Iz Brisela su stigle informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći. Kakav god tekst bude usvojen, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije jedne države, ne govori lepo o njoj. I to svi znaju
Svi se slažu u jednom: Narodna skupština je u utorak 6. februara izgledala kao cirkus. Umesto sednice na kojoj je trebalo da se oformi novi saziv parlamenta i da Srbija uđe u kontrolisanu političku borbu, javnost je dobila politički performans koji će svakako biti upamćen i zabeležen u ovdašnjoj istoriji parlamentarizma.
Aleksandar Vučić i njegov PR tim – jer se na njih suštinski svela izvršna vlast u Srbiji – inače skloni svakovrsnom otezanju, ovog puta su požurili da navrat-nanos konstituišu Skupštinu i uđu u period pregovora oko buduće vlade, za šta imaju narednih 90 dana. Dakle, najkasnije do 6. maja trebalo bi da bude sastavljena i ozakonjena nova vlada. Sam Vučić već je najavio da bi sve to moglo da se okonča do sredine marta. Ovo bi predstavljalo brzinski rekord posle 2014. godine kada je njegova prva vlada bila oformljena 27. aprila, mesec dana posle izbora.
Opozicija koja se bori za poništavanje i ponavljanje izbora održanih 17. decembra 2023. godine zbog dokumentovanih nepravilnosti koje su bitno uticale na rezultat izbora, došla je u skupštinu posle najava Vučićevog PR tima da pripreme razne opstrukcije. U samoj sali videli smo da je opstrukciju imala i vladajuća većina, koja je na plakate opozicije odgovorila svojim plakatima, a četiri narodne poslanice su na balkonu držale i transparent usmeren protiv opozicije nalik onima koji huligani imaju na tribinama tokom velikih fudbalskih i košarkaških utakmica.
Između dva tabora bilo je postavljeno obezbeđenje, što dodatno i samo po sebi pokazuje da oni koji su na vlasti nisu u stanju da obezbede normalno i civilizovano vođenje rada Narodne skupštine. Nije jasno zbog čega je policija u civilu bila u sali za sednice, jer nije reč o derbiju Zvezda-Partizan pa je nužno razdvojiti huligane. Ipak, odlučna da militarizuje sednicu u plenumu, vlast je postavila najstarijeg poslanika, profesora matematike Stojana Radenovića da pročita pripremljeni tekst. A kada se došlo do polaganja zakletve, opozicija je izašla iz sale – poslanici koalicije “Srbija protiv nasilja” i koalicije Nada. Te dve grupe položile su zakletvu u holu Doma Narodne skupštine, kako se formalno zove zgrada parlamenta Srbije. Jedni u sali za sednice, drugi u holu, a u zboru, svi su se zakleli da će raditi po zakonu, pa je tako formiran novi saziv skupštine – kakva god da je.
ŠTA TRAŽE IZ STRAZBURA
Paralelno su stigle vesti iz Brisela gde zasedaju poslaničke grupe i usaglašavaju tekst rezolucije o Srbiji, odnosno – o postizbornoj krizi u Srbiji. Evropski parlament o tome raspravlja, a nijedna grana vlasti u Srbiji o tome, navodno, ne zna ništa pa se time ni ne bavi. Tokom dana objavljen je i nacrt te rezolucije o kojoj će danas (u četvrtak 8. februara) raspravljati poslanici Evropskog palamenta na sednici u Strazburu. Sednici će prisustvovati i predstavnici srpske opozicije na poziv svojih kolega iz Evropske unije.
Nacrt koji je bio dostupan srpskoj javnosti pre usvajanja nije nikako dobar po Srbiju, jer je ona u tom dokumentu bukvalno prepoznata kao država bez institucija, nesposobna da organizuje slobodne i demokratske izbore. Evropski parlament (EP) traži nezavisnu međunarodnu istragu o izborima u Srbiji, sa posebnim osvrtom na beogradske izbore, navodi se u predlogu rezolucije o srpskim izborima koje su usaglasile sve poslaničke grupe.
Dalje, EP poziva Evropsku komisiju da inicira slanje nezavisne misije u Srbiju, koja bi mogla da uključi stručnjake iz OEBS/ODIHR-a, Venecijanske komisije i Saveta Evrope da procene situaciju u vezi sa izborima i postizbornim razvojem događaja u cilju uspostavljanja neophodnog društvenog dijaloga koji bi vodio obnavljanju poverenja javnosti i vere u institucije.
Misija bi, kako je navedeno, trebalo da proceni i ukaže na status vladavine prava u Srbiji, prateći primer “Pribeovog izveštaja” o vladavini prava u Severnoj Makedoniji i Bosni i Hercegovini. Evropski parlament osuđuje nedostatak rezultata u procesuiranju i kažnjavanju krivičnih dela na izborima, uključujući kredibilne tvrdnje o nezakonitoj manipulaciji sa biračkim spiskom i pravom glasa, kao i pritiske i zastrašivanje građana i kandidata na izborima, slučajeve korupcije, falsifikovanja potpisa građana, klijentelizma, nelegitimne i nezakonite zloupotrebe podataka građana, zloupotrebe državnih funkcija i nedostatak efikasnih mehanizama za sprečavanje aktuelnih vlasti da na izborima steknu institucionalnu prednost.
U predlogu rezolucije, EP ponavlja svoj stav da pregovori o pristupanju sa Srbijom treba da napreduju samo ako se zemlja uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije i ostvari značajan napredak u reformama, ali i nakon potpune implementacije preporuka
OEBS/ODIHR-a i Venecijanske komisije.
Vlasti u Srbiji pozvane su i da istraže i procesuiraju odgovorne za krivična dela tokom izbora i napada na studente. Evropski parlament osuđuje napade vladinih zvaničnika, posebno premijerke Ane Brnabić i predsednika Aleksandra Vučića na posmatrače izbora, uključujući članove EP i poziva na povratak na poštovanje i konstruktivnu debatu.
U nacrtu rezolucije ponovljena je i zabrinutost zbog “pokušaja diskreditovanja i zastrašivanja posmatrača”, te se pozivaju vlasti u Beogradu da preduzmu sve neophodne korake kako bi izbegle dalje kampanje dezinformacija protiv posmatrača izbora i stvore uslove koji omogućavaju domaćim i međunarodnim posmatračima izbora da “efikasno obavljaju svoj posao, da štite ih od bilo nasilja, pretnji, odmazde, nepovoljne diskriminacije, pritiska ili bilo kojeg drugog proizvoljnog dela zbog njihovog zakonitog ostvarivanje svojih prava i sloboda”.
Evroparlamentarci su se kritički osvrnuli i na medijsku situaciju tokom predizborne kampanje osuđujući “nedostatak pluralizma medija”. Sa zabrinutošću se ponavlja da je “veliki broj medija pod uticajem ili kontrolom vlade, što je dovelo do nejednakih uslova za opoziciju u predizbornoj kampanji”. Pozivajući vlasti u Srbiji da obezbede dovoljno demokratskih garancija za sledeće lokalne izbore, planirane tokom 2024. godine, EP zaključuje da je “neprihvatljivo da Srbija, kao zemlja kandidat za članstvo u EU, nije ispunila osnovne evropske i međunarodne demokratske standarde”.
Iz Brisela su stigle i informacije da je predlog rezolucije mogao da bude još gori i da se od Evropske komisije i Evropskog saveta traži obustavljanje pregovora sa Srbijom i uskraćivanje svake finansijske pomoći koju Srbija dobije bespovaratno svake godine. Kakav god tekst bude usvojen na kraju, to sigurno državi Srbiji neće biti od pomoći na putu ka članstvu. Iako je namera da se utiče na popravljanje stanja, činjenica da se u Evropskom parlamentu raspravlja o osnovnim stvarima u oblasti vladavine zakona i demokratije, ne govori mnogo lepog o toj državi i to svi znaju.
OVOGA PUTA – DO KRAJA
Opozicija veruje kako još postoji prostor da se izbori ponište te iako zagovaraju da to bude na svim nivoima, čini se da bi bili zadovoljni i sa ponavljanjem izbora u Beogradu. Naime, nikada se ne dobije sve što se traži nego uglavnom ono što je izvodljivo.
Lista “Srbija protiv nasilja” našla se na udaru dela javnosti koji je od njih tražio jasan plan onoga što nameravaju da rade i članice te opozicione liste su demonstrirale, kao i do sada, manjak komunikacionih veština kada su nastupi u javnosti u pitanju. Ali, to nije umanjilo njihovu odlučnost da ovoga puta “idu do kraja” i da na sve moguće načine insistiraju na ponavljanju izbora. U svakom slučaju, uspeli su da “drže ovu temu” skoro dva meseca u javnosti uprkos brojim pokušajima režima da ubaci neke druge teme ili podstakne podele unutar same koalicije. Izborili su se da se, prvi put, njihov glas na kredibilan način čuje i van Srbije i sada ćemo da vidimo da li to njihovo preduzeće vodi do nekog ishoda koji bi bio pozitivan. Konkretno – uspostavljanju regularnih izbornih uslova i sprovođenju izbora na kredibilan i zakonom propisan način.
U tu svrhu služi i “mešanje” međunarodne zajednice i potencijalni dolazak međunarodne istražne komisije. Ako bi do nje došlo, ona bi mogla da osigura nesmetano odvijanje ponovljenih izbora u Beogradu, kao i predstojećih lokalnih izbora u Srbiji.
Ono što je nevolja u celom postupku jeste saznanje da će svaka istraga voditi do vrha države, dakle, samog Vučića. Jer bi i on trebalo da bude saslušan na različite okolnosti u vezi sa načinom raspisivanja i pripremanja izbora, njegovog učešća na izborima i tako dalje. Malo je verovatno da bi ovo moglo da se dogodi, ali bi, potencijalno, moglo da deluje tako da njegov uticaj na neke buduće izbore bude sveden na zakonom propisanu meru.
Očekivano, vlast je na rezoluciju Evropskog parlamenta reagovala i pre nego što se saznalo kada će biti zakazana sednica. Oni sa nipodaštavanjem govore o parlamentu Evropske unije, što dodatno ilustruje kako naprednjaci doživljavaju mesto parlamenta u nekom društvu. I ne samo što su probali da ignorišu sve što dolazi iz Evropskog parlamenta, već su i javno vređali njegove poslanike i nipodaštavali njihov uticaj. To što je većina grupa u Evropskom parlamentu podržala ideju održavanja takve sednice i usvajanja ovakve rezolucije nije bila tema za vlast u Srbiji, barem u javnim nastupima. Vučić je u gostovanju na TV Hepi u ponedeljak 5. februara celu stvar digao na viši nivo stvarajući novu teoriju zavere – što je i osnovni ton te TV stanice – o hibridnom ratu koji razni vode protiv Srbije i njega lično.
KAKO NA SLEDEĆEizbore
Šta će se dogoditi u nastavku ove krize?
Teško je verovati da će ovakva vlast kakva je danas u Srbiji i koja svakoga dana dodatno zaoštrava odnose sa svima koji joj ne aplaudiraju promeniti bilo šta u svom pristupu. Moguće je da bi Vučić, primenjujući sebi karakteristični politički aikido, prihvatio nekakvu međunarodnu istragu ako proceni da će mu to kupiti vreme za neke druge poslove. Teško zamisliti da on pristane na ponavljanje izbora zato što su bili neregularni, a sve teže je zamisliti i da bi pristao na nove izbore u Beogradu, pa čak i uz tvrdnju da nema potrebne većine za formiranje gradske vlasti.
Foto: APOŠTRA REZOLUCIJA O IZBORIMA U SRBIJI: Evropski parlament
Skoro da je nemoguće zamisliti da Vučić može sebi da priušti dve stvari – da opet bude uhvaćen u krađi i da izgubi Beograd. U to ime, on će se opredeliti za to da sa Nestorovićem napravi vlast u Beogradu. Svestan je da nema legitimitet, ali neće se zbog toga preterano uzbuditi. Glumiće da je sve po zakonu, da postoji dovoljan broj odbornika i da niko nema šta da mu prigovori.
Ovakav ishod može da promeni samo neka “viša sila” sa strane, a to nije samo rezolucija Evropskog parlamenta već bi morale da uslede neke drastične mere po Vučića i njegov režim.
Opozicija bi trebalo da bude u kampanji, širi svoj uticaj i da u većoj meri bude sa građanima tamo gde je najpotrebnija. Trebalo bi i da proba da uključi još neke aktere u svoje delovanje, bude ikluzivnija, a ne politički i moralno probirljiva. Iako su građani svesni šta se desilo na izborima, imaju toliko drugih problema i ne stižu da misle baš samo na ovu temu. Zdravstvo, škole, bezbednost dece – teme su koje su se otvorile same od sebe i opozicija, ako želi da sutra upravlja državom, treba da ima rešenja/ politike za gomilu problema u tim oblastima. Baš kao i za svaki grad i opštinu u kojoj će biti izbora, šta ljudima nedostaje i kako to da dobiju. Možda u toj situaciji, sa takvim pristupom i komunikacijom, ni Vučićevi izborni trikovi neće biti dovoljni da zadrži svevlast koju sada ima.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Kako su studenti prozreli i prezreli naprednjački režim? Zašto umesto naivnosti pokazuju zrelost? Šta Vučić nikada neće moći da razume? Kolika je visina njegove autoritarne temperature? I zbog čega sve više liči na svoj lik sa Koraksovih i Petričićevih karikatura
Kako se osećaju i šta danas misle roditelji i braća i sestre mladića pobijenih 14. decembra 1998. godine u Peći? Zbog čega je Aleksandr Vučić 2013. izjavio da ima saznanja da ovaj zločin nisu izvršile osobe albanske, već srpske nacionalnosti? Zašto nikad nije htio da primi porodice žrtava i, uprkos više puta ponovljenim obećanjima, podeli s njima informacije za koje je tvrdio da ih poseduje? I dokle je stigla istraga o ovom zločinu
Srednje ocene (pa i ocene uopšte) više skoro ništa ne znače jer SNS armija ocenjuje slično kao što i glasa. Dakle, “Aci pet, njima svima jedan (ili nula, ako može, obavezno nula)”. A naročito onima koji se u nekom trenutku izdvajaju kao akutno ili potencijalno opasni po režim. Što znači da se lavina negativnih ocena dobijena od strane režimskih glasača može tretirati maltene i kao svojevrsni opozicioni orden. Hoću reći da je u ocenjivanju sve manje nijansi, a upravo su nijanse ovde nekad bile važne
Tragedija od 1. novembra na stanici u Novom Sadu ogolila je čitav sistem i pokazala pravu sliku ovog režima. Nova pobuna bila je neminovna. Protesti zbog državnog nemara i propusta sistema započeti u maju 2023. godine ponovili su se i u jesen. Ovog puta režim nije mogao da kaže – nije do nas. Krv prolivenu ispred Železničke stanice u Novom Sadu ne može da opere
Intervju: Tanja Ćirković Veličković, profesorka Hemijskog fakulteta i članica SANU
Učimo studente da je teži put – put znanja i poštenja – jedini ispravan. A onda oni vide bezbrojne afere u visokom školstvu i kako se lako prečicom dolazi do diploma i posla. Jasno im je šta se dešava i to je jedan deo ovog fenomena, gde nam poručuju da više ne žele da uče
Kako su naša deca koju su naprednjaci stavljali u svoje izborne slogane proglašena za najveći subverzivni element u državi? I zbog čega je, posle istupa šefa države u Briselu, mnogim građanima došlo da kleknu poput onog novosadskog direktora
Predsednik se uvišestručuje po televizijama proglašavajući iznošenje političkih zahteva nasiljem, a nasilje koje vrše on i njegovi politikom. U čemu je razlika?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
“Naši poslanici su bili članovi delegacije OEBS-a kao posmatrači izbora u Srbiji. Oni su o svojim iskustvima i onome što su ovde videli diskutovali u Bundestagu. To je bilo potpuno legitimno i, u našem parlamentu, velika tema. Ali još jednom želim da naglasim da će završni izveštaj ODIHR-a – njegovi zaključci i preporuke, pre svega – dati mapu puta za Srbiju. On će ukazati kako se te nepravilnosti u budućnosti mogu izbeći”
Međuvreme
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!