Gruzijski parlament usvojio je danas zakon „o stranim agentima“ koji mesecima izaziva podele i masovne proteste. Pre početka glasanja desio se fizički sukob nakon što su članovi parlamentarne većine fizički napali opozicionog poslanika Levana Kabeišvilija pošto je rekao da vlast „prodaje“ Gruziju Rusiji
U gruzijskom parlamentu danas je usvojen zakon o „stranom uticaju”, koji mesecima izaziva kritike i demonstracije. Zakonom se od medija, nevladinih organizacija i drugih neprofitnih organizacija zahteva da se registruju kao „oni koji ostvaruju interese strane sile“ ako primaju više od 20 odsto svojih sredstava iz inostranstva. Sličan zakon postoji u Rusiji.
Zbog toga opozicija osuđuje nacrt kao „ruski zakon“, jer, kako navode, Moskva koristi sličan zakon za obračun sa nezavisnim medijima, neprofitnim organizacijama i aktivistima koji su kritični prema Kremlju.
Tokom burne debate o osporavanom zakonu, poslanici vladajuće stranke i opozicije su se sukobili i razmenjivali udarce, pokazuju snimci koje je emitovala javna televizija Gruzije.
Sukobi između poslanika opozicije i vladajuće stranke izbili su nakon što se stotine demonstranata, uglavnom mladih, okupilo ispred parlamenta protestujući protiv ovog zakona. U međuvremenu se napolju okupila gomila od oko 2.000 demonstranata, uglavnom studenata koji su odbijali da pohađaju nastavu i najavili su novi večernji miting.
Predlog zakona izazvao masovne demonstracije
Već nedeljama desetine hiljada Gruzijaca protestuje protiv zakona koji je zagovarala vodeća stranka „Gruzijski san“. Demonstracije su više puta nasilno gušene vodenim topovima, suzavcem i gumenim mecima. Demonstranti su zabrinuti da bi vlada mogla koristiti zakon da suzbije protivljenje.
Predloženi zakon osudile su Sjedinjene Države, Evropska unija i drugi zbog sličnosti sa ruskim zakonom kojeg ruski predsednik Vladimir Putin koristi da utiša neslaganje i uguši nezavisne institucije.
Predlog zakona je nesmetano usvojen u trećem i poslednjem čitanju u parlamentu gde većinu ima „Gruzijski san“, koji je i ranije pokušao da progura ovaj zakon, što je izazvalo masovne demonstracije širom zemlje. Podršku zakonu ranije je potvrdio i premijer Gruzije Irakli Kobakhidz.
U Tbilisiju su tri uzastopne noći održani masovni protesti zbog ovog zakona. Kako prenosi Harijet dejli njuz, desetine hiljada ljudi protestovalo je u toj zemlji, bivšoj sovjetskoj republici, otkako je partija Gruzijski san ponovo predstavila nacrt zakona pre više od mesec dana.
Samit G20 u Južnoafričkoj Republici prvi put u istoriji prolazi bez predsednika SAD, Rusije i Kine. Dok Tramp, Putin i Si šalju jasnu poruku da im više nije stalo do globalnog dijaloga, nemački kancelar Fridrih Merc pokušava da odbrani principe multilateralnog poretka.
Vašington u ponoć gasi servis vesti Radija Slobodna Evropa (RSE) na mađarskom, pet godina pošto je ponovo bio pokrenut, objavio je RSE, čije je sedište u Pragu
Prošlo je 30 godina od potpisivanja Dejtonskog sporazuma kojim je okončan rat u Bosni i Hercegovini. Šta je doneo Dejton
Mnoge ideje iznete u mirovnom planu za Ukrajinu u 28 tačaka odbačene su u prethodnim pregovorima ukrajinskih i evropskih zvaničnika kao ustupci Rusiji. Predsednik SAD Donald Tramp, međutim, ne odustaje
Nakon ubistva Aleša Šutara za koje se tereti mladić romske nacionalnosti, parlament u Sloveniji usvojio je zakon koji mnogi ocenjuju kao diskriminatorski prema Romima
Zet Kušner sigurno razmišlja vredi li sa Vučićem, Jovanovim i drugim ćacijima saditi tikve. Prilikom otimačine Generalštaba ispali su smotana banda koja se u toku pljačke banke bez maski krevelji u kamere i ostavlja na pultu ličene karte
Ukoliko imate trunku ličnog integriteta, lako ćete ugledati samog sebe na kiši u štrajku glađu. Kao što danas za Milomira Jaćimovića nema pravde, zakona i ustavnih prava, sutra ih možda ni za vas neće biti
Nema ničega u ideji Fakulteta srpskih studija što državni univerziteti već ne pokrivaju. „Identitetske discipline“ nisu drugo do košmari proizašli iz falangističkih glava
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
