Čačak su već u prepodnevnim satima 2. juna preplavili automobili sa registarskim oznakama Kraljeva, Lučana, Požege. Stigli fantomski birači. Bilo i “bugarskog voza” i ostalih mahinacija koje naprednjaci praktikuju na izborima već godinama, kao i birača sa adresama na kojima je ulični broj 0. Uveče su se brojali glasovi. I sutradan ujutru se brojali glasovi. I još uvek se broje glasovi, jer su podneti zahtevi za uvid u birački materijal i za ponovnu kontrolu nevažećih listića. Tek nakon toga GIK će moći da izađe sa preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Čačku
Rejting Srpske napredne stranke i gradonačelnika Čačka Miluna Todorovića – ujedno i predsednika Gradskog odbora SNS-a – bio je u konstantnom padu od polovine 2022. i tokom cele predizborne 2023. godine. To je bio glavni argument onih aktivista i članova SNS-a koji su od vrha stranke tražili smenu Todorovića sa mesta predsednika GO SNS Čačak. Njihov zahtev posebno je dobio na snazi nakon jedne od sednica naprednjačkog predsedništva – na njoj je tadašnji predsednik stranke Aleksandar Vučić “ribao” Todorovića i njegovog kolegu gradonačelnika Valjeva zbog najlošijeg rejtinga koji su gradski odbori u Čačku i Valjevu i oni lično imali od svih ostalih u Srbiji.
Sva istraživanja javnog mnjenja na temu lokalnih izbora pokazivala su da je Čačak zreo za promenu vlasti i da se samo čekaju lokalni izbori da se te prognoze verifikuju. Međutim, za ispunjenje tih predviđanja, osim pada rejtinga naprednjaka, bio je važan još jedan uslov, a to je saradnja čačanskih opozicionih stranaka i dogovor oko jedinstvene zajedničke liste kandidata za odbornike. Reklo bi se mala cena zarad ostvarenja zajedničkog interesa, a pre svega interesa građana, ali prevelika cena za prevazilaženje sujeta i ličnih ambicija.
VREME PREGOVARANJA
Pregovori i zajednički sastanci lokalnih opozicionih lidera trajali su od septembra prošle godine, pa sve do mesečak i po dana pred lokalne izbore, 2. juna ove godine. Neposredno pre toga, u avgustu prošle godine, čačanska opozicija našla je za shodno da ugasi građanske proteste na kojima se nepozvana pojavila sa obrazloženjem da je došla da logistički pomogne, a onda vrlo brzo otela protest od građana, zaposela govornicu i pravo da odlučuje kuda će protestna povorka prolaziti a kuda neće, pokušala da nametne lokalnim medijima kako da izveštavaju o protestima, a na poslednjem okupljanju najavila dolazak bagera kao čačanskog simbola rušenja Miloševićevog režima i povela građane u potragu čačanskim ulicama za navodno “uhapšenim” bagerom, koga, kako se ispostavilo, nije ni bilo.
Već nakon prve pojave pojedinih opozicionara osuo se broj građana na protestima, a svakog sledećeg puta bilo ih je sve manje. Taj jasan znak da opozicija mora korenito da menja svoj pristup građanima u predvečerje lokalnih izbora niko od čelnih ljudi stranačkih filijala nije prepoznao.
U politički uzavreloj čačanskoj kasnoj jeseni 2023. godine, kada se probudio građanski i ekološki aktivizam zbog početka gradnje staklenog vidikovca na Kablaru, čemu su se protivili planinari, ljubitelji prirode, ekolozi, stručnjaci za biljni i životinjski svet i laici, čačanski stranački opozicionari nisu prepoznali gnev i nezadovoljstvo građana i sporadično su se pojavljivali tek kada je trebalo vaditi ekološke aktiviste iz pritvora i sudnica. U proleće su usledili konačni dogovori oko zajedničke izborne liste. Posle zamornog prenemaganja ko sa kim hoće, a ko sa kim neće, završilo se odlukom da zajedničke liste – neće biti.
VREME IZBORA
Poruku građana, potvrđenu i overenu rezultatima decembarskih izbora prošle godine – da žele da opozicija na izbore izađe sa jedinstvenom zajedničkom listom, opozicione stranke u Čačku nisu prepoznale niti uvažile. Valjda su oni koji su donosili odluku o tome mislili da su pametnji od građana ili je prevladala sujeta – ko će ga znati. Rezultat je isti – zajedničke liste nije bilo.
Boško Obradović je, nakon podnošenja ostavke na funkciju predsednika Dveri, najavio da se vraća u rodni Čačak sa namerom da se angažuje na pravljenju zajedničke opozicione liste i jačanju opozicionog jedinstva. Ispostavilo se da ga kao opozicionog “ujedinitelja” u Čačku niko nije prihvatio, pa su Dveri u Čačku na lokalne izbore izašle samostalno.
Ostale opozicione stranke napravile su koalicione liste, a na jednoj od njih, pod imenom “Svi za Čačak”, našli su se Narodna stranka, Nova Srbija, POKS i Pokret poljoprivrednika Srbije. Gradski odbori Demokratske stranke, Srbije Centar, Novog DSS-a, Narodnog pokreta Srbija i Novog lica Srbije svoju zajedničku izbornu listu nazvali su “Čačak protiv nasilja”.
Kao poslednja, pod brojem 7, na glasačkom listiću pojavila se manjinska izborna lista “Ruska stranka – Srbi i Rusi braća zauvek”. Osim seksističkog i mizoginog naziva liste u kome se navode Srbi i Rusi kao braća, ali ne i Srpkinje i Ruskinje kao sestre, primetno je da na toj listi nema nijednog brata Rusa, već su svi kandidati i kandidatkinje pripadnici srpske nacije. Osim toga, Rusi u Srbiji nisu priznati kao manjinska nacija i nemaju Nacionalni savet Rusa, pa samim tim ova lista ne ispunjava zakonom propisane uslove da bude tretirana i priznata kao manjinska izborna lista, a ipak se našla na glasačkom listiću.
Na glasačkom listiću bile su i izborne liste dve grupe građana, koje su se, kako se ispostavilo posle prebrojavanja glasova, pokazale kao najprijatnije iznenađenje i kao moralni pobednici.
Izborna kampanja u Čačku bila je blaga i kad je u pitanju vlast i kad je u pitanju opozicija. Poruke su se pojavile na tek nekoliko bilborda, tu i tamo polepljen je po koji plakat, a najviše su bili zastupljeni flajeri koji su kačeni na brisače automobila i ostavljani u poštanskim sandučićima. Izdato je i poneko saopštenje za medije, a duela na lokalnim TV stanicama nije bilo.
Inače, izbornu kampanju u Čačku obeležila je funkcionerska kampanja gradonačelnika Miluna Todorovića, koji je imao težak zadatak da opravda poverenje koje je, iako je jedan od najslabijih gradonačelnika SNS-a, dobio time što mu je dato da predvodi izbornu listu. Todorović je, sa par svojih saradnika gradskih funkcionera i fotografima i snimateljima lokalnih pronaprednjačkih televizija, u stilu Deda Mraza išao po čačanskim selima, nosio poklon pakete za domaćinstvo nekog lokalnog aktiviste SNS-a koji bi ga dočekao sa članovima svoje porodice, a nakon toga bi svratio do seoskog fudbalskog kluba i poklanjao komplete dresova za igrače.
Naravno sve se to događalo u radno vreme i uz korišćenje resursa Grada Čačka (automobili, gorivo, novac iz budžeta Grada…), izveštaje za medije distribuirao je Kabinet gradonačelnika iz Gradske uprave, a foto- i video-materijal je dokumentovao je “srdačnost” kojom su domaćini dočekivali gradonačelnika, bez navođenja da su “domaćini” zapravo aktivisti SNS-a, tj. statisti sa zadatkom. Čini se, ipak, da takva kampanja gradonačelnika nije bila učinkovita, pa je u pomoć u dva navrata za četiri dana došao i sam Aleksandar Vučić, po čijem imenu je nazvana i izborna lista.
Košarkaška hala u Čačku, u kojoj je održana izborna konvencija liste “Aleksandar Vučić – Čačak sutra”, verovatno bi bila poluprazna da nisu, po običaju, organizovanim autobuskim prevozom spontano pristigli sendvičari iz okolnih gradova. Samo iz Kompanije “Sloboda” u 12 prepunih autobusa dovedeni su radnici iz prve smene, kojima nisu pisane izlaznice sa radnog mesta niti im je umanjena fabrička dnevnica.
Zapažen je verbalni napad SNS-a na Grupu građana “ProBudimo Čačak” i njenog lidera Pavla Jelesijevića, u čemu je učestvovao i sam predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavama na TV Pink i Happy i u govoru na konvenciji u košarkaškoj hali da ta Grupa građana “dobija novac iz Nemačke i od Rokfelera i Soroša da ruši lokalnu čačansku vlast”. Nekome su pre izbora počele gaće da se tresu pa je primenjena izlizana fora o “domaćim izdajnicima i stranim plaćenicima”.
Osim Vučića, u Čačak su par dana pre glasanja dolazili premijer Vučević, ministri Vesić, Gašić i ministarka Slavica Đukić Dejanović.
VREME BROJANJA
A onda je došao 2. jun – dan glasanja.
Čačak su već u prepodnevnim satima preplavili automobili sa registarskim oznakama Kraljeva, Lučana, Požege. Stigli fantomski birači. Bilo i “bugarskog voza” i ostalih mahinacija koje naprednjaci praktikuju na izborima već godinama, kao i birača sa adresama na kojima je ulični broj 0.
Uveče su se brojali glasovi. I sutradan ujutru su se brojali glasovi. I još uvek se broje glasovi, jer su podneti zahtevi za uvid u birački materijal i za ponovnu kontrolu nevažećih listića. Tek nakon toga GIK će moći da izađe sa preliminarnim rezultatima lokalnih izbora u Čačku.
Prema trenutno utvrđenim rezultatima, u Čačku je, od 94.167 birača upisanih u birački spisak, na glasanje izašlo 46.035 što je 48,89%. Najveći broj glasova osvojila je lista SNS-a i koalicionih partnera – 23.141 ili 50,3%, što je donelo 40 odborničkih mesta. Drugo i treće mesto po broju osvojenih glasova i odborničkih mandata zauzele su grupe građana, koje su time potukle liste opozicionih stranaka. GG “Ivan Ćalović – Istina i čast” dobila je 6.919 glasova, što je 15,03% ili 12 odborničkih mandata. GG “ProBudimo Čačak” osvojila je 6.156 glasova, što je 13,37% ili 10 odborničkih mandata. Lista “Svi za Čačak” osvojila je 4 odbornička mandata, lista Dveri” takođe 4 odbornička mandata, kao i lista “Čačak protiv nasilja”.
Ruska stranka prešla je cenzus manjinskih lista i osvojila jedan odbornički mandat. Ako ovo budu i konačni rezultati, naprednjaci će u Čačku sa svojim koalicionim partnerima biti vlast i u naredne četiri godine. Pobedili su zahvaljući glasovima Lučanaca, Požežana i Kraljevčana, koji su stopostotno izašli na glasanje u Čačku, za razliku od Čačana, kojih je manje od pola izašlo da glasa, kako kaže Vesna Jerotijević sa liste “ProBudimo Čačak”.
Grupe građana su održale lekciju opozicionim političkim strankama u Čačku. A vi čačanski opozicionari, kako ste vi?
Populističke mere, koliko god se Vučić upinjao, nemaju šanse. I to što sada deluje da je on u ofanzivi i da se konsolidovao, daleko je od istine. Kako može da bude konsolidovan čovek koji jednom rukom nudi kuću za sto evra, a drugom pokazuje policiji znak da bez milosti nasrće na građane
“Nakon petooktobarskih promena napravili smo brojne propuste. To se ne sme ponoviti. Moraju se pokrenuti postupci, utvrditi odgovornost i sankcionisati svi oni koji su činjenjem ili nečinjenjem doveli do sadašnje situacije. Za nečinjenje moraće odgovarati svi oni koji su pasivno posmatrali, a nisu smeli, pokušaj jednog čoveka da protivustavnim sredstvima uzurpira celokupnu vlast”
Posledice po društvo već su tu – institucije su paralisane, pravde nema, a mnogi ne vide ni privid svetlije budućnosti u ovakvom sistemu. Ipak, paradoksalno, ova represija rađa i novi talas solidarnosti i otpora. Uprkos hapšenjima, pokret protesta se ne gasi, već prilagođava: studenti mesecima istrajavaju u kreativnim oblicima otpora, od blokade fakulteta i ulica do performansa koji osvajaju podršku javnosti. Solidarnost među različitim društvenim grupama – učenicima, roditeljima, nastavnicima, advokatima – sve je jača, jer mnogi u hapšenjima prepoznaju nepravdu koja već kuca i na njihova vrata
Ko peva zlo ne misli! Srbija je u skladu sa svojom neutralnom politikom, odlučila da učestvuje na ovogodišnjem izdanju festivala Intervizija u Moskvi, koji je oživljen kao alternativa Evrosongu, na kojem je Rusiji zabranjeno učešće. Ovaj festival šezdesetih godina okupljao je izvođače sa “one” strane Gvozdene zavese, osamdesetih se samougasio, da bi danas postao muzički BRIKS, odnosno pokušaj da se u svemu pronađe alternativa “kolektivnom Zapadu”, kako se to govori na našim ТВ kanalima.
“Zašto mi, građani ove neproglašene diktature, pristajemo da mesecima sedimo u kolonama automobila zaobilazeći Ćacilend, koji nam se ruga u lice svojim besmislom i primitivizmom? Zašto živimo, drugujemo, razgovaramo sa bilo kojim pripadnikom policije i specijalnih jedinica koji nemilosrdno tuče studente i građane? Zašto ne koristimo beskrajne mogućnosti građanske neposlušnosti koje su nam na raspolaganju”
To što Vučić u činjenici da studenti jedu triput dnevno vidi „obojenu revoluciju“ svedočanstvo je autoprojekcije – on nikad nije iskusio podršku, a da nije plaćena
Kao što Vučić govori o dijalogu, Dačić i Vasiljević zbore o zakonu, borbi protiv kriminala i policiji od koje „ni jedne nema bolje“. Reč je o čistom fejku, kao što je i sve ostalo pod naprednjačkim režimom
Nova kampanja za brzometnu legalizaciju za 100 evra ne razlikuje se u suštini mnogo od one od pre deset godina. Zanimljive su, međutim, finese, poput legalizacije divlje gradnje u nacionalnim parkovima
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
U mnogim sredinama “isplivale” su grupe građana, od kojih su neke uz pomoć štapa i kanapa ostvarile neverovatno dobre rezultate. To govori da građani nisu zadovoljni naprednjacima, samo što ne prepoznaju alternativu. Naravno, tako im je to i nametnuto. Izgleda da “klasična”, da ne kažemo beogradska opozicija na lokalu ima manje uspeha nego grupe građana. I to jeste poruka ovih izbora. Uostalom, delom i onih decembarskih, lokalnih. Reč je o nedostajućoj infrastrukturi velikih partija, ali i nesenzibilisanosti mnogih lidera na to da se može pogledati i u tzv. unutrašnjost
Niti se u Beogradu na javnom servisu i u privatnim medijima vide Niš, njegovi problemi i ljudi koji se bave politikom na lokalu, niti nekog iz Beograda zanima lokalna politička scena. Ovo je poruka za političare, ali i za medije za koje svet prestaje kod robne kuće Ikea, kako je to jednom prilikom rekao doktor Milić
Jedno je sigurno: ni u jednom većem gradu se opozicioni tabor nije toliko približio onima koji uz “Ne može nam niko ništa” slave sigurne pobede. I pitanje je da li bi efekat bio uopšte postignut da su sve te stranke nastupile udruženo, kao što je bio slučaj u Novom Sadu. Kako god da bude, Nišlije su kroz Srbiju prošetale kao Zona Zamfirova kroz čaršiju
Kako god, vaše opravdano ljubopitanje je – kako je moguće da u onolikom gradu pišljivih deset tuceta ljudi dospe u privilegovan položaj da mu de facto bira vlast?
