Nakon tri dana, u Rusiji su završeni predsednički izbori. Prema prvom uzorku, za Putina je glasalo 87,32 odsto stanovnika. Oštre reakcije Zelenskog i Vašingtona
Kandidat za predsednika Rusije Vladimir Putin na ruskim predsedničkim izborima vodi sa 87,32 odsto glasova, pokazuju podaci Centralne izborne komisije nakon obrade 99,65 odsto glasačkih listića.
Podaci CIK-a pokazuju da je Vladimir Putin osvojio 87,32 odsto glasova, Nikolaj Haritonov 4,30 odsto glasova, Vladislav Davankov 3,80 odsto, a Leonid Slucki 3,20 odsto, prenosi agencija RIA Novosti.
Izbori za predsednika Rusije trajali su od petka, 15. marta do nedelje u 20 časova po lokalnom vremenu kada su zatvorena sva biračka mesta.
Putin je sinoć, nakon prvih objavljenih rezultata, posebnu zahvalnost izrazio učesnicima rata u Ukrajini, rekavši da oni pružaju Rusiji „uslove za njen razvoj i postojanje“.
Izlaznost na izborima je bila visoka – preko 73 odsto. Izlaznost u Moskvi bila je oko 66 odsto.
Pomenuti rezultat propagandisti Kremlja ocenjuju kao „najbolji rezultat u novijoj istoriji Rusije“.
„Čestitam Vladimiru Vladimiroviču Putinu na blistavoj pobedi na izborima za predsednika Rusije“, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Ruske Federacije DmitrijMedvedev na Telegramu.
Drugi kandidati su prošli znatno slabije od Putina: Nikolaj Haritonov ima 4,6 odsto, kandidat stranke „Novi ljudi“ Vladislav Davankov 4,2 odsto, dok je predsednik Liberalno-demokratske partije Rusije Leonid Slutski osvojio tri odsto glasova.
Julija Navaljna, udovica ruskog opozicionara Alekseja navaljnog, glasala je u Berlinu i saopštila da je na glasačkom listiću napisala „Navaljni“.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski napisao je na društvenim mrežama da je „svima u svetu jasno da je ova figura, kao što se to često dešavalo u istoriji, jednostavno bolesna od vlasti i čini sve što može da vlada večno. Nema zla koje neće počiniti da bi produžio svoju ličnu vlast“.
Bela kuća je saopštila da izbori u Rusiji „očigledno nisu slobodni, niti fer“ s obzirom da je Putin zatvorio svoje protivnike i sprečio druge da se kandiduju protiv njega.
Više od osam miliona birača glasalo je putem interneta na ovim predsedničkim izborima, prema zvaničnicima izborne komisije.
Ovo je prvi put da je elektronsko glasanje korišćeno u ruskom predsedničkom glasanju, a jedan od onih koji je učestvovao bio je Vladimir Putin.
Centralna izborna komisija saopštiće u ponedeljak prve preliminarne rezultate predsedničkih izbora u Rusiji.
Protiv Netanjahua, njegovog bivšeg ministra odbrane Joava Galanta i zvaničnika Hamasa, optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti, Međunarodni krivični sud u Hagu izdao je naloge za hapšenje. Izraelski lideri osudili su ovaj zahtev kao sramotan i antisemitski
Angela Merkel otkriva detalje svoje politike prema Rusiji i Ukrajini u novoj knjizi „Sloboda“. Odluke sa samita NATO 2008. i dileme oko prijema Ukrajine u Alijansu osvetljavaju njen strah od sukoba sa Rusijom, ali i izazivaju nova pitanja o odgovornosti za današnji rat
Koliko je svet daleko od nuklearnog rata Rusije i Zapada? Ako verujete srpskim tabloidima, uveliko je vreme da pakujete kofere, stvarate zalihe hrane i bežite u neko improvizovano atomsko sklonište. Realnost je, ipak, malo drugačija
Američke AI kompanije su posebno zadovoljne, njihove akcije rastu, uporedo sa očekivanjem da će biti ukinute regulacije protiv AI nakon što se Donald Tramp bude ustoličio u Beloj kući. Da li je takozvana opšta veštačka inteligencija sada sasvim izvesna, a svet se nalazi pred divovskim izazovom, onim koji je inteligententniji od svih prethodnih? Da li je, uprkos tolikim drugim teškim pitanjima, razvoj AI najveća kob našeg doba?
Otac žrtva KKK, majka u psihijatrijskoj klinici, on najpre vođa bande na ulicama Roksberija i Harlema “Detroit Red”, pa propovednik Nacije islama i rasnog ponosa koji je, ne krijući mržnju koju je rodila mržnja, impresionirao i prijatelje i neprijatelje, ubijen je pre šest decenija u prisustvu vlasti
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
