Da oni koji završe karijeru u Beloj kući često iskoriste veze stečene tamo kako bi razvijali sopstvene biznise – nije novo. Nije baš ni umesno, ali nije ni sasvim protivzakonito. U toj bari pokušava da zapliva i Aleksandar Vučić, obezbeđujući lepe lokacije za investicije ljudima poput Džareda Kušnera. I ne samo njega
Ako bismo probali da definišemo Vučića kao prozapadnog ili proruskog političara, našli bismo se u teškoj zagonetki. Da voli koketiranje sa Rusijom i Putinom, nije nikakva tajna. Međutim, nije tajna ni da je u vreme administracije bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa bio fasciniran ovim estradnim republikancem, da je išao na “primanje” u Belu Kuću i hvalio se koliko se puta sa Trampom rukovao.
Iako se po političkoj orijentaciji u odnosu na velike sile Vučić ne da uhvatiti ni za glavu ni za rep, on ipak, pored “brata Sija” i “predsednika Putina” ima i nekoliko prijatelja na Zapadu, odnosno u Sjedinjenim Američkim Državama.
PRVI ZET I POSLEDNJI PODUHVAT
Džared Kušner, zet nekadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, Vučiću je 19. juna u Beogradu predstavio projekat za hotel koji želi da zida na mestu nekadašnjeg Generalštaba, objavio je Vučić na svom Instagram nalogu.
“Predstavio sam mu viziju Beograda kao svetske metropole, čiji je kosmopolitski duh oduvek privlačio ljude iz svih krajeva sveta, a Džared Kušner je meni predstavio projekat za velelepni hotel u Beogradu koji će doprineti da naša prestonica postane centar ovog dela sveta, koji će se na globalnoj mapi pozicionirati kao nezaobilazna destinacija i poželjno sedište za najveće korporacije, univerzitete i međunarodne institucije, ali i nadahnuće za umetnike, naučnike i nadasve mlade ljude iz svih krajeva sveta”, napisao je Vučić na Instagramu.
Vlada Srbije odobrila je sredinom maja ugovor sa Džaredom Kušnerom za izgradnju luksuznog hotela na mestu nekadašnjeg Generalštaba u Beogradu. Ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Srbije Goran Vesić je u ime Vlade Srbije sa Kušnerovom kompanijom “Affinity Global Development” potpisao “ugovor o revitalizaciji kompleksa bivšeg Saveznog sekretarijata za narodnu odbranu (SSNO), koji se nalazi na uglu ulica Kneza Miloša i Nemanjine”, u centru Beograda, saopštilo je tada Ministarstvo.
Stručna, ali i šira javnost pozvala je građane da ne dozvole rušenje i pretvaranje Generalštaba, koji ima status kulturnog dobra, u ekskluzivan hotel.
Konzervatori dva zavoda za zaštitu spomenika kulture – republički i gradski – usprotivili su se javno ukidanju statusa nepokretnog kulturnog dobra za komples zgrada starog Generalštaba u centru grada, jer je kulturno nasleđe “neobnovljiv resurs” čijim gubitkom, kako su ukazali u saopštenju, “nestaju trajne univerzalne vrednosti ukupnog nasleđa na nacionalnom i širem planu”. Direktorke oba zavoda – Olivera Vučković i Dubravka Đukanović – podnele su ostavke.
ISTRAGA U SENATU I MALO MULJANJA
Vučić je objavio da je sa Kušnerom imao “inspirativnu razmenu ideja”, da mu je pokazao Beograd i izložio planove za njegov još brži rast.
“Takav Beograd želimo da ostavimo našim budućim generacijama”, dodao je predsednik Srbije.
Kako će još jedan hotel doprineti tom sumanutom razvoju kojim nas Vučić teši, zaista je daleko od pameti. Na kraju dana, to je samo još jedan hotel, koji će biti u privatnom vlasništvu, od kog će prihod videti samo vlasnik, a za građane Beograda i Srbije biće još jedna tvrđava u koju ne mogu da kroče, sve i da hoće. A većina neće ni moći ni hteti, baš kao što im je sve što se nalazi u kompleksu Beograda na vodi nedostupno i nepristupačno.
Američki portal “Slejt” pisao je o Kušnerovim poslovnim poduhvatima u Srbiji, ali u svetlu činjenice da gradi hotel na mestu koje je NATO bombardovao 1999. godine, “Slejt” pominje i da će u hotelu, navodno, biti i neka vrsta memorijala za stradale u bombardovanju. “Slejt” je publikcija tradicionalno naklonjena američkim demokratama, pa na ovo gleda kroz prizmu politike Slobodana Miloševića, i Kušneru stavlja na dušu podršku toj politici, što je prilično nategnuta teza. Neke druge teme koje ovaj portal pokreće, međutim, nisu nategnute, jer ima i drugih dokaza da su zasnovane na činjenicama.
Recimo, Kušnerova kompanija “Afiniti” finansirana je iz saudijskog fonda koji kontroliše Muhamed bin Salman. Salman je 2018. godine naredio kidnapovanje i ubistvo Džamala Kašogija, kolumniste “Vašington posta” koji je živeo u saveznoj državi Virdžinija. Dalje, senator Roj Vajden (demokrata iz Oregona) ovog meseca je pokrenuo istragu o “Afinitiju”. Vajden je predsedavajući Finansijskog komiteta Senata, i kao pripadnik većine može obezbediti dovoljno glasova senatora za izdavanje naredbe o dostavljanje dokumenata koja su predstavnici demokrata u Kongresu ranije neuspešno tražili.
Ukratko, Kušner je osnovao “Afiniti” ubrzo po napuštanju Bele kuće i do kraja 2021. godine prikupio je tri milijarde dolara za novoosnovani investicioni fond. U ovaj iznos ulaze i dve milijarde koje je obećao od saudijski Javni investicioni fond (PIF), iako su PIF-ovi činovnici po nekim navodima upozoravali na ovu investiciju. Sve u svemu, skoro 99 odsto kapitala fonda “Afiniti” dolazi iz izvora van SAD.
Najveće pitanje koje se ovde nameće glasi: da li je Kušner o svojim planovima za “Afiniti” razgovarao sa vladama stranih zemlja (uključujući i Srbiju) u vreme dok je bio savetnik predsednika (i tasta) Donalda Trampa. Američki portal “Aksios” postavlja još jedno pitanje: sve i da nije dogovarao poslove dok je bio u Beloj kući, šta ako Kušner sada ubira plodove “poslića” koje je stranim vladama završavao dok je tamo sedeo?
U pismu koje je uputio Kušnerovoj kompaniji, senator Vajden tvrdi da je Kušner možda prekršio Zakon o registraciji stranih agenata (FARA). Ovaj zakon je osmišljen kako bi sprečio pojedince da tajno lobiraju u SAD za strane vlade. Ukratko, on veruje da je “Afiniti” možda od početka dizajniran tako da iskoristi rupe u ovom zakonu. .
Sudeći po nalazima istraživačkih medija u SAD, Kušner jeste koristio veze iz svog perioda u vladi da prikupi sredstva za “Afiniti”. Ali, isto važi i za mnoštvo drugih koji su neko vreme proveli u Beloj kući, pa prešli u biznis.
DRUGI DRUG AMER, NERVOZAN NA TVITERU
Nekako je u gotovo svaku priču u vezi sa Vučićem i Amerikancima, kao duh iz boce, upleten Tramp. Pre mesec dana, izjava Ričarda Grenela, bivšeg izaslanika Donalda Trampa za dijalog Beograda i Prištine, da su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i bivši predsednik Kosova Hašim Tači dogovorili o ukidanju suda u Hagu za zločine Oslobodilačke vojske Kosova (UČK), ali da je to sprečio tužilac Džek Smit, izazvala je veliku pažnju javnosti.
Marinika Tepić, narodna poslanica i zamenica predsednika Stranke slobode i pravde, tražila je tada odgovore od institucija Srbije. Umesto njih, odgovorio joj je Grenel, i to na društvenoj mreži X, ranije poznatoj kao Tviter. Tepić je pitala da li je predsednik Srbije učestvovao u pokušaju tajnog dogovora da se ukine međunarodni tribunal koji sudi pripadnicima UČK.
Grenel, poznat na mreži X po tome što odbija da komunicira civilizovano, odgovorio je, oslovivši Mariniku Tepić sa “ova žena”: “Ova žena ne zna o čemu priča. Ona uopšte nije bila uključena. Prebrzo donosi zaključke nakon što je odslušala jedan intervju. Potrebni su nam političari koji su ozbiljniji u pronalaženju činjenica nego da govore pre nego što dobiju saznanja. Činjenica je da je ideja bila da svaka zemlja istražuje sumnjive zločine i da se bavi njima interno, a ne preko međunarodnog suda van svoje zemlje, već u Srbiji.”
Ovo je samo poslednji u nizu Grenelovih nastupa na X-u u kojima je, pre svega, arogantan. Ipak, vredi pomenuti da se tamo najčešće oglašava o unutrašnjim prilikama u SAD, da zastupa najkonzervativnije republikanske stavove, ali da je najčešći odgovor koji na svoje tvitove dobija od sunarodnika Amerikanaca: “A ko si ti?”
U oktobru 2019. godine, Tramp je imenovao Grenela za svog “specijalnog predsedničkog izaslanika za mirovne pregovore Srbije i Kosova”.
U evropskim diplomatskim krugovima Grenel je doživljavan kao neko ko favorizuje srpsku stranu u pregovorima. Izvršio je veliki pritisak na kosovskog premijera Aljbina Kurtija da ukine carine na srpske proizvode, a na Kosovu je imao važnog saveznika – tadašnjeg predsednika Hašima Tačija, koji je kasnije optužen za ratne zločine.
Grenel je negirao navode da je bio pristrasan u korist Srbije, tvrdeći da su mu na kraju za ulogu u pomaganju u sporazumu o ekonomskoj normalizaciji bili zahvalni i Vučić i Tači.
U vreme dok je bio izaslanik za Balkan, Grenel je razvio prijateljstvo s najvišim srpskim zvaničnicima, a posebno sa Vučićem i Sinišom Malim.
I GRENEL JE U HOTELU
Zanimljivo je i to da je Grenel pre nekoliko meseci takođe bio u žiži javnosti, i to kao lobista za investiciju Kušnerove kompanije “Afiniti”, i to upravo u vezi sa izgradnjom hotela na mestu Generalštaba. Komentarišući navode o tome da Srbija plaća bivšeg specijalnog izaslanika SAD za dijalog Beograda i Prištine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić prošle godine je istakao da je Grenel bio jedan od ljudi čije su ideje bile da američke investicije dođu u Srbiju.
Jednu od njih “razradila” je upravo firma Džareda Kušnera. Ideja nam je već poznata: luksuzni hotel sa poslovnim prostorom i više od 1500 stanova, kao i spomen-obeležje i muzej. O prirodi Grenelovog odnosa sa srpskim zvaničnicima govori i to što je nekadašnji izaslanik bivšeg predsednika SAD prošle godine dobio odlikovanje od predsednika Srbije i to ne bilo kakvo već, ni manje ni više, Orden srpske zastave prvog stepena. Vučić je tada istakao Grenelove zasluge u razvijanju i učvršćivanju “miroljubive koegzistencije”, kao i prijateljskih odnosa između Srbije i SAD, dodajući da je Grenel “demonstrirao ono što se ne vidi često u međunarodnoj zajednici”. Pohvalio ga je i za “neumoran rad i ulogu u dijalogu Beograda i Prištine”, čime je “doprineo regionalnom miru i obogatio veze između Srbije i SAD”.
Da Grenel dosta radi na relaciji Beograd–Priština (ne nužno i na normalizaciji odnosa), govori i činjenica da je tri godine ranije dobio sličan orden i na Kosovu. Tada je izjavio kako “misli da je jedina osoba koja je primila najviše odlikovanje i od Kosova i od Srbije”.
Grenel je često boravio na Zapadnom Balkanu i nakon što je sišao sa funkcije u Beloj kući. U Srbiju i susednu Albaniju vratio se nedugo nakon što je Tramp napustio Belu kuću, da bi počeo da promoviše razvojne projekte Kušnerove kompanije, uključujući i projekat u Beogradu. Često se moglo čuti da Grenel ništa ne radi besplatno i da je poprilično plaćen iz Srbije za lobiranje, što je on demantovao, dok je tadašnja premijerka Ana Brnabić izjavila kako su takvi navodi “užasna laž tajkunskih medija i nekih opozicionih stranaka”.
“Ja sam Amerikanac koji voli ovaj region i želim da pomognem”, izjavio je Grenel sredinom 2022. godine i istakao da ga ne plaćaju vlasti Srbije.
On je tada naglasio da je u Srbiju došao sa grupom ljudi iz privatnog sektora, da bi videli mogućnosti za investiranje u regionu, a na pitanje da li će se sastati sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, odgovorio je da bi mu bila čast.
A ONDA DOLAZI SOROS
Američki milijarder Džordž Soros (92) u martu 2023. zvanično je svom sinu Aleksandru Sorosu prepustio upravljanje finansijskim carstvom koje je, prema procenama, vredno 25 milijardi dolara. “Aleks je to zaslužio”, kazao je otac Džordž u intervjuu za “Volstrit džornal”.
Aleksandar (38), diplomirani istoričar, jedini je član porodice u investicionom komitetu za upravljanje Sorosovim fondom.
Aleksandar Soros preuzeo je funkciju predsednika Fondacije za otvoreno društvo (FOS) u decembru 2022, a zadužen je za očev “super PAK” – američki mehanizam za usmeravanje sredstava političkim partijama.
Za razliku od ostalih “Vučićevih Amerikanaca”, Soros mlađi, baš kao i njegov otac, simpatiše Demokratsku partiju. I dok je otac Džordž uticao na politiku iz senke, samo kroz donacije, Aleksandar je otvoreno izjavio da će voditi kampanju protiv pokušaja Donalda Trampa da se kandiduje za drugi mandat predsednika SAD: “Koliko god bih voleo da ne dajem novac u politiku, sve dok to radi druga strana, i mi ćemo to morati da radimo”, rekao je Soros mlađi.
Tvrdi da će Fondacija za otvoreno društvo težiti istim ciljevima koju je imala pod njegovim ocem, a to su sloboda govora, reforma pravosuđa, prava manjina i izbeglica i podrška liberalnim političarima.
Za Sorosa mlađeg Vučić igra konstruktivnu ulogu u održanju stabilnosti u regionu Zapadnog Balkana, prema oceni dnevnog lista “Danas”. Zahvalan je Vučiću na podršci koju njegova fondacija ima u Srbiji, saopštio je predsednikov kabinet nakon njihovog susreta 2018. godine.
U poslednjih pet godina, Aleksandar Soros se više puta susreo ne samo sa Vučićem nego i sa Anom Brnabić, ali i sa Edijem Ramom i tadašnjim makedonskom premijerom Dmitrom Kovačevskim.
Jasno je da Soros ima i interes i interesovanje za Zapadni Balkan, ali kakav interes ima Vučić, koji se do guše upetljao ne sa republikancima, nego sa Trampovim satrapima? Možda samo, održavanjem dobrih odnosa sa Sorosem, pokušava da odigra “na sve četiri strane”, ali ta politika barem do sada nije nešto naročito uspevala. Pre će biti da je recept za demokrate isti kao za republikance: Srbija je sigurna kuća za investitore iz Bele kuće.
Represija se pojačava. Sada već imamo pritvaranja, zatvaranja, i toga će biti sve više. To pokazuje da je režim svestan da više nije u toliko komotnoj poziciji. Onaj deo opozicije koji je iskren mora da shvati da uobičajeni metodi borbe neće dati rezultat. I sada je pitanje: da li smo mi na to spremni ili nismo? Ako nismo, onda da se svi povučemo svojim kućama i da pustimo da ovaj vlada doživotno
Opozicionari su policajce pozivali da skinu šlemove i odlože “antiterorisitičku” aparaturu, ili da se bar vrate u zgradu, iznutra je zaštite i da ne prave bespotrebni cirkus i metež. Na trenutke je situacija bila na ivici ozbiljnijeg incidenta. Jedna fotografija je izazvala veliku pažnju javnosti: bakica iz lokalnog pokreta “Bravo” čuvala je pendrek i balistički štit jednog policajca koji je otišao do toaleta. Još jedan kuriozitet: neki advokati koji su krenuli u sud na ročišta zadržali su se ispred suda, u znak podrške poslanicima – donosili su im vodu iz obližnje trafike. I nama je prekardašilo, reći će jedan. Kako bilo, blokada je bila uspešna
U Novi Sad predsednik Srbije nije došao zbog četrnaest mrtvih (u međuvremenu je taj broj porastao na petnaest). Ali došao je jer su tokom protesta oštećene prostorije Srpske napredne stranke, pokazavši da su mu prozori, a ne ljudi, prioritet. A onda se slikao na sahrani dve devojčice i njihovog dede, žrtava pada nadstrešnice na Železničkoj stanici
U jeku borbe za očuvanje kakvog takvog kredibiliteta vladajuće partije, Aleksandar Vučić, član SNS-a i predsednik Srbije, uglavnom se bavi i svojim omiljenim poslom – političkim intrigama i smicalicama iza kulisa
Džaba vam upinjanje da dokažete da visoka korupcija postoji u Srbiji. Ona je, jednostavno, nezamisliva. A onda padne nadstrešnica sveže renovirane železničke stanice (na slici) i ubije 15 ljudi. I pukne mehur i iz njega počnu da kuljaju laži, krađa, kriminal i korupcija
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
