Koalicija „Srbija protiv nasilja“ već mesec dana putuje po Srbiji kako bi neposredno razgovarala sa građanima i predstavila im svoj predizborni program. Za to vreme prešli smo preko 7.500 km, organizovali više od 800 štandova i razgovarali sa preko 800.000 građana. O tome da li su zadovoljni svojim životnim standardom i sveopštom atmosferom u društvu, razgovarali smo sa građanima pod otvorenim nebom, na ulicama, trgovima i pijacama, po kiši, snegu i hladnoći. Sve sale kulturnih centara, bioskopa i pozorišta širom Srbije neko je unapred „rezervisao“ i time ih učinio nedostupnim za opoziciju. Naime, u svega nekoliko gradova (Beograd, Kraljevo, Kruševac, Požarevac) uspeli smo da dobijemo zatvoreni prostor za održavanje konvencije i priliku da predstavimo svoju viziju bolje i pravednije Srbije. To je samo još jedan dokaz da se ovi izbori održavaju u neravnopravnim uslovima, da je kriminalni režim Aleksandra Vučića spreman na sve smicalice kako bi što duže ostao na vlasti.
I ono njvažnije – režim se plaši sopstvenih građana i njihove izborne volje.
Moji utisci sa terena su najpozitivniji, raspoloženje među građanima je odlično, ljudi su motivisani da u velikom broju 17. decembra izađu na izbore i smene ovu štetočinsku vlast. Reakcije građana kada vide naš autobus sa logom „Srbija protiv nasilja“ zaista su dirljive: vozači nam ablenduju i trube u znak podrške, pešaci mašu, radnici na benzinskim pumpama kad zastanemo da predahnemo otvoreno nam požele sreću i uspeh u borbi za slobodnu Srbiju.
Priče o nepravdi
Čini mi se da nema porodice kojoj ova vlast nije nanela neku nepravdu, koja na svojoj koži nije osetila svu brutalnost i nasilje ovog režima. Neki od razgovora sa građanima, žrtvama aktuelnog režima, ostaće mi dugo u pamćenju. Tako mi je jedan mladić, osoba sa invaliditetom, kazao da su mu iz opštinske uprave jednog vojvođanskog grada otvoreno rekli da se nikada neće zaposliti ako se ne učlani u SNS; u Užici mi je radnik javnog preduzeća ispričao kako je tužio direktora za mobing, pa kad je direktor saznao da ga je radnik tužio, odmah mu je dao otakaz. Sudski spor oko ovog nezakonitog otkaza traje već šest godina. U Čačku mi je jedna gospođa rekla da su joj ćerka i zet, ne želeći da žive u „naprednoj“ Srbiji, emigrirali u Ameriku i danas žive u Sijetlu, rade u Majkrosoftu i veoma su uspešni. Ali, kaže ona: „preko Vibera možeš da vidiš i razgovaraš, ali ne možeš da zagrliš i poljubiš“.
Dok sam stajala na štandovima „Srbije protiv nasilja“ mnogo sam ovakvih priča čula od majki i očeva ophrvanih tugom što su im deca i unučići hiljadama kilometara daleko i sve me je to i lično doticalo jer sam i sama roditelj.
Obećanje
Mi, iz koalicije „Srbija protiv nasilja“ obećali smo da ćemo vratiti normalnost i sigurnost u živote svih građana. Uredićemo Srbiju onako kako su uređene države u koje naša deca odlaze da rade i traže svoju sreću – a to znači da zakoni moraju podjednako da važe za sve i da je jedino važno šta umeš i znaš da radiš, a ne koga poznaješ.
Građanima je definitivno dosta života u „zlatnom dobu“. Svakim danom je sve očiglednije da Srbija nije nikakav „ekonomski tigar“, nego prezadužena zemlja sa najnižim životnim standardom u Evropi i najvišom stopom kriminala i korupcije. Zato očekujem da građani masovno izađu na birališta 17. decembra i glasaju za promene nabolje.
Ukoliko SNS izgubi na izborima, Aleksandar Vučić je obećao da će dati ostavku na mesto predsednika države. Eto još jednog motiva više da glasamo na ovim izborima i ispunimo novogodišnju želju većinskoj Srbiji – pošaljimo u političku penziju i SNS i Aleksandra Vučića. Ovog puta – zauvek.
Autorka je zamenica predsednika DS-a i kandidatkinja za narodnu poslanicu
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com