Izbori bez kraja i granica

Nastavak postizborne krize doneo je neke nove stvari i događaje. U utorak 26. decembra, Republička izborna komisija prema podacima sa njenog portala, još uvek nije bila prebrojala sve glasove sa izbora koji su održani u nedelju 17. decembra 2023. Devet dana po zatvaranju biračkih mesta ostalo je još tridesetak neobrađenih mesta.

Pored toga, za subotu 30. decembar najavljeno je ponavljanje izbora na izvesnom broju biračkih mesta, što bi značilo da će u trenutku kada ovo budete čitali u četvrtak, vladati takozvana predizborna tišina.

To nisu jedini paradoksi ovog izbornog procesa.

IZ RUSIJE S LJUBAVLJU

Opozicija okupljena oko liste “Srbija protiv nasilja” nastavila je sa svakodnevnim protestima u centru Beograda. Marinika Tepić i nekolicina njenih stranačkih kolega i dalje su štrajkovali glađu uprkos tome što je Tepićeva posle osam dana pred kolabiranjem. Opozicija je u nedelju 24. decembra na skupu koji je okupio više građana nego prethodnih dana, pokušala da uđe u zgradu Skupštine Beograda, ali je to sprečila Žandarmerija i tom prilikom pohapsila tridesetak osoba koje se terete od remećenja javnog reda do protivustavnog delovanja.

Vlast tereti opoziciju za pokušaj rušenja države, opozicija odgovara da je sve bila režija vlasti, koja je sama isprovocirala napade na policiju i kamenovanje ulaza u Skupštinu grada. Protest u nedelju režim je okarakterisao kao pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti po ugledu na ukrajinski Majdan iz decembra 2013. godine, a Ana Brnabić se javno zahvalila ruskoj tajnoj službi što je poslala informacije o takvim planovima na vreme.

U čitavu situaciju otvoreno su se uključili i strani posmatrači, prisutni u Srbiji na dan izbora, ali i viđeniji ambasadori. Jedan od najvećih paradoksa jeste činjenica da se o izborima u Srbiji slažu Kina, Rusija i SAD – svi veruju da je ceo proces bio legitiman, da rezultati pokazuju stvarnu volju građana i da treba ići dalje u formiranje izvršne vlasti posle konstituisanja skupština (republičke, pokrajinske i lokalnih).

KORDON U SKUPŠTINI

Protest koji je održan u nedelju uveče, 24. decembra, okupio je više hiljada građana i prvi put je imao jasan oblik i cilj. Sedam dana posle održanih izbora, opozicija je poručila da neće više da šeta nego će da krene u akciju. Ta akcija je podrazumevala da se uđe u Skupštinu grada, oko koje se inače narod i okupio. Predvođeni Vladimirom Obradovićem i Srđanom Milivojevićem, demonstranti su ispunili plato ispred Starog dvora, a Milivojević i Obradović su naišli na zatvorena vrata. Ubrzo se shvatilo da je zgrada krcata policijom u “punoj ratnoj opremi” i da oni neće ni na jedan način dozvoliti da bilo ko uđe u zgradu Skupštine Beograda.

Brzo je nastala nervozna situacija, u kojoj lideri opozicije nisu znali šta tačno žele i mogu da urade. Počelo je guranje oko ulaza, ubrzo je razbijeno staklo na ulaznim vratima, a kroz tu rupu policija je prskala biber sprej na demonstrante. Paralelno, na televiziji se pojavio Vučić iz zgrade preko puta, iz Predsedništva, i poručio da građani ne treba da brinu, kako se ne dešava nikakva revolucija i da će država sačuvati red i mir u Srbiji.

Sporadično skandiranje policiji u zgradi i Vučiću mešalo se sa pokušajima upada u zgradu: kamenicama i motkama porazbijani su prozori, ali ni u jednom trenutku nije izgledalo da policijski kordon koji je bio u zgradi može da bude probijen.

Vladimir Obradović, kandidat liste “Srbija protiv nasilja”, objasnio je kako je ideja bila da u zgradu uđu izabrani predstavnici opozicije i da se obrate građanima sa balkona. Razume se, Vučić ni za živu glavu ne bi dozvolio takav rasplet poučen iskustvom 5. oktobra, jer veruje da ako neko “zauzme” instituciju, to znači i da je preuzeo vlast.

MINISTAR SA POLICAJCEM, LAŽNIM DEMONSTRANTOM

Otkud toliko policije u punoj ratnoj opremi u zgradi Skupštine u nedelju? Režim objašnjava da je to zato što su znali da će doći do upada, ali oni su taj upad najavljivli za veče 17. decembra kada se ništa slično nije ni događalo, niti je ko o tome tako govorio. Međutim, sedam dana docnije, kada je opozicija okupila kredibilan ali ne i dovoljan broj ljudi i krenula da uđe u Skupštinu grada, režim je bio spreman i postupio je – sada je to jasno – prema planu koji je ranije pripremljen. Policija je znala da opozicija nema nameru da ulazi u sukobe i to u takvoj meri da nije čak ni imala ogranizovane redare za protest u nedelju, što je, na primer, bio slučaj sve vreme trajanja protesta “Srbija protiv nasilja”.

Odgovornost za “nemire” snosi delom opozicija jer je ona kao organizator skupa odgovorna za ono što se tu dešava. Neki od lidera političkih partija bili su prisutni i aktivni, ali nisu svi. Pored Milivojevića i Obradovića, građani su videli Aleksandra Jovanovića Ćutu, Radomira Lazovića i Nebojšu Zelenovića. Ostali su se držali po strani. A onda kada je narod počeo da se razilazi posle 20 časova i na platou ispred Skupštine grada ostalo možda hiljadu-dve građana, pojavili su se i nešto agresivniji demonstranti – oni su “izvadili” kocke kaldrme i krenuli njima da gađaju ulaz i prozore Skupštine.

Ko su bili ti “momci” sa kapuljačama i maskama i da li ih je poslala policija, čitaj režim, kao što je sutradan tvrdila opozicija, ostaje da se nekad utvrdi. Na snimcima se videlo da je jedan od njih zaista policajac, pa će ga docnije čak i Žandarmerija u talasu napasti, pa mu je u bolničku posetu u ponedeljak došao ministar Bratislav Gašić.

KOMANDANT OKLOPNE BRIGADE

Ipak, čini se da je opozicija nastupila mahom neorganizovano i naivno, slično istupima više puta od raspisivanja izbora. Izgleda da Koalicija “Srbija protiv nasilja” zasad nema enegriju i kapacitet da nastupa na organizovaniji način i da su njeni lideri svoj maksimum postigli činom ujedinjenja. Sve nakon tog trenutka nije izgledalo kao deo neke više ideje i plana. Zato još komičnije zvuči priča režima o tome kako su ovi lideri, koji jedva mogu da se dogovore ko će da govori sa bine, sposobni da organizuju prevrat u državi zbog pokradenih izbora.

U nedelju je sve ovo izgledalo kao pokušaj opozicije da sačuva obraz – rekli smo da ćemo da čuvamo vaše glasove, rekli smo da nećemo da uzmaknemo i pristanemo na krađu, rekli smo da tražimo da se lakrdija od izbora poništi i evo nas tu, idemo u akciju. Na drugoj strani, pošto vlast pokušava da se drži svoje priče kako opozicija sprema prevrat uz pomoć nekih stranih pomagača sa zapada, bilo je potrebno u nekom trenutku da se nešto nekom i dogodi. A kako opozicija zaista nije bila spremana ni voljna da se tuče sa policijom, incident je izazvan da bi se demonstrirala sila u Beogradu i da bi se pokazalo kako su “informacije” o pripremi puča bile kredibilne.

Ako je Milošević 9. marta 1991. godine izveo tenkove na ulice Beograda, a 24. decembra 1996. godine organizovao kontramiting i doveo Beograd na ivicu građanskih sukoba, u nedelju 24. decembra 2023. Vučić je hteo da bude u generalskoj uniformi barem jednom u životu i da komanduje oklopnim jedinicama. Negde posle 22 sata krenula je akcija policije na rasterivanju ono malo demonstranata koji su još uvek bili ispred Skupštine i to se dogodilo u jednom blickrigu kome niko nije pružao otpor, nego su se ljudi samo sklonili kada su videli “da legije ka njima marširaju”.

Posledice ovog događaja su brojne. Nekoliko dana nakon protesta i intervencije policije, u pritvoru leže neki studenti i srednjoškolci pod nejasnim okolnostima. Policija i tužilaštvo koje nije našlo za potrebu da dva meseca ranije zadrži u pritvoru Milana Radoičića iako je sam priznao da je organizovao teroristički čin u Banjskoj 24. septembra, sada tretira klince kao teroriste.

Mada je te večeri govorio da niko nije iznad zakona, Vučić i njegovo pravosuđe i policija nisu uhapsili vođe opozicije, što je čudno ako je bilo reči kako oni žele da organizuju i sprovedu prevrat.

Sve se opet svelo na jednu vrstu planiranog i veštačkog igrokaza, na angažovanje policije da bi se dokazala početna teza režima koji nije smeo da se osramoti kad je već na sva usta govorio da se “sprema Majdan” u Srbiji. Taktičko pokazna vežba policije poslužila je da se naprave snimci koji će se besomučno vrteti da bi se pokazalo kako oni koji sebe zovu “Srbija protiv nasilja” i koji su maltene osvojili većinu glasova u Beogradu i skoro milion glasova u Srbiji, nisu ništa drugo do neprijatelji države, poretka i građana.

Opozicija i građani za sada nisu dobili ništa, pa je veliko pitanje hoće li se početni bes zbog izborne prevare vratiti u postizbornu depresiju. Građani koji i dalje svake večeri dolaze u Kralja Milana čekaju da im vođe opozicije predstave svoj plan i način kako će ga ostvariti. No, oni pre onih koji bi trebalo da ih vode shvataju da neće biti brzog rešenja. To je jedino što sada izgleda izvesno.