Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje da se Srbija nalazi na početku perioda koji će obeležiti priliv veoma toplog vazduha sa severa Afrike i da će maksimalne temperature dostizati i do 40 stepeni u toku nedelje.
Temperatura će se danas kretati do 33 stepena, sutra do 35, u sredu do 37, a u četvrtak do 33 na severu i do 39 stepeni na jugu i istoku zemlje. Pik toplotnog talasa očekuje se u petak i subotu, 21. i 22. juna, kada će maksimalna temepratura biti od 35 do 40 stepeni. U subotu posle podne na severu i zapadu zemlje, a u nedelju i u ostalim krajevima očekuje se pad temperature i povratak na vrednosti od 28 do 34 stepena.
Prošla godina najtoplija u istoriji
Podsetimo, prošla, 2023. godina bila je najtoplija godina od kad se obavljaju merenja, što se poklopilo i sa tropskim talasima na skoro svakom kontinentu
Ekstremna vrućina je sve veća pretnja u Srbiji i širom sveta, a projekcije klimatskih promena sugerišu da se Srbija i Zapadni Balkan suočavaju sa velikom verovatnoćom daljeg porasta temperature, zajedno sa češćim i dužim periodima suše i požara, saopštio je Crveni krst Srbije.
U prethodnoj deceniji (2014-2023) bilo je 10 najtoplijih godina, a naučnici očekuju da će temperature nastaviti da rastu.
Kako sve klimatske promene utiču na naše zdravlje?
Toplotni talasi koji su poslednjih godina sve učestaliji ugrožavaju zdravlje stanovništva, posebno osoba koje spadaju u grupe sa povećanim rizikom po zdravlje. Podaci pokazuju da toplotni talasi utiču na povećanu smrtnost kod osoba obolelih od kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa, oboljenja bubrega, sistema za disanje…
Visoke temperature atmosferskog vazduha se mogu negativno odraziti i na zdrave osobe, posebno na malu decu, starija lica, kao i na osobe koje su zaposlene u poljoprivredi i industriji. Toplotni talasi su povezani i sa požarima koji takođe negativno utiču na zdravlje, a mogu dovesti i do gubitaka ljudskih života. Sušni periodi koji su sve češći poslednjih godina utiču na snabdevanje vodom i na poljoprivrednu proizvodnju, što se odražava na proizvodnju hrane.
Posebno je zabrinjavajuća činjenica da novi klimatski uslovi mogu doprineti pojavi zaraznih bolesti sa kojima se u Srbiji do sada nismo susretali ili koje nisu bile široko rasprostranjene. Jedan od primera je porast broja obolelih od virusa Zapadnog Nila. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije, u periodu od 2012. godine do 2021. godine smrt 101 osobe je bila povezana sa oboljenjem od groznice Zapadnog Nila.