Pesma za Evroviziju je pomalo ličila na nedavnu prezentaciju kvantnog skoka Srbije uz Ekspo 2027. Baš kao što u nastupima Predsednika samo on piše scenario i vodi program, tako na Pesmi za Evroviziju sve vodi Kosjerina, a ozbiljno nedostaje scenario emisije
Imamo pesmu!
Ovogodišnja predstavnica Srbije na izboru Evrosonga u Malmeu biće pesma Ramonda koju je napisala i izvela Teodora Pavlovska, aka Teja Dora. U najužem izboru našle su se pesme Gnezdo orlovo koju je izvela Breskvica sa anđeoskim krilcima i Novo, bolje koju je izvela Konstrakta sa stoličicom i naćvama. Očigledno, dominirale su dame, ne samo brojem već i kreativnošću, a polemike su nastale oko stepena patriotizma koju naša pesma mora imati da bi nas predstavljala na odgovarajući način.
Na početku, možemo primetiti da je evrovizijski trend povratak nacionalnim identitetima takmičara. Sve dramatičnija politička situacija u Evropi, posle rata u Ukrajini i u pojasu Gaze, ostavila je trag kako na izbor pesama tako i na poruke koje pesme u sebi nose. Ukrajina je, prema opštoj oceni, pobedu pre dve godine dobila kao neku vrstu podrške, pa je svoje takmičenje organizovala u Mančesteru, kao gost-domaćin. Ove godine je Lorejn ponovljenom pobedom izbor vratila u Malme. Kontroverze su nastale zbog otpora da se Izraelu dozvoli učešće na Evrosongu, pogotovo zbog teme pesme koja pominje upad terorista Hamasa na teritoriju Izraela. Reči pesme Oktobarska kiša koju izvodi pevačica Eden Golan moraće da se promene u skladu sa pravilom Evrovizije o “političkoj neutralnosti”. Najglasniji zagovornici zabrane učešća Izraela su skandinavske zemlje, koje imaju značajan uticaj na Evrosong. Izrael će, dakle, ipak dobiti priliku da učestvuje, dok za Rusiju i dalje važi zabrana učešća.
A kako je birala Srbija?
RTS je ostao pri konceptu dve polufinalne i jedne finalne večeri izbora, uz pompeznu reklamu koja je uključivala čak i bilborde na ulicama. Nije mi jasno zašto je bilo neophodno građane ovim putem obavestiti da će voditelji biti Kosjerina, Došlo, Kristina i Stefan. U pitanju je program koji se emituje isključivo na RTS-u, kao nosiocu organizacije, pa publika i nije imala drugi izbor. RTS je dobio tri večernja programa u udarnom terminu, sa velikom gledanošću, kao kada igra neka od naših reprezentacija.
Šou je izveden na velikoj bini, uz obilje tehničkih pomagala, koja su povremeno bila zanimljivija od pesama i izvođača. Danas je na Evrosongu sve u laserima, ekranima, hologramima i virtuelnim slikama. Glasao je žiri, glasala je publika, izabrana je pesma i RTS je bio najgledaniji, dok se u pauzama predsednik Vučić obraćao pišući po elektronskoj tabli i mitingujući povodom novih izbora u Beogradu. Pesma za Evroviziju je zato pomalo ličila na nedavnu prezentaciju kvantnog skoka Srbije uz Ekspo 2027. Baš kao što u nastupima Predsednika samo on piše scenario i vodi program, tako na Pesmi za Evroviziju sve vodi Kosjerina, a ozbiljno nedostaje scenario emisije. Ovde ne mislim na režiju nastupa takmičara, njih oni osmišljavaju shodno željama i mogućnostima produkcije, već je tajna televizije da se osim takmičarskog dela napravi dobar TV šou. Tu je program šlajfovao između forica iz grin ruma i vikipedijskih zanimljivosti o Švedskoj i godišnjici pobede ABBA sa pesmom Waterloo. Sve se menja u emisiji osim voditelja, osim Slavena Došla, koji se dobro i diskretno uklopio u zadatu ulogu.
Posebnu temu predstavljaju komentari o izabranoj pesmi. Miljenica tabloida bila je Breskvica, jer je njena pesma protumačena kao oda Kosovu i moderna verzija hita Vidovdan. Pošto su je hejtovali albanski mediji, dobila je na popularnosti, pa je izbor Ramonde doživljen kao pobeda “proevropskih” snaga u Srbiji nasuprot tradicionalnim vrednostima naše istorije i identiteta. Istini za volju, Ramonda ima sličnu poruku i značenje, ali se u konzervativnom delu Srbije ovo takmičenje vidi kao poligon za obračun sa komšijama i svetom koji nas mrzi i afirmisanjem “pravih vrednosti”. Na stranu otvorena homofobija koja se tokom Evrosonga pojavljuje gotovo kao sezonska u doba Prajda.
Pokazalo se da nalik rijaliti programima, imamo višegodišnje učesnike i učesnice, koji pokušavaju da se probiju i dobiju publicitet i medijsku pažnju koju tokom godine nemaju u medijima. Barem dve marginalizovane društvene grupe imaju predstavnike među učesnicima i to iz LGBT i romske populacije. To je svakako dobro, ali pokazuje da je Evrovizija jedan neobičan primer medijskog eskapizma, koji je u Srbiji generalno shvaćen preozbiljno, jer su u njega učitane mnoge društvene i nacionalne frustracije.
Na kraju, žao mi je što subverzivni pokušaj Konstrakte nije uspeo. Naime, koliko sam shvatio, ona bi svojom pobedom pokazala da savremena pop kultura pod maskom novog i boljeg nudi identičan sadržaj i time je obesmislila. Lorejn je, recimo, pobedila sa gotovo identičnom pesmom, dok je Konstrakta otišla korak dalje pa se iluzija o “novom i boljem” u Srbiji može primeniti na bukvalno sve aspekte uključujući politički. Slede nam izbori u Beogradu, novi ili ponovljeni, kako želite da ih nazovete, sa još bržim, jačim i boljim obećanjima građanima koji vide samo anomalije. Valjda je ova subverzija Konstrakte ipak bila prejaka, pa smo zato dobili “novu i bolju” pesmu kojoj želimo mnogo sreće. Sledeće glasanje u Beogradu sledi na izborima, uz sirotinjske naćve, naravno!
Među uhapšenima za tragediju na železničkoj stanici u Novom Sadu su i ministar građevinarstva u ostavci Goran Vesić, kao i Jelena Tanasković, vršilac dužnosti generalne direktorke „Infrastruktura železnice Srbije". Vesić demantuje da je uhapšen i tvrdi da se sam prijavio istražnim organima
Raspala se država, raspao se sistem; da li je barem jedno od toga moglo da opstane, makar nauštrb onog drugog? Ili su bili vezani istom bodljikavom žicom?
Porast vojnog budžeta Srbije izazvaće reakcije drugih zemalja u našem regionu u kojem nismo uspeli izgraditi međusobno poverenje i predvidljivost. Ne treba biti spoljnopolitički ekspert da se već sada predvidi virtuelna trka u naoružanju zemalja u regionu koje to sebi ne mogu priuštiti
Privatni univerziteti, domaći i strani, dobiće pravo na finansiranje iz budžeta, a status budžetskog studenta verovatno će se deliti više po naklonosti i lojalnosti nego po zasluzi. Ne delim mišljenje ministarke prosvete da mladi ljudi odlaze iz ove zemlje zato što u njoj nema dobrih univerziteta. Oni odlaze iz ove zemlje zato što u njoj više nema nade. A bez kvalitetnog obrazovanja, nema ni budućnosti
Alija Balijagić ne može biti ni junak, ni hajduk, već samo dokaz nemoći države da kontroliše ekstremno nasilje. On je samo do kraja razgolićena slika surove društvene stvarnosti koja razume samo strah
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
