Poziv ka zajedništvu života ljudi i prirode, reakcija na krizu planete Zemlje koju živimo poznata kao simbiocen, kod nas je gotovo nepoznat pojam, a o ekološkim problemima govorimo isključivo u kontekstu političkih
Da li znate šta je simbiocen?
To je novo geološko doba i način života koji podrazumeva ponovno uspostavljanje poštovanja, razumevanja i veza između ljudske vrste i živog sistema planete. To je doba koje stvaramo mi, sada i ovde.
Simbiocen je nov pojam u ovdašnjem rečniku. Moglo bi se reći da je lansiran prošle godine, tokom dvomesečnog ciklusa tribina „Ka simbiocenu – u potrazi za novim pravcima razmišljanja i delovanja“ koji je održan u Kulturnom centru Beograda. Na osnovu tog ciklusa, nedavno je objavljena i istoimena brošura sa željom da poziv upućen na tribinama nastavi da deluje.
Namera projekta je sagledavanje kako smo došli dovde i kako možemo drugačije.
Kriza je i ekološka i društvena
Tokom poslednjih par vekova ljudska vrsta je postala sposobna da poremeti prirodni balans, da destruktivno utiče na klimatske i biohemijske procese planete. Tako je nastalo ovo najnovije geološko doba, doba u kojem je ljudska aktivnost ta koja stvara direktne posledice na živi sistem Zemlje.
Neki ga nazivaju antropocen, a neki kapitalocen i tehnocen.
Mnogi, naročito levičari, nazivom kapitalocen ukazuju da je uništavanje živog sveta posledica ekonomskog, društvenog i političkog uticaja kapitalizma. Treći naziv, tehnocen, sugeriše da razvoj tehnologija odvaja čoveka od njegovih prirodnih predispozicija i pružaju mu što veću uništavajuću moć.
U svakom slučaju, mi (ljudi) se upravo nalazimo usred krize. Ta kriza je i ekološka i društvena.
Zagađivačka elita
Dakle, isključivi krivci ove krize su ljudi. Prema najnovijim istraživanjima, piše u uvodu brošure, bogati ljudi čiji najveći deo živi u zemljam „globalnog Severa“ imaju neproporcionalno velike emisije ugljenik i drugih vrsta rasipanja i uništavanja, i taj procenat kontinuirano raste. Do 2015. godine, 10 % najbogatijih ljudi na svetu bilo je odgovorno za 49 % emisija, dok je najsiromašnija polovina svetske populacije odgovorna za samo 7 % emisija.
Prošlogodišnja istraživanja pokazuju da jedan posto najbogatijih na svetu – takozvana zagađivačka elita – emituje jednaku količinu štetnih gasova kao 66 posto najsiromašnijih na svetu. Zna se o uticaju geografske i geopolitičke pozicije: stanovnik Katara prosečno troši 31,3 metričkih tona ugljenika godišnje, a stanovnik Demokratske Republike Kongo 0,03 odsto.
Ukratko, živimo prošlost od koje ne možemo da pobegnemo, budućnost koju ne želimo. Kako žudimo okruženi izumiranjem? Kako pevamo u svetu prepunom buke? Kako delamo u svetu koji se iscrpeo od rada? Kako pišemo u svetu koji je otpisan? Odnosno, kako smo i kako idemo dalje?
Poziv ka boljoj budućnosti
Reakcija na ovu krizu je simbiocen.
On je poziv i putokaz ka zamišljanja i praktikovanja harmoničnih odnosa u mreži života. Simbiocen je poziv ka boljoj budućnosti, ka zajedništvu života ljudi i prirode.
Sam pojam formulisao je 2011. godine Glen Albreht, australijski filozof i ekolog u svom blogu i dalje razrađivao u knjizi „Emocije Zemlje: nove reći za nov svet“.
„Ovaj period postojanja biće pozitivna afirmacija života i nudi mogućnost potpune reintegracije ljudskog tela, psihe i kulture sa mrežom života. Ja želim da budem deo simbiocena, pristupa u kojem ljudi žive u harmoniji sa svim drugim bićima“, napisao je Glen Albreht.
Na našim prostorima, simbiocen gotovo da se ne pominje, a o krizi u kojoj živimo govori se nedovoljno. Naši ekološki i društveni problemi najčešće se stavljaju isključivo u okvire političkih.
Realizatori projekta „Ka simbiocenu“ su pioniri u promovisanju ovakvog novog doba, i zato ih treba nabrojani: Kulturni centar Beograda, platforma Plavo i zeleno i Šumski univerzitet Fruška Gora. Autori su Višnja Kisić, Goran Tomka, Milja Vuković i Danica Prodanović.
Beograd ovog avgusta beleži temperature koje bi pre samo nekoliko decenija bile gotovo nezamislive kao svakodnevica. Od početka meseca gotovo svaki dan bio je topliji od nekadašnjeg avgustovskog proseka maksimalne temperature od 27,3 stepena, dok je 20. avgusta izmereno čak 39,2 stepena
Doli Parton preminula je u 80. godini posle kratke borbe sa rakom. Svet se oprašta od legende kantri muzike i velike dobročiniteljke. Njen život je možda jedna od najameričkijih priča koje je Amerika ikada ispričala o samoj sebi
Pevač čije nastupe redovno prati poklič koji slavi ustaštvo u Vukovaru organizuje koncert, za koji tvrdi da je humanitarnog karaktera. Prenoćište u gradu na Vuki gotovo je nemoguće naći, pa se Tompsonovim fanovima preporučuje da prenoće - u Srbiji
Nakon obaranja ruku sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Žan-Klod van Dam će biti na crvenom tepihu 25. avgusta na otvaranju Međunarodnog filmskog festivala u Nišu. Nekoliko godina ranije, glumca su ugostili i kosovski političari, kada je sa njima kao „veliki prijatelj Albanaca“ srdačno šakama pokazivao dvoglavog orla
Nemački stručnjak objašnjava zašto je ponekad doboljno sesti na ruke
Pod parolom „od njih mi ništa ne treba“, mnogi kažu da neće uzeti 6.000 dinara koje Vučić i Mali "daruju" narodu iz Akcionarskog fonda. Od takvog vida protesta je, međutim, slaba vajda
Petnaest godina ove vlasti se ogledaju u tome što duže od mesec dana nadležni ne umeju da ugase požar u Deliblatskoj peščari. Tu ne pomažu nikakve teorije zavere
Zašto su pojedinci Vučiću u brk skresali svoje ogorčenje zbog izneverenih obećanja, laži i obmana njegovog režima? I to još u unutrašnjosti gde vlada gola represija
Evropa i Srbija: Slučaj “Crvene zvezde”
Kako je fudbalski klub postao poslovno-politički projekat Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
