„Budio sam se ranije noću, ali sada više ne“, priča Tomislav Jelić. Kaže, nešto prebaciš u glavi i shvatiš da je na kraju pitanje sreće hoće li voćnjak bogato roditi ili će sve pomlatiti mraz ili grad.
Jelić u Miokovcima kod Čačka ima najviše jabuke, manje kruške i trešnje. Svojim očima gleda kako se klima menja.
Nekad je, seća se, kao dete celu zimu provodio u sankanju i grudvanju, a danas deca jedva vide sneg. Februar za nama bio je najtopliji ikad, bilo je i po dvadeset stepeni, pravo proleće.
Za voće je to bio signal da pusti pupoljke i procveta. „Krenulo je 25 do 30 dana ranije u odnosu na pedesetogodišnji prosek“, rekao je Jelić za naš njuzleter Međuvreme.
Strah od novih mrazeva
Za voćare je to horor. Jer, proleće je počelo hladnim noćima i blagim mrazevima. Ako sada naiđu još hladniji dani, voćari mogu ostati bez svega.
Jelić više ništa ne može da uradi – osim da čeka, znajući da su u Srbiji mogući mrazevi i sredinom aprila. „Kajsija bi na minus jedan već stradala. Jabuke i kruške bi izdržale možda do minus pet.“
„Do sada mi se nije desilo da sve izmrzne, gubio sam 20 do 30 odsto. Ali u Čačanskoj kotlini se dešavalo da ode sav rod. Ja sam voćar koji nema drugi izvor prihoda. To je strašan osećaj. Ali, uzdam se u sreću“, kaže ovaj poljoprivrednik.
Ni osiguranja nisu naivna
Doduše, nešto bi se i moglo uraditi, ali je skupo. U zapadnoj Evropi voćari znaju da pale posebne baklje i dogrevaju svoja stabla. „Pokušavali su i ovde da pale slamu ili žetvene ostatke, ložili čak i gume“, priča Jelić.
Ili, još bolje, proizvodnja „veštačke kiše“ sistemima prskalica. Stalno prskanje tokom mraza oblaže voće tankim ledom i drži ga na temperaturi oko nula stepeni, ali ne niže od toga.
Ali, kaže Jelić, takav sistem košta više hiljada evra i troši ogromnu količinu vode. Otprilike osamsto litara na hektar voćnjaka – u svakom minutu.
Država pomaže tu i tamo, recimo pokriva deo osiguranja. Ali, i osiguravajuće kuće znaju za klimatske promene.
„Retko osiguravaju od mraza“, priča Jelić. „Recimo, meni je Dunav osiguranje ponudilo da osiguranje od mraza počne da važi od 24. aprila – a šta će mi tad, tad sigurno neće biti mraza.“
„Gadno se nešto menja“
Kad se sve to pregrmi, voće koje kasnije sazreva već ulazi u rizik od suše. Tako se nastavlja rolerkoster nada i strahova kod poljoprivrednika.
„Gadno se nešto menja. Mnogo više imamo grada, veće su suše, česte temperature iznad 40 stepeni u letu, jake oscilacije u padavinama, ili nema kiše ili padne nenormalno“, nabraja Jelić.
Ali, on radi sve što je do njega i mirno spava. Otkako je razapeo protivgradne mreže nad voćem, više ne trči za sumnjivim oblacima. I zna da je potrebno malo sreće.