Foto: Wikipedia/Jengtinchen
Kineski električni automobili mogu se videti na ulicama svih kontinenata. Njihova cena se veštački spušta ogromnim državnim subvencijama što evropskim proivođačima stvara probleme na tržištu. Brisel tu ima ozbiljnih zamerki
Ono što su nekada u odnosima Evropske unije i Kine bili kineski frižideri, fenovi i mašine za veš, sada su kineski električni automobili.
Elektromobilnost jedan je od razloga napetosti pred sutrašnji samit Evropske unije i Kine u Pekingu na kojem će politički vrh Pekinga i Brisela pokušati na nađu odgovore na pitanje kako da EU i Kina nađu zajednički jezik, kada se uzajamno definišu kao rivali.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Saveta Evrope Šarl Mišel zajedno će otputovati u Peking. Prvi put posle četiri godine evropski i kineski politički vrh sešće za isti sto, piše Dojče vele.
Kineski električni automobili se mogu videti na ulicama svih kontinenata. Proizvođači automobila iz Evrope, Japana i Sjedinjenih Američkih Država dominirali su tržište električnih automobila decenijama, ali Kina sada rado naglašava da je najveći proizvođač električnih automobila na svetu i da za sobom ostavlja bivšu konkurenciju.
Prema kineskoj statistici, zemlja je u prvoj polovini ove godine izvezla više od pola miliona električnih automobila. To je rast od 160 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Kako su jeftiniji?
Kao što je to pre 20 godina bio slučaj sa kineskim kućnim aparatima, kineski električni automobili su pre svega jeftini. Evropska komisija smatra da je to moguće samo zbog subvencija.
„Cena tih automobila se veštački spušta ogromnim državnim subvencijama“, kaže Ursula fon der Lajen, te da to stvara probleme na evropskom tržištu, da su svetska tržišta preplavljena „jeftinim“ kineskim električnim automobilima.
Ona je u septembru najavila istragu zbog kineskih subvencija. Predsednica Evropske komisije verovatno će morati da opravdava svoju odluku o istrazi subvencija za kineske električne automobile, jer je to izazvalo veliko negodovanje u kineskom vrhu.
Kinesko ministarstvo trgovine taj potez je u septembru ocenilo kao „čist protekcionizam“ koji ometa i iskrivljuje globalne lance isporuke automobilske industrije. U saopštenju se dodaje da Kina uprkos tome podržava zelenu mobilnost i Evropu u borbi protiv klimatskih promena.
Kineski Ilon Mask
Kako je „Vreme“ ranije pisalo, milijarder Vilijam Li (48) smatra se kineskim Ilonom Maskom. Ne bez razloga. On ne samo što je prebogat i uspešan, već u svojoj zemlji ima status pop zvezde.
Njegov start-ap projekat mogao bi da izazove kompletnu evropsku automobilsku industriju na sličan način kao što je to Msk uradio sa Teslom.
Njegov cilj je masovna prozvodnja, osvajanje globalnog tržišta i suverena vladavina auto industrijom. Li je za nemački „Špiegel“ potvrdio da će njegova firma Nio lansirati još dva brenda, od kojih će jedan biti namenjen evropskom tržištu i to u segmentu cene ispod 30.000 evra.
„Trenutno 26 kineskih proizvođača električnih automobila planiraju dolazak na nemačko tržište do 2025“, kaže Bernd Dipenzajfen iz konsultantske firme KPMG. „Već sam taj broj pokazuje šta će se desiti. Mada će početni broj proizvedenih automobila biti nizak, to znači da će udeo nemačkih proizvođača morati da opadne. To je matematika.“
Svi najveći svetski proizvođači automobilskih pogonskih baterija su iz Kine. „Kina ima pristup sirovinama i raspolaže s najvećim proizvodnim kapacitetima i tržištima.“
Slobodna tržišna utakmica
Liderstvo Kine na tržištu električnih automobila izloženo je žestokoj konkurenciji. Pritom nisu važne samo trgovina i inženjersko umeće, već i politička pitanja.
Sijao Feng, profesor na Kinesko-nemačkoj visokoj školi za primenjenu nauku (CDHAW) na šangajskom univerzitetu Tonđi, još za vreme pandemije 2022. ukazivao je na geopolitički faktor u toj privrednoj grani.
„Konkurencija sistema i diferenciranje vrednosnih stavova“ su, po njemu, najveći izazovi za automobilsku industriju. „Kina i Evropa su pogonske snage u oblasti elektromobilnosti“, ocenio je Feng oktobra 2022. na automobilskom simpozijumu u Kini. Ali, kako je dodao, „oni su i konkurencija“.
Evropska najava preispitivanja kineskih subvencija je sada izraz sistemske konkurencije između Brisela i Pekinga. Evropska unija je još 2020. uvela mehanizam preispitivanja stranih direktnih investicija. Investicije koje donose rizik za bezbednost i javni red i mir mogu biti sprečene.
Mehanizam služi otežavanju pristupa kineskih investitora evropskoj kritičnoj infrastrukturi. Osim toga. Ursula fon der Lajen se ovog proleća izjasnila za sličan mehanizam preispitivanja evropskih investicija u Kini, kako bi se sprečilo da kapital i stručnost evropskih preduzeća „poboljšaju vojne i obaveštajne sposobnosti onih koji su nam takođe sistemski konkurenti“.
B.G./Dojče vele/Vreme
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
„Vlasti se sad hvale time što smo izgubili kao zemlja šest meseci sa tim preganjanjem sa Venecijanskom komisijom“, kaže nekadašnji šef Misije Srbije u EU Duško Lopandić
„Mi kao proevropska stranka i grupacija koja se koncentriše sada sa namerom da izađe na izbore, smatramo da neko kao Milo Lompar ne može da bude predsednik Srbije, uprkos onome - ili Srbija ili mafija“, ističe Marinika Tepić
„Uplašena konstantnim padom svog rejtinga, i uporednim rastom studentskog pokreta, vlast bi da proglasi studente za terorističku organizaciju i spreči njihovo učešće na izborima“, kaže redovni član SANU i profesor Hemijskog fakulteta Univerziteta u Beogradu Radomir Saičić
Primeri Crne Gore i Albanije pokazuju na koji način se komunicira u javnosti onda kada zemlja zaista želi da uđe u Evropsku uniju, kaže novinarka portala Savremena politika Sofija Popović
Jerg Heskens je podržavao projekat „Jadar“, čak i kada su pojedinci iz nemačke ambasade u Beogradu ukazivali na to da Nemačka ne bi trebalo da ga forsira zbog protivljenja građana, piše BIRN
Manje je važno šta će pisati u službenim beleškama sa saslušanja Aleksandra Radića. Mnogo je važnije šta će večeras prolaziti kroz glave hiljada ljudi koji su o „zvučnom topu" govorili, pisali, svedočili ili tražili pomoć. Ako je odgovor: „Bože, samo da ne dođu i po mene", onda je cilj postignut
Kako je priznavši ubistvo Aleksandra Nešovića, Saša Vuković Boske vratio pažnju javnosti na Veselina Milića? Šta još upada u oči u njegovom iskazu
Ubistvo Aleksandra Nešovića u restoranu „27“ pretvara se kriminalističku misteriju koju bi mogao da reši samo Herkul Poaro
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Gotovo preko noći, nekoliko kineskih proizvođača električnih automobila zagospodarilo je domaćim tržištem. Dok rivali iz Nemačke i dalje traže rešenje za opstanak u borbi, iz Kine poručuju da će tek vladati ovom industrijom
Tim stručnjaka iz Štutgarta "prekrio" je deo kolovoza posebnim magnetnim trakama koje služe da se e-automobili usred vožnje pune. To je velik korak napred u odnosu na dosadašnje varijante statičnog punjenja automobila na parkinzima
Evropa se teškom mukom oslobodila zavisnosti od ruskog gasa i nafte. Sada postoji bojazan od velike zavisnosti od litijum-jonskih baterija i gorivnih ćelija proizvedenih u Kini, koja bi u slučaju pojačene konfrontacije Zapada sa Pekingom mogla da postane veoma neugodna
