Zbog velikog rasta cene stambenih kvadrata građani sa prosečnim platama sve teže mogu sebi da priušte kupovinu stana. Zato se sve više ljudi okreće najmu stanova. Kakav je odnos plata i cene stanova kod nas i u regionu? Šta će biti sa cenama stanova za prodaju
Prosečni Evropljanin koji živi u iznajmljenom stanu otprilike polovinu svog dohotka izdvaja za najamninu, a u nekim gradovima to košta znatno više, prenosi N1.
Zbog snažnog rasta stambenih kvadrata građani s prosečnim platama sve teže mogu sebi da priušte kupovinu stana. Zato ih se sve više okreće iznajmljivanju kao prihvatljivijoj opciji.
S druge strane, Politika piše da stručnjaci za promet nekretninama očekuju da će ove godine cene kuća i stanova u Srbiji stagnirati i predviđaju da će u drugoj polovini godine doći do povećanja broja odobrenih stambenih kradita.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja „Klaster nekretnina“ Nenad Đorđević rekao je da su građani Srbije u drugom i trećem kvartalu prošle godine uglavnom očekivali pad cena nekretnina i odlagali kupovinu, što je u četvrtom kvartalu rezultiralo padom prometa. Taj pad se prema njegovim rečima najviše osetio u velikim gradovima – Beogradu i Novom Sadu.
Kako je “Vreme” ranije pisalo čak 80 posto kupaca plaća stanove gotovinom. Agenti za nekretnine tvrde da cene stagniraju, ali da još neće padati – zbog inflacije, visokih kamata i sve većeg priliva stranog kapitala.
Cene u regionu
Đorđević je upoređujući cene nekretnina u Srbiji i drugim državama regiona istakao da su one kod nas niže i naveo da su se u nekim zemljama, kao što je recimo Nemačka, jače osetile posledice rasta euribora.
Međutim, najniže prosečne cene najma jednosobnog stana u centru su u Sarajevu (301 evro) i Skoplju (322 evra), dok su najviše u Berlinu (1303 evra) i Rimu (1084 evra). Zagreb je u sredini sa prosečnom najamninom od 656 evra.
Isti je odnos i za jednosobne stanove izvan centra. Najjeftiniji su u Sarajevu (214 evra) i Skoplju (227 evra), dok su najskuplji u Berlinu (949 evra) i Beču (733 evra). Zagreb je opet negde u sredini sa 259 evra.
Slična situacija je i kod trosobnih stanova.
Stanovanje u Beogradu
Kada se porede cene najma i prosečne plate najgora situacija je u Beogradu. Za najam jednosobnog stana van centra Beograda potrebno je izdvojiti gotovo 60 posto prosečne plate. Poređenjenja radi, u Zagrebu na najam takvog stana odlazi 40 posto plate.
Mesečni najam trosobnog stana van centra u Beograda košta više od prosečne plate (107 posto), a u Zagrebu oko dve trećine prosečne plate.
Nakon Beograda, po visini najma u odnosu na plate slede Podgorica (51 posto za jednosobni stan; 89 posto za trosobni) te Varšava (46 posto za jednosobni stan) i Prag (80 posto za trosobni stan).
Najpovoljniji odnos najamnina i plata ima Sarajevo, čiji građani za najam jednosobnog stana van centra izdvajaju 28 posto prosečne plaće, a za trosobni 43 posto.
Kada je u pitanju projekcija cena izdavanja stanova u Beogradu i ostalim većim gradovima u Srbiji, za narednu godinu većina agencija (64 odsto) veruje da će cene kirija stagnirati, 26 odsto da će opadati, dok 10 odsto misli da će doći do rasta cena, pokazala je nedavna anketa sajta 4zida.rs.
Kuda će ići cene stanova?
Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda istakla je da indeks cena stanova za 2023. godinu, koji je objavio RGZ, potvrđuje međugodišnji rast cena od 5,75 posto i dodala da rast usporava zato što se menja odnos snaga u ponudi i potražnji.
„Kada pogledamo rast u odnosu na prethodni kvartal, vidimo da on polako usporava i sada iznosi samo 0,8 odsto, dok smo u prethodnim kvartalima imali međukvartalni rast od dva-tri odsto”, rekla je ona.
I dodala da se posmatrajući indeks cena RGZ-a i trendove može očekivati da će se trend usporavanja cena nastaviti i u naredna dva kvartala ove godine.
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, čak 59 odsto agencija koje se bave prodajom nekretnina predviđa stagnaciju cena, dok 37 odsto smatra da će cene padati.
Drugi mesec zaredom, građani se medijima žale na papreno visoke račune za struju. Kome se drugome žaliti? Da li ceo račun mora da se plati? Ili samo iznos koji nije sporan
Tender za brojila je konačno završen, nakon godinu i po dana borbe firme koja je obarala režimske kombinacije. Na kraju je završila - sa krivičnom prijavom
Država tvrdi da je odlučila da uvede novi set privremenih mera kako bi zadržala nadzor nad tržišnim kretanjima nakon prestanka važenja Uredbe o ograničenju marži u trgovini
Srbija se oglušila o obaveze prema Evropskoj uniji da će usvojiti Strategiju zaštite životne sredine. Zato je Brisel blokirao neke fondove, tvrdi docent Šumarskog fakulteta Aleksandar Anđelković. To može da znači gubitak miliona evra nepovratnih sredstava
„Ako bi se pravni okvir stabilizovao, ja bih rekla da bi Rio Tinto definitivno poštovao ekološke i socijalne standarde“, rekla je Hildegard Bentele, predstavnica Evropskog parlamenta za kritične sirovine iz redova Hrišćansko-demokratske unije o rudarenju litijuma u Srbiji
Šta spaja Vučićev let u Kazahstan i obolelog Dačića? Ko i zašto tajno snima dolazak Peconija u advokatsku kancelariju Zdenka Tomanovića? I kuda vode Srbiju podivljale službe i naprednjačke paravojno/propagandne trupe
U Beograd konačno stiže Brent Sadler koga na N1 i Nova TV očekuju kao glavnog cenzora. Da li su dani profesionalnog novinarstva na televizijama koje kidaju živce Vučiću odbrojani
Zašto su naprednjački nasilnički eskadroni tri puta palili cvećaru „Imela“ Jovana Nenadića. Šta im je bio cilj? I zbog čega se ovo nedelo odnosi na sve građane Srbije
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
