Pruga Beograd–Budimpešta
Napisao je naš kolega Filip Mirilović u prošlom broju vodič kroz železničke linije Srbije (“Obećanja brza, realizacija spora”), a jedna od retkih međunarodnih pruga koja je, i pored silnih prolongiranja završetka radova, bila na vidiku – brza pruga Beograd-Budimpešta će po svemu sudeći još duže vreme imati oznaku “Radovi u toku”. Naime, gradilišta u Mađarskoj su zatvorena zbog spornih kineskih izvođača.
Prošle jeseni su se pojavile informacije da angažovane kineske građevinske firme imaju problem da po evropskim standardima naprave sistem osiguranja i kontrole vozova, a sada je jasno da je deo radova kod Budimpešte obustavljen. Iako iz Mađarskih železnica poručuju da je ta obustava samo na neko vreme, ipak je gotovo izvesno da se bezbednosni propisi ne mogu ispuniti bez angažovanja evropskih (nemačkih) firmi, a izvođači iz Kine ne žele tu saradnju. Mađarska vlada može sa kineskim kreditom i izvođačima da izgradi prugu bez evropskih standarda, ali rizikuje da ta pruga ne bude uključena u evropski železnički saobraćaj.
Projekat izgradnje brze pruge između prestonica Srbije i Mađarske, vredan dve milijarde dolara, zaključen je 2014. godine u Beogradu, na samitu 16 država centralne i istočne Evrope i Kine u Beogradu, kao deo kineske inicijative “Pojas i put”. Dužina pruge je oko 350 kilometara, od čega 184 u Srbiji, a 166 u Mađarskoj, a prvi rok za završetak radova bio je krajem 2018. godine. No, ubrzo je “finale” pomereno za 2021. godinu, pa za godinu kasnije i tako do ove godine, kada je sve prolongirano za proleće naredne godine, iako je i pre poslednje loše vesti iz Budimpešte bilo izvesno da ni taj rok ne može biti ispunjen.
Sa naše strane je situacija mnogo bolja i očekuje se, i pored nekih zastoja, da će brzi vozovi već od početka 2025. saobraćati između Beograda i Subotice (za 75 minuta), kao što to rade već dve godine na deonici između Beograda i Novog Sada.
Bizarna tragedija u centru Beograda
Beograđanka V. J. (69), koju je u ponedeljak na trotoaru u centru grada udario otpali točak sa gradskog autobusa, preminula je dan kasnije u Urgentnom centru, dok je druga povređena žena nakon ukazane lekarske pomoći puštena na kućno lečenje.
Nesreća sa tragičnim krajem dogodila se u po dana kod Karađorđevog parka: sa autobusa na liniji 78 otpao je točak i odleteo niz trotoar, da bi nakon tridesetak metara udario u dve žene i jednoj naneo teške povrede. Istraga je u toku i za koji dan bi trebalo da saznamo pojedinosti, ali je više nego jasno da je samo nastavljen dugi niz havarija dotrajalih, neispravnih i slabo održavanih vozila javnog prevoza, koji je ovoga puta odneo jedan ljudski život. U poslednjem slučaju radi se o vozilu privatnog prevoznika “Banbus” iz Obrenovca.
U poslednjih godinu i po dana četiri autobusa su se zapalila i izgorela, a jedna “harmonika” se prepolovila tokom vožnji, pa zato iz Pokreta slobodnih građana zahtevaju vanredni tehnički pregled svih vozila i kažnjavanje odgovornih ukoliko se utvrde propusti.
A direktor Centra za lokalnu samoupravu Nikola Jovanović kaže za naš sajt da se nažalost dogodila tragedija na koju se upozoravalo.
“Godinama upozoravamo na probleme u javnom prevozu Beograda i žalim što nismo uspeli dovoljno da upozorimo javnost pre nego što je neko izgubio život. Saučešće porodici, a privatnom prevozniku treba trajno oduzeti licencu da se bavi prevozom putnika u Beogradu i podneti i krivičnu prijavu”, zaključio je Jovanović.
Investicija novosadske vlasti
Novosadska vlast predvođena Srpskom naprednom strankom nedavno je kupila i postavila po 1.000 klupa i kanti za otpatke po ceni od 193 miliona dinara, a lokalni Građanski pokret Bravo saopštava da su ovi mobilijari za javne površine tri do četiri puta preplaćeni, kao i da je većina klupa nakaradno postavljena.
“Po 1.000 klupa i kanti su nabavljene prošle godine preko javnog tendera i prema ugovoru se jasno vidi da pojedinačno koštaju više od 96.000 dinara. Ova neverovatna cena jedne klupe ili kante prevazilazi sve javno dostupne cene na slobodnom tržištu za tri ili četiri puta, čak iako se u to računaju i troškovi transporta, angažovanja radnika i profit firme koja ih je prodala SNS vlastima u Novom Sadu”, saopštio je pokret Bravo i dodao da je problem i što su mnoge klupe postavljene da gledaju u zidove stambenih grada, ili među šibljem i na malim zelenim površinama između parking mesta, kao i da su postavljene u parkićima gde ih već ima dovoljno, što govori da se radi “o višestrukom bahaćenju i rasipanju novca”.
Pokret Bravo je pozvao aktuelnog i bivšeg gradonačelnika – naprednjake Milana Đurića i Miloša Vučevića – da iznesu dokaze i racionalna obrazloženja zašto su preplatili klupe i kante. Do sada se prozvani nisu oglasili.
Selektor u milosti vlasti
Mediji su krajem prošle nedelje objavili da će Dragan Stojković Piksi ostati na mestu selektora do 2026. godine. Potom je vest potvrdio predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić, a zatim i sam Stojković, a svemu je prethodio, kako su mediji takođe objavili, befel sa Andrićevog venca koji je prosleđen Izvršnom odboru FSS-a.
Kako se saznalo iz izjava Džajića i Stojkovića, novi ugovor će biti potpisan uskoro i bez obzira na plasman na predstojećem Evropskom prvenstvu u Nemačkoj. “Potreban je jedan kontinuitet, mislim da je to jedan logičan, normalan i očekivan epilog”, rekao je Džajić. Slično zbori i Piksi: “Želimo kontinuitet u radu i meni je drago zbog toga.”
Stojković će tako biti prvi selektor državne reprezentacije posle Ivice Osima (vodio SFR Jugoslaviju od 1986. do 1992.) koji će vezati tri kvalifikaciona ciklusa. Izabran je u martu 2021. godine i uspeo je, uprkos lošoj situaciji u FSS-u, da podigne reprezentaciju i odvede je na Svetsko prvenstvo u Kataru i izbori plasman u A ligu Lige nacija. Sa dobrim rezultatima rasla mu je podrška u fudbalskom svetu i ubrzo je iskoristio bezvlašće u FSS-u i postao šef organizacije, što je zasmetalo nekim fudbalskim moćnicima, bliskim najmoćnijem čoveku u Srbiji. Uz pomoć vlasti, neposredno pred put u Katar, onemogućen je izbor Nenada Bjekovića, Piksijevog favorita za predsednika FSS-a, i od tada reprezentacija sve manje liči na onu koja je trijumfalno prošla kroz kvalifikacije za SP, a i selektor je polako padao u očima javnosti i činilo se da će, na zadovoljstvo oponenata kojih je puno novo vođstvo Saveza, teško ispuniti ceo ugovor koji je isticao krajem 2023. godine.
Ipak, pod Stojkovićem, reprezentacija je jesenas uspela da se plasira na Evropsko prvenstvo, prvi put nakon pet neuspešnih kvalifikacionih ciklusa, doduše, zahvaljujući i slabijoj grupi u koju je dopala, ali aktuelni selektor je postao prvi nakon Osima koji je povezao dva plasmana na velika takmičenja. Ipak, ni to mu nije garantovalo da će ostati selektor, naročito što su ga neki čelni ljudi FSS-a, pre svih potpredsednik Branislav Nedimović, na mnogo načina opstruirali i bojkotovali.
Ali, desio se preokret i Stojkoviću je prvo garantovano da će voditi ekipu u Nemačkoj, a prošle nedelje mu je ponuđen novi trogodišnji ugovor i prilika da reprezentaciju odvede i na SP u SAD 2026. godine. Na osnovu rezultata to je nesporno zaslužio, no, osnovano se sumnja da nije to bilo presudno, već podrška koju je javno dao Vučićevoj listi pred decembarske parlamentarne izbore.
Ostaje da se vidi da li će sada, kada je objavom vernosti vlastima uklonio sa puta neke protivnike, takođe bliske predsedničkom dvoru, uspeti da povrati pozitivnu atmosferu i dobre igre koji su obeležili kvalifikacioni put do Katara, napravi dobar rezultat u Nemačkoj i potom odvede reprezentaciju na još jedno veliko takmičenje, a sve u skladu sa parolom “Srbija ne sme da stane”.
Ako se istraga koristi kao političko sredstvo, ako se zaključci iznose pre nego što su činjenice utvrđene i ako se institucije stavljaju u službu narativa, pitanje je šta je sledeće. Ne radi se više samo o tome šta se desilo u Rektoratu ili na Filozofskom fakultetu. Pitanje je šta čeka društvo, šta mu sledi iz ovakvih obrazaca i koliko dugo to može da funkcioniše. Ali, vidimo i da ima ko da se suprotstavi svemu tome
Dok čekamo da se REM probudi, mediji svesno, bez ikakvog straha od sankcija, krše zakone i Kodeks novinara. To podrazumeva guranje narativa da su “blokaderi” krivi za sve loše u društvu, nekritičko prenošenje poruka da “su na kraju i ubili devojku”, kao i da policija ima pravo da studente “bije i da ih ubije”
Da li je moguć poraz Viktora Orbana i, ako se desi, hoće li ga on prihvatiti? Šta mađarski premijer nudi biračima, a šta oni traže? Zašto je prema anktama u prednosti njegov rival njegov Piter Mađar? Zbog čega je pod Fidesom procvetala sistemska korupcija, a razorene vladavina prava i autonimija univerziteta? Na koji način su ova stranka i njen lider na izborima radili sveo ono šta u Srbiji radi SNS, izuzev premlaćivanja građana? I kakve veze sa svime ovim ima predsednik Srbije
Erik Beket Viver smatra da, ako opozicija pobedi, prvo što će uslediti biće veliki prelet: “Hiljade i hiljade njih će menjati stranu, tvrditi da nikad nisu bili za Fides.” Zatim očekuje da mnogo ljudi na nižim pozicijama počne da govori šta se zaista dešavalo. “Svašta će isplivati, ne bih se iznenadio ni da se pojave informacije o političkim ubistvima.” A Ako Orban ipak pobedi? “Osveta, osveta, osveta. Odlazak iz EU. I zatim, poslednji privid vladavine prava biće odbačen”
Ove godine obeležavamo tri “jubileja”: 20 godina od osnivanja Republike Srbije kao nezavisne države, 20 godina Dačića na vrhu SPS-a i 20 godina od smrti Miloševića. Ivica Dačić se vratio iz bolnice sa fanfarama, dok Branko Ružić poručuje da SPS treba sačuvati od dobrovoljne eutanazije
Raspiše li Vučić izbore za leto, studentski pokret i zborovi moraju biti spremni. Iskustva stečena u Kuli, Sevojnu ili Aranđelovcu su dragocena, ali ne i dovoljna. Današnji mali propusti, već sutra mogu biti fatalni. U pitanju je budućnost Srbije
Upisivanje Brenta Sadlera kao direktora medija Junajted grupe je pretposlednji korak u puzajućem davljenju kritičkih medija. Vlast to neće spasiti, ali je barem publika dobila važnu lekciju
Zašto režim nastoji da razvali Univerzitet u Beogradu? Koga i čega se boji? I kakve veze s tim ima poziv na politički dijalog?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
