Agroekonomista Milan Prostran kaže za “Vreme” da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju, koja nije u dobrom stanju
Skoro 20 odsto svinja manje je zabeleženo prošle, u odnosu na prethodnu goinu. Goveda ima oko 9 odsto, živine oko 4 i ovaca za 0,2 odsto manje, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.
Konačni podaci o broju stoke po vrstama i kategorijama, kao i podaci o bilansu stoke i stočnoj proizvodnji, biće objavljeni u aprilu.
Agroekonomista Milan Prostran za “Vreme” kaže da je najizraženiji pad broja goveda i svinja.
“Ovo je samo kada je u pitanju 11 poslednjih godina. Devedesetih smo imali smo skoro 1.600.000 goveda i svinja je bilo preko 4,5 miliona”, navodi Prostran.
Kaže da je jedino broj košnica povećan, a da je sve ostalo je sa minusnim predznakom, “ali to nije meso, radi se o medu, a ne o mesu”.
U odnosu na desetogodišnji prosek (2013-2022) svinja ima manje za oko 28 odsto, a goveda za oko 18.
Kada je sve počelo i zašto?
Naš sagovornik podseća da je opadanje broja grla stoke svih vrsta rapidno počelo jos od 1992. godine sa uvođenjem sankcija Komiteta za sankcije UN i taj ceo period je trajao do 21. novembra 1996. godine.
“To je počelo jer je tada nama bilo zabranjeno da izvozimo juneće meso, svinjsku konzervu i nismo mogli da realizujemo kroz domaću potrošnju i onda je počelo da pada,” navodi Prostran.
Ukazuje i da je jedan od najgrubljih razloga i privatizacija poljopriovrednih preduzeća pre svega poljoprivrednih kombinata koji su raspolagali sa velikim farmama i sa značajnim brojem stoke.
A dodatni razlog, kako on kaže, može biti i da je od 2001. godine promenjeno 16 ministara poljoprivrede i da je svaki želeo da ima svoju originalnu agrarnu politiku koja je zapravo mnogo nanela štete na osetljiv sektor poljooprivrede to jest na stočarsku proizvodnju.
Uticale su i određene bolesti koje su u međuvremenu postojale, a poslednja je pre svega Afrička kuga svinje.
Konačno, navodi i da je smanjena potrošnja po glavi stanovnika u Srbiji sa 65 kilograma svih vrsta mesa, što je bilo 1990. godine, na danas svega oko 42 kilograma.
Od najvećeg izvoznika, do deficita i uvoza
Srbija je nekada bila neto izvoznik mesa, izvozila je više mesa od pšenice, šećera, ulja, kako navodi naš sagovronik, a danas je meso na prvom mestu kao uvozna stavka.
Ukazuje i da je ovo pitanje povećanja budžeta, te da je neohodno da sa sadašnjih blizu sedam odsto bude najmanje 10 odsto učešća u ukupnom budžetu.
“Da ne govorim o drugim posledicama zbog ovako smanjenog broja svih grla stoke. Na taj način smo pre svega smanjili proizvodnju organskog đubriva pa je kvalitet poljoprivrednog zemljišta počeo da opada.”
Konačno, kaže da su podaci objavljeni u januaru o stanju stočarstva, kada je u pitanju broj grla stoke, poražavajući, a da je domaća potrošnja jedino realno što može da stimuliše domaću stočarsku proizvodnju.
„Menadžment NIS-a se nada da će Aleksandar Vučić da nađe nekakvo rešenje na višem nivou, ali čak ni predsednik Srbije nema magični štapić“, upozorava Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović
Nekada popularna za otvaranje stranih fabrika, Srbija je, kaže predsednik Aleksandar Vučić sada manje atraktivna, a za to su krive blokade i to što više nema jeftine radne snage. Da li je baš tako?
Ruski eksperti i diplomate tvrde da američke sankcije NIS-u neće izazvati kolaps, ali da će Srbija morati da pronađe nova rešenja i poslovne modele
Ministar privrede Hrvatske Ante Šušnjar izjavio je da je ta zemlja spremna da kupi NIS. Aleksandar Vučić je uzvratio da je Srbija „spremna da kupi Hrvatsku elektroprivredu, JANAF, sve“
Benzin bi na pumpama mogao da poskupi i do 30 odsto za tri do četiri meseca, ukoliko Srbija ne pronađe rešenje za sankcije NIS-u, tvrdi energetski analitičar za „Vreme“
Udarac u trbuh građana koji sledi nakon američkih sankcija NIS-u posledica je nemogućnosti gospodara mehurova i neznanja Aleksandra Vučića da shvati šta politika zaista jeste
Aleksandar Vučić se silno razočarao u prijatelja Erdogana – a to mu zgodno dođe da se predstavi kao veliki patriota
Novac koji država troši na Narodno pozorište da bi ga osigurala od eventualnog požara je pokušaj da se zaustavi jedan drugi požar, onaj koji je moguće sprečiti isključivo ostavkama SNS kadrova na čelu ove kuće
Istraživanje “Vremena”: Medicinski otpad na jugu Srbije
Kako vlast zamenjuje državne ustanove privatnim firmama Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
