Prema mačkama sam, blago rečeno, bio indiferentan, nisam ih konstatovo, tek ako bi u prolazu, onima koje su se okupljale oko zgrade, dobacio: “Šta radiš, maco?”. Onda je u Milanovića domaćinstvo, na iskraju grada, gde subotom odlazim na čašicu ćutnje, stigla mačka koja je lutala selom nakon što joj je preminuo vlasnik. Gladna, bojažljivo je prilazila bačenim ostacima hrane. Mic po mic, mačka, koju smo prozvali Micojka, ostade tu gde joj je pruženo kakvo takvo gostoprimstvo. Subotom, kad sam dolazio, uvek u isto vreme, izlazila je na kapiju znajući da joj nosim gulaščić ili druge mačeće đakonije.
Tako mi pade mis’o – a što i ja ne bi im’o mačku, i preko Fejsbuka dam oglas da bi uzeo mače do šest meseci. Naglasim da bude muško, zbog lakše sterilizacije i tih stvari. Javi ih se, ne pitajte koliko, čak išao kod školske da gledam njene mačeće primerke. Zagledam se, video fotografiju, u mače iz legla sa Divčibara, pitam je l’ muško, jok, žensko, sve trobojke su ženskog pola. Ubede me da ženskinje ima bolju narav i mače stigne kad je imalo dva i po meseca, idealna starost. Pre toga nabavio sve što treba, krevet, pesak, hranu, igračke… Umal’ da zaboravim rasu, pa domaća mačka, podvrsta divlje mačke, koja je poreklom, to svi znaju, iz Egipta i sa Bliskog istoka.
Iako joj je krevet okačen na radijator, iz prve za dremku odabere moju fotelju mada nije manisala ni ležaj. Na opšte zadovoljstvo, odmah nađe kutiju sa peskom koju sam stavio na terasu, lođu. Na red dođe ime; setim se da je kolega na ovoj stranici pis’o o Kjari, koji je, ko će ga znati, možda i zbog toga posto karijerni novinar… Ipak, konsultujem Gugl, preporučuju se Anja, Aska, Aurora, Beti, Biba, Kleopatra, Estela, Jeca, Kiki… Nada predloži da bude Mašinka, Maša, i bi Mašinka. Jeremija javi da mogu da je zovem kako bilo, mogu je vikati ceo dan, doći će kad ona hoće…
Reče meni prodavačica u pet šopu: “Mačka ti je skupa igračka”. Dakle, kako stiglo, mače odvedem kod veterinara, vakcinacija, pa revakcinacija, sredstvo protiv parazita, vakcina protiv besnila, čipovanje, dobila i mačji pasoš… Još, kad dođe vreme, sledi sterilizacija. Mogo sam za te pare, što kažu neki drugari, dobar posek uhraniti. Ali, neka i ako! Uzeo joj i grebalicu, pa još jednu, mada više voli da se vere i oštri kandže na foteljama, vodio kod “pedikira” da skrati nokte…
Naravno da smo Maši odmah kupili igračke, šarene loptice, više vrsta miševa… Sve je to netragom nestalo, a ona je terala svoju zanimaciju, kidala je lišće iz saksija na balkonu, unosila u sobu i igrala se sa njim. Prsko sam lišće ljutom paprikom i biberom, cedio limun, na zemlju stavlj’o kamenčiće, ništa nije pomagalo, tako da sam morao da se otarasim biljaka, ostao je samo veliki kaktus koga čuvaju bodlje. Od igračaka prihvatila je samo Nadin tunel, kroz koji prolazi ko metak, skače po njemu, prevrće se zajedno sa njim.
Kad je stigla, detaljno onjušila sve prostorije, svaki kutak. I sad uleti u plakar i pravi rusvaj. Kako je mačka prirodni lovac, jednog jutra me sačekala sa bubašvabom koju je probola kandžama. I sad ode u kupatilo i stražari pored odvodne rešetke gde je verovatno uhvatila bubašvabu. Zna i da se popne na naslon stolice, ili policu, i dugo gleda pejzaž i golubove koji sleću na sims.
Odmah je počela da dolazi u krilo kad sam za kompom ili na krevetu, isto i kod Nade, mogu reći da prija, topla je, temepratura 38-39 stepeni. Prede ko motokultivator, a kad je maziš, žmirka i zatvara oči od zadovoljstva. Mali problemi su u vreme počinka jer i ona hoće na krevet, no, kad primi vaspitnu po dupetu, nađe svoje mesto za spavanje, koje nije njen krevet, već, kako je izabrala, fotelja sa jastucima.
Inače, spava i jurca, jurca i spava, u najneverovatnijim položajima, izvrnuta na leđa, sa šapama preko lica, nađe vremena i da se licka, liže šape, pa se njima umiva, između svega toga se proteže i zeva. Poseban odnos ima sa Nadom, koja nije bila oduševljena najavom dolaska mačke. Kad dolazi sa posla, trči joj u susret, skače po njoj, proverava šta ima u torbi, leže ispred nje čekajući da se igraju. Ujutro čim Nada ustane, ona kod nje, zajedno u kupatilo, sakrije se pa skoči iz zasede, kad krene da je prijateljski ujeda, ona joj viče “no, no”… Vidim, razumeju se, postale najbolje drugarice. Ja drugačije rešavam nestašluke, kojih zna da bude ko na video-klipu o nemirnim mačkama. Kad ne reaguje na upozorenja, podignem prema njoj mlatilicu za muve, sklanja se, naučila šta joj sleduje.
Prvu noć je zatvorili na terasi, tu bio pesak, fotelja, ali, lele i kuku, kad je udarila u zapevanje, to je bilo da pobegneš, jedva smo zaspali u trećoj prostoriji. Od tada spava u dnevnoj sobi, uglavnom na fotelji sa jastucima. Kažu da mačka proizvodi preko sto zvukova i tog mijaukanja. Maša ima ceo repertoar; kad zatvoriš pred njom vrata kupatila ili kuhinje, mijaukaće raznim tonalitetima dok joj ne otvoriš vrata. A tek koji je koncert kad dođe vreme da dobije gulaščić, ujutro i uveče, posuda sa vodom i granulama je uvek na izvol’te, samo ide za tobom, skamiče i frkće ko okiso konjic dok ne dobije sledovanje.
Prava je kućanica, samo jednom istrčala u hodnik i brzometno se vratila u stan. Vodili je u market, u njenom rancu, lepo se vladala, bili i u gostima kod sestrinog maltezera, no, čim joj je ovaj prišao, zbrisala pod krevet. Čekam da otopli, da je vodim da upozna Micojku, koja se zimski utrontala; radoznao sam da vidim kako će proći taj susret.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve