosovu.
„To je tema koju Vlada Srbije, razumljivo i Vlada Kosova, godinama izbegava. Sad dolazi na naplatu taj vid inercije, a isto se može desiti i sa drugim javnim objektima kao što je bolnica u Severnoj Mitrovici, osnovne i srednje škole, svi drugi javni objekti“, ističe Mijačić.
FTN-u je dopis uručen istog dana kada je zamenik kosovskog premijera Besnik Bisljimi izjavio da je nekoliko narednih nedelja ključno za zdravstvo i obrazovanje. Tom prilikom gradonačelnicima opština sa srpskom većinom uputio je i poziv za sastanak na temu uključivanja ovih institucija u kosovski sistem.
Sastanku sa ministrom za lokalnu samoupravu Eljbertom Krasnićijem danas su se u Prištini odazvali gradonačelnici opština na Severu, ali tema, kako je istakao gradonačelnik Severne Mitrovice Milan Radojević, nije bila integracija zdravstva i školstva.
„To pitanje nije za nas, to je pitanje koje treba rešavati u Briselu, između zvaničnih pregovarača Beograda i Prištine. Mi kao gradonačelnici smatramo da to nije tema kojom treba da se bave gradonačelnici, nego isključivo tema za pregovore“, izjavio je Radojević.
On je istakao da je tema sastanka isključivo bila u vezi sa problemima u opštinama sa srpskom većinom, te izrazio nadu „da će i ministar i Vlada poslušati probleme sa kojima se suočavamo u našim opštinama“.
Ispod radara i Beograda i Prištine
Iako je vest o zahtevu za iseljenje jednog od srpskih fakulteta gotovo zvanično početak „odmotavanja klupka“ po pitanju integracije školstva u kosovske institucije, iz Beograda su usledile mlake, gotovo nepostojeće reakcije.
Jedini se oglasio direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković, koji je zameniku direktora Evropske službe za spoljne poslove za Zapadnu Evropu Emanuelu Žiofreu poručio da: „Beograd i Srbi sa Kosova i Metohije očekuju da Evropska unija i svi drugi relevantni akteri sa najvećom ozbiljnošću shvate ovakve poteze i najave Prištine, koje vode direktnom etničkom čišćenju našeg naroda sa ovih prostora“.
Sagovornici DW nisu iznenađeni takvim reakcijama. „Pre svega, indikativno je ćutanje predsednika Vučića, koji je glavni kreator i nosilac politike Srbije prema Kosovu. Iako želi da pobegne od teme Kosova, najveća odgovornost i najveća očekivanja su svakako na njemu“, ističe Dragiša Mijačić.
Iako se na dan uručenja pisma nije oglašavala, Srpska lista – najveća partija kosovskih Srba – juče je, baš u prostorijama pomenutog FTN-a, održala sastanak sa predstavnicima zdravstvenih i obrazovnih institucija. Oni su deklaracijom koja je usvojena zatražili pravne i administrativne olakšice za građane, zaštitu obrazovnih i zdravstvenih institucija, kao i snažniji angažman međunarodne zajednice.
Sa druge strane, u redovima kosovskih političara ova vest je, čini se, prošla još neprimetnije. Zaokupljeni konstituisanjem Vlade i Skupštine, nakon višemesečne političke blokade, reakcije iz Prištine gotovo su izostale.
Ipak, novi-stari premijer Kosova Aljbin Kurti još sredinom januara najavio je „postepenu integraciju zdravstvenog i obrazovnog sistema“, uz poruku da će se taj proces odvijati u koordinaciji sa Evropskom unijom i uz uvažavanje stavova srpske zajednice.
„To je samo pokazatelj da je sve ovo sprovođenje onoga što je dogovoreno pre par godina. Ovaj nivo ćutanja samo govori da je sve namerno urađeno“, zaključuje pravnik Dragutin Nenezić.
