Festival
Rediteljki Hodi Taheri nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Tejlor Svift je viđena da uspe, i to u tolikoj meri da se pokatkad ozbiljno zapitate nije li ovde reč o veštačkoj inteligenciji ili perfektno konstruisanom hologramu, sačinjenom od specijalno uzgojenih humanih sastojaka? Ukratko, za Sviftovu definitivno nema zime
Beauty is a beast that roars down on all fours
Demanding more
Only when your girlish glow flickers just so
Do they let you know
It’s hell on earth to be heavenly
Them’s the breaks, they don’t come gently
(Taylor Swift, Clara Bow)
Tejlor Svift (r. 1989) neka je vrsta obrnutog Harija Stajlsa, svoje kratkotrajne bivše ljubavi. Onde gde Hariju i te kako polazi za rukom da vam raspoloženje sa atletskom lakoćom podigne uvis, istinskim darom pevača i šoumena, ona po pravilu drastično podbaci. Ali, u finalnom skoru, znate – nema uopšte zezanja sa ovom plavookom američkom devojkom. Jer, Sviftova je viđena da uspe, i to u tolikoj meri da se pokatkad ozbiljno zapitate nije li ovde reč o veštačkoj inteligenciji ili perfektno konstruisanom hologramu, sačinjenom od specijalno uzgojenih humanih sastojaka? Ukratko, za Tejlor Svift definitivno nema zime. Ona zbilja nadmašuje u finišu.
“You look like Clara Bow
In this light, remarkable
All your life, did you know
You’d be picked like a rose?”
(Taylor Swift, Clara Bow)
Tra la la i ša na na – tako bi najveći broj ljutih obožavalaca alternativnog, nezavisnog ili kakvog god još želite rocka, opisao aktuelne pop zvezde što bez po muke rasprodaju arene i stadione, momentalno pritom zauzimajući prva mesta svetskih top lista, maltene kako promole glavu iz nekog ekstraskupog pomodnog studija, u kome dabome caruje jedna od onih producentskih veličina tipa Džeka Antonofa. Koji je, da pojasnimo, upravo dugogodišnji bliski saradnik i autorski partner Tejlor Svift.
Ali, nemojte biti naivni! Ozbiljan rad i veoma promišljeno stvaralačko pregalaštvo i te kako stoje iza ovakvih, naoko plitkoumnih, visokotiražnih poduhvata. Jer, niko ovde apsolutno nije ni priglup niti nevešt, ako je ikada i bio. Zato, svaki put kada pomislite koliko li je, urgh, popularna muzika površna, pogrešna ili populistička, ugrizite se jezik za ama baš svako “p” u ovim epitetima što vam padaju na um. Možda vi jedini ispadnete budalasti na kraju.
Recimo, u slučaju Tejlor Svift. Mogla bi ona, bez ikakve sumnje, da izgradi pristojnu, ako ne i briljantnu underground karijeru, i svojim izgledom i talentom razvaljuje po zadimljenim podrumima punk današnjice, postajući neka vrsta Blondi, Kim Dil ili Kortni Lav najnovije generacije. Moguće čak i Peti Smit, budući da je pominje u stihovima svoje naslovne numere: I laughed in your face and said/”You’re not Dylan Thomas, I’m not Patti Smith/This ain’t the Chelsea Hotel, we’re modern idiots”…
Mogla bi, ali je za sebe izabrala kraljevsku autostradu umesto potucanja po kakvim gubitničkim bogazama. Makar i ako su one mnogo više cool od njenog trenutnog multimilionerskog izmučenog bitisanja. Jer, upamtite, Sviftova nema vremena za gubljenje! I ovo nikako nije podsmeh na njen račun, već frapantna istina. Ona to stvarno misli ozbiljno.
“You look like Stevie Nicks
In ‘75, the hair and lips
Crowd goes wild at her fingertips
Half moonshine, a full eclipse”
(Taylor Swift, Clara Bow)
U maniru univerzalnog vojnika šoubiznisa, Sviftova je na visini zadatka u praktično svakoj numeri sa poslednjeg, jedanaestog albuma The Tortured Poets Department (a ima ih ravno trideset jedna, uključujući bonus izdanje The Anthology). Bilo da se okušava u gotovo pa indie muzičkim vodama, milozvučnom slaganju glasova, ili electro provokacijama, ona to uvek čini u apotekarski tačno odmerenim dozama, nalik vrhunskoj naučnici iz pop laboratorije. I njoj, kao i Bijonse na svojoj pak aktuelnoj ploči Cowboy Carter, društvo pravi Post Malon, ali i Florence and the Machine. No, budite bez brige. Tejlor Svift ih temeljno dezintegriše svojim sopstvenim formatom superstara. Njena karijera u ovom trenutku bez sumnje je veća od svega i svakog, pa i od sebe same.
Ali nikako ne i od Bijonse Nouls. Najimaginativnije umetnice avangardnog popularnog zvuka.
Ipak, povremeno Tejlor Svift ume i da iznenadi na svom novom albumu The Tortured Poets Department. Recimo u završnoj pesmi Clara Bow. Obnavljajući uspomenu na nekadašnju divu nemog filma, bruklinsku lepoticu Klaru Bou, kao i na frontmenku grupe Fleetwood Mac i svoju blisku prijateljicu – neodoljivu Stivi Niks, Tejlor Svift ispisuje posvetu svakoj u nizu onih čudesnih mladih žena, koju su teške porodične okolnosti ili nepodnošljivi teret slave obeležili za čitav život. Uključujući tu i sebe lično. Ako ni zbog čega drugog, samo zarad ove pesme treba poštovati 34-godišnju superzvezdu popa. Jer, slava je zaista zver koja riče na sve četiri.
Nakon ovog ostvarenja – koje je već dospelo na prva mesta top lista u skoro 30 zemalja sveta – Tejlor Svift je na raskrsnici. Posle svih potučenih rekorda, jasno je da njena karijera može da se nastavi samo još u liku prve predsednice Amerike. Njena muzika je, po svoj prilici, verovatno tome jedino i služila.
“You look like Taylor Swift
In this light, we’re lovin’ it
You’ve got edge, she never did
The future’s bright, dazzling”
(Taylor Swift, Clara Bow)
Iranska rediteljka Hodi Taheri neće doći u Beograd da predstavi svoj film „Majka je rođena grešnica“ zato što joj nije dozvoljen ulazak u Srbiju
Pavle Jerinić je na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu pročitao apel UDUS-a da se oslobode uhapšeni u Novom Sadu, što je upravnik ovog pozorišta, Svetislav Goncić osudio, zaboravljajući da je to tradicija koju je započeo još Voja Brajović u vreme Miloševića
“I tada i sada, kao da pratimo jedni druge. Utoliko je moje pominjanje (pa čak i da je izmišljanje) ‘jugoslovenskog sna’ najkraća, ali prilično tačna definicija ostvarivosti duhovnog stanja pojedinca i nacije tog vremena”
Svetislav Basara: Minority Report (podcast)
Dereta, Beograd, 2024.
U predstavi nije sasvim jasno kakva je veza između položaja poslušnog kulturnog radnika onda i položaja poslušnog kulturnog radnika danas. U romanu je minuciozno analiziran odnos između brutalnog staljinističkog sistema i onih koji pristaju da mu služe svojim intelektualnim radom. U predstavi se ova dimenzija romana izgubila
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve