Gruzijski parlament usvojio je danas zakon „o stranim agentima“ koji mesecima izaziva podele i masovne proteste. Pre početka glasanja desio se fizički sukob nakon što su članovi parlamentarne većine fizički napali opozicionog poslanika Levana Kabeišvilija pošto je rekao da vlast „prodaje“ Gruziju Rusiji
U gruzijskom parlamentu danas je usvojen zakon o „stranom uticaju”, koji mesecima izaziva kritike i demonstracije. Zakonom se od medija, nevladinih organizacija i drugih neprofitnih organizacija zahteva da se registruju kao „oni koji ostvaruju interese strane sile“ ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva. Sličan zakon postoji u Rusiji.
Zbog toga opozicija osuđuje nacrt kao „ruski zakon“, jer, kako navode, Moskva koristi sličan zakon za obračun sa nezavisnim medijima, neprofitnim organizacijama i aktivistima koji su kritični prema Kremlju.
Tokom burne debate o osporavanom zakonu, poslanici vladajuće stranke i opozicije su se sukobili i razmenjivali udarce, pokazuju snimci koje je emitovala javna televizija Gruzije.
Sukobi između poslanika opozicije i vladajuće stranke izbili su nakon što se stotine demonstranata, uglavnom mladih, okupilo ispred parlamenta protestujući protiv ovog zakona. U međuvremenu se napolju okupila gomila od oko 2.000 demonstranata, uglavnom studenata koji su odbijali da pohađaju nastavu i najavili su novi večernji miting.
Predlog zakona izazvao masovne demonstracije
Već nedeljama desetine hiljada Gruzijaca protestuje protiv zakona koji je zagovarala vodeća stranka „Gruzijski san“. Demonstracije su više puta nasilno gušene vodenim topovima, suzavcem i gumenim mecima. Demonstranti su zabrinuti da bi vlada mogla koristiti zakon da suzbije protivljenje.
Predloženi zakon osudile su Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi zbog sličnosti sa ruskim zakonom kojeg ruski predsednik Vladimir Putin koristi da utiša neslaganje i uguši nezavisne institucije.
Predlog zakona je nesmetano usvojen u trećem i poslednjem čitanju u parlamentu gde većinu ima „Gruzijski san“, koji je i ranije pokušao da progura ovaj zakon, što je izazvalo masovne demonstracije širom zemlje. Podršku zakonu ranije je potvrdio i premijer Gruzije Irakli Kobakhidz.
U Tbilisiju su tri uzastopne noći održani masovni protesti zbog ovog zakona. Kako prenosi Harijet dejli njuz, desetine hiljada ljudi protestovalo je u toj zemlji, bivšoj sovjetskoj republici, otkako je partija Gruzijski san ponovo predstavila nacrt zakona pre više od mesec dana.
U Davosu je parafiran još jedan dokument - osnivački akt Odbora za mir Donalda Trampa. Šta to znači, ko je pozvan da mu pristupi, zašto Srbija nije i ko je, za sad, prihvatio poziv
Američki predsednik Donald Tramp odustao je od nasilnog preuzimanja Grenlanda i uvođenja carina svim državama koje se tome protive. Bar za sada. Na svojoj društvenoj mreži Truth Social nagovestio je da je u razgovoru sa generalnim sekretarom NATO-a Markom Ruteom postigao okvirni dogovor oko ove danske teritorije
U Davosu je premijer Kanade Mark Karni skicirao budućnost, kakvu se u Evropi još niko nije usudio javno da zamisli: Zapad bez SAD. To nije bio samo odgovor na odnos Donalda Trampa prema saveznicima, već vizija sveta posle njega
Brisel poručuje da pretnje teritorijalnom integritetu Danske i carinski pritisci Vašingtona podrivaju poverenje u transatlantske odnose
Donald Tramp je po svemu sudeći odustao od vojne intervencije u Iranu. Vašington i Teheran otvaraju diplomatske kanale, ali daleko od toga da je američko-iranska kriza okončana, kao što ni unutrašnji izazovi teokratskom režimu Islamske Republike nisu otklonjeni
Zašto je dekan Milivoj Alanović isti kao šovinisti koji su huškali na ratove devedesetih? Zbog čega režimlije ne smeju ni pred sudiju za prekršaje, a kamoli pred Viši sud? I šta je ključni razlog za Vučićev rat protiv naroda i države
Profesorki Jeleni Kleut uručen je otkaz. Onda je doživela najveću počast koju prosvetni radnik može da doživi – studenti su masovno ustali da je brane od svih koji nasilno ućutkavaju kritičku misao
Studenti su svesni da je „dan posle“ Vučićevog režima ulazak u novi krug velikih muka. Stoga je lustracija nesavršeno, ali nužno rešenje
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
