Studije iz ljubavi ili koristi: Koje diplome prolaze na tržištu rada, a koje ne

Studenti Mašinskog, Građevinskog, Elektrotehničkog, Saobraćajnog fakulteta lako nađu posao u struci čim završe fakultet, piše RTS. Studente Matematičkog fakulteta sa odseka za nastavnike traže dok su još na studijama.

Međutim, šta je sa studentima društveno-humanističkih nauka, studenata koji su upisali fakultet koji vole, svesni da sa tom diplomom neće brzo pronaći posao.

Politikološkinja na tržištu rada

Apsolventkinja na Fakultetu političkih nauka (FPN) Saška Simić za „Vreme“ kaže da kada je upisavala fakultet nije toliko razmišljala gde će se zaposliti. Upisala je ono što je želela, a FPN je bio jedina opcija.

Ipak, nije zamišljala da će pronalazak posla ići „ovoliko teško“ jer je u toku studija stekla različita radna iskustva.

„Od kraja prošle godine nisam našla ni jedan posao u struci, pa sam smanjila očekivanja“, kaže naša sagvornica.

Međutim, kao neko ko ima iskustvo sa praksi i u privatnom i u državnom sektoru, u radu sa nevladinim organizacijama mislila je da će potraga za poslom ići malo drugačije. Ali, nije bilo tako.

Sa Saobraćajnog pravo na radno mesto

Za razliku od studenata sa Fakulteta političkih nauka, studenti Saobraćajnog fakulteta ne moraju da brinu o tome da li će nakon diplomiranja naći posao jer je potreba za saobraćajnim inženjerima u Srbiji velika, tvrde na fakultetu. Već na prvoj godini studentima se pruža mogućnost da idu na profesionalnu praksu.

„Ja sam obavila praksu u Centru za istraživanje nesreća. Imamo konkurse koji se objavljuju, i mi se prijavljujemo sami. Tu su profesori da nas usmere, da nam kažu da li je to dobro za nas, da li možda negde drugde da konkurišemo, ako nas oni vide u drugom nekom svetlu i to je od velike pomoći“, kaže studentkinja Saobraćajnog fakulteta Jana Kuljić.

Svake godine Saobraćajni fakultet upiše 350 studenata, u roku završi njih oko 220, a već pri kraju studija počinju da rade u struci, kažu na fakultetu.

Bez objašnjenja

Simić kaže da FPN jeste takav fakultet koji pripremi studente u smislu veština, kao na primer analitičnosti u radu, kritičkog razmišljanja i da je to dobro. Međutim, to nije nešto što kod nas prolazi kod poslodavca.

Primetila je da svako traži neko iskustvo, ali „ako meni niko ne da priliku ja ne znam gde ću to iskustvo da steknem“.

Kaže da nakon što nije primljena na različite prakse ili poslove nije dobila nijedno obrazloženje zašto je konkretno odbijena, već uvek neki opšti mejl u kome piše da je neki drugi kandidat više odgovarao.

„Desila mi se situacija za posao gde sam nakon odbijanja zatražila odgovor zašto su me odbili i nikada ga nisam dobila“, priča naša sagovornica.

Građevinski fakultet godišnje od građevinskih kompanija dobije od 200 do 400 zahteva za zapošljavanje mladih inženjera. A i prošle godine najpopularniji su bili fakulteti koji školuju informatičare. U ovom sektoru 2016. godine radilo je oko 56.000 ljudi, a prošle godine 110.000.