Kada u svoje telo ugradite neku tehnologiju, postajete kiborg, odnosno kombinacija kompjutera i čoveka kome tehnologija pomaže da komunicira sa sopstvenim telom i spoljnim svetom. Na čipovanju mozga se već uveliko radi
Pripadam generaciji koja je vaspitavana da misli kako je tetoviranje za kriminalce i primitivce. Moguće je da je danas takav stav odraz primitivizma i zatucanosti, tek do početka devedesetih smatralo bi se velikim skandalom ako bi se državni reprezentativac ili popularni pevač vidno istetovirao. Govorim u muškom rodu jer je tetoviranje za žene tek bilo nezamislivo. Beše.
Ovo spominjem zato što sada živimo u vremenu gde je implantacija mikročipa u telo bizarnost koja dospeva na udarne strane portala i televizijskih vesti. A povod je, naravno, objava kompanije Neuralink u vlasništvu Ilona Maska da su izvesnoj osobi ugradili bežični čip u mozak. Nema mnogo daljih informacija, ima samo dosta pretpostavki, a činjenice govore da je Neuralink pre izvesnog vremena dobio dozvolu za eksperimentisanje na ljudima tako da je sve legalno koliko god nam se čini neobičnim.
Kada u svoje telo ugradite neku tehnologiju, postajete kiborg, odnosno kombinacija čoveka i kompjutera. Slobodnije tumačenje ovog termina kreće od veštačkog kuka, nešto striktnije zahteva barem pejsmejker, a oni najozbiljniji smatraju da se kiborgom postaje tek ako vam tehnologija pomaže u nekim bitnim funkcijama i pritom komunicira sa vašim telom, ali i spoljnim svetom. Jedan od najpoznatijih je Nil Harbison, koji ima antenu na temenu pomoću koje može da “sluša” boje jer svet inače vidi crno-belo, pa mu čip boje pretvara u zvukove. Nemali je broj ljudi sa veštačkim rukama, nogama, šakama. Uglavnom su to oni kojima tehnologija pomaže da prevaziđu neki hendikep, urođeni ili stečeni.
U tom smislu normalizacije života za osobe sa invaliditetom, tehnologija je poželjna i ne možemo da dočekamo da bude dovoljno dobra pa da se granica između veštačkog i prirodnog izbriše. Odnosno da tehnologija u potpunosti nadomesti svaki nedostatak. Problemi počinju kada tehnologija tu granicu pređe i kada kiborzi steknu prednost u odnosu na “izvornog” čoveka.
Najpoznatiji, mada tehnološki prilično jednostavan slučaj, jeste paraolimpijac Oskar Pistorijus (nažalost, kasnije poznat po ubistvu, ali to ovde nije tema). Njemu su u detinjstvu amputirane obe potkolenice, ali je zahvaljujući implantima postao vrhunski atletičar. Nije mu dozvoljeno da se takmiči sa “normalnim” trkačima jer se smatralo da bi implanti mogli da budu prednost.
Više treba da nas brine razvoj veštačke inteligencije, opet. Ima razmišljanja da u mnogim zanimanjima čovekov mozak više neće biti dovoljan, to jest da će nam za bržu komunikaciju sa uređajima koji nas okružuju, pa i na radnom mestu, biti potreban čip u glavi. Takvi čipovi će se najpre razvijati za osobe koje su nepokretne, ali bi, kao u Pistorijusovom slučaju, mogli da postanu superiorni u odnosu na sposobnosti prosečnog čoveka. Prema predviđanjima Ilona Maska, a taj je ozbiljan, pomoću takvog čipa čovek (nepokretan) mogao bi nesmetano da koristi sve udaljene uređaje i sa njima komunicira. Ako bi takav čip ugradili bilo kome, to bi bila revolucija radnih mesta, za početak. Ne bismo morali da se hvatamo telefona da bismo izguglali neku informaciju, dovoljno bi bilo da samo pomislimo da nam treba i ona bi nam se “javila u glavi”. Naravno da Mask već ima kompaniju koja se time bavi, zove se Telepatija (Telepathy).
Ako vam ovo zvuči nenormalno, setite se priče o tetovažama sa početka. Za nekoliko decenija, ili kraće, čipovanje će biti uobičajena, poželjna, a možda i obavezujuća stvar ako želite konkurentno radno mesto ili biste da putujete u tehnološki razvijene zemlje. I to neće biti neko čudo. Čudo će biti kada naprave implante koji će od naše kože napraviti ekran pa ćemo tetovaže moći da emitujemo kao kameleoni i menjamo ih prema raspoloženju. Za čipove ne znam, ali za ovo drugo navala bi garantovano bila velika.
Ponovna registracija birača i upis u birački spisak jedini je način na koji građani Srbije mogu povratiti poverenje u izborni proces. Takva registracija, uz dodatna dva koraka, može brzo i efikasno biti obavljena u roku ne dužem od tri meseca ukoliko je svim političkim činiocima, uključujući i vlast i opoziciju, ali i Evropsku uniju, cilj smirivanje situacije i stvaranje uslova za minimum regularnosti izbora
Nakon što je odbila da odredi pritvor četvorici učesnika incidenta ispred SNS prostorija u Valjevu, sudija Vesna Herceg targetirana je u tabloidima, a po gradu su izlepljene fotografije sa njenom slikom i brojem telefona. Iako su pravosudni organi ostali nemi na ove napade, ona je oslobodila pritvora i petog optuženog
Najstrašniji oblik sistematske lažljivosti nazivamo diktaturama. One znaju da moraju da ubede svoje podanike u to da žive u najboljem mogućem sistemu, najbrže napreduju, uvek pobeđuju... Uvek je to neki neostvareni dečak, nepopularan u društvu a željan da bude u centru pažnje i da svi prepričavaju njegove viceve. Takvi dečaci se obično odmah međusobno prepoznaju, sarađuju, razmenjuju iskustva i metode laganja. Ostajući, pri tome, jednako dosadni kao što su oduvek bili, samo što im zavisnost od moći prati i zavisnost od laganja na kojoj ta moć počiva
Zbog pokušaja brutalnog gušenja studentskih protesta i talasa nasilja nad demonstrantima, Srbija je ponovo dospela na listu za praćenje CIVICUS Monitora kao zemlja sa „opstruisanim građanskim prostorom“
Tužilaštvo je konačno počelo da prati trag novca i korupcije koja je možda dovela do pada nadstrešnice. Režimlije viču da je na delu “tužilački državni udar”, pokušaće da uzvrate udarac i biće, što reče Dragan J. Vučićević, „ili mi, ili oni“
Zbog čega Aleksandar Vučić organizuje nasilje ćacija i kapuljaša? Između ostalog i da bi tvrdio kako su „blokaderi“ izazvali revolt „tihe većine“. To bi mu predstavljalo povod za odvrtanje represije na maksimum sve tvrdeći da uspostavlja red i mir
Otići će i ova vlast, već im otkucava. Ali šta će ostati iza njih? Kakav će biti Beograd posle glavnog meštra rušiteljstva Aleksandra Vučića
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
