Učenici iz Srbije nalaze se ispod proseka vršnjaka iz zemalja OECD (Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) u matematičkoj, čitalačkoj i naučnoj pismenosti, pokazuju najnoviji podaci PISA testa za 2022. godinu.
Đaci iz Srbije ostvarili su mali napredak na listama, pa su sada u čitanju na mestu broj 40, a bili su 45, dok su u matematici 42, a bili su na 46. mestu.
Prosečno postignuće đaka iz Srbije u oblastima matematike i čitanja je 440, a iz nauke 447. Prosek učenika iz zemalja OECD je 472 iz matematike, 476 iz čitanja i 485 poena iz nauke.
„Manji procenat učenika iz Srbije bio je najbolji (5. ili 6. nivo) iz najmanje jednog predmeta, u poređenju sa prosekom u zemljama OECD-a. Istovremeno, manji procenat učenika nego u proseku u zemljama OECD-a postigao je minimalni nivo znanja (nivo 2 ili viši) iz sva tri predmeta“, navodi se u najnovijem izveštaju.
Prosečni rezultati iz 2022. kod učenika iz Srbije bili su otprilike isti kao 2018. godine. Ocenjuje se i da su rezultati „relativno stabilni od PISA testiranja 2012. godine“.
„U matematici, oni sa visokim uspehom postali su slabiji, dok se učinak nije značajno promenio među onima sa slabim postignućima. U poređenju sa 2012. godinom, procenat učenika koji su postigli rezultate ispod osnovnog nivoa znanja (nivo 2) nije se značajno promenio u matematici, čitanju i nauci“, navodi se u izveštaju objavljenom na sajtu OECD.
U oblasti znanja iz matematike PISA istraživanje je pokazalo da je 57 posto učenika iz Srbije steklo najmanje drugi nivo znanja iz matematike, što je znatno manje nego u zemljama OECD-a, gde je prosek 69 posto.
„U najmanju ruku, ovi učenici mogu da protumače i prepoznaju, bez direktnih instrukcija, kako se jednostavna situacija može matematički predstaviti (npr. upoređivanje ukupne udaljenosti na dve alternativne rute ili pretvaranje cena u drugu valutu“, navodi se u izveštaju.
Kada je reč o razumevanju teksta, oko 64 posto učenika u Srbiji dostiglo je nivo 2 ili viši u čitanju, dok je u zemljama OECD prosek 74 posto.
To znači da učenici sa tim nivoom znanja u najmanju ruku mogu da identifikuju glavnu ideju u tekstu umerene dužine, da pronađu informacije zasnovane na eksplicitnim, iako ponekad složenim kriterijumima, i mogu da razmišljaju o svrsi i obliku tekstova kada je to eksplicitno upućeno.
Najviši nivo u čitanju postiglo je dva posto učenika iz Srbije, dok je u zemljama OECD taj prosek sedam posto.
U oblasti nauke najniži nivo znanja steklo je oko 65 posto učenika u Srbiji, dok je taj prosek u OECD zemljama 76 posto.
Učenici sa ovim nivoom znanja mogu da prepoznaju tačno objašnjenje za poznate naučne fenomene i mogu koristiti takvo znanje da identifikuju, u jednostavnim slučajevima, da li je zaključak validan na osnovu datih podataka.
Procenat učenika koji mogu kreativno i autnomno da primene svoje znanje u nauci u Srbiji je dva posto, dok je prosek u zemljama OECD sedam posto.
Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj osnovana je 1960. godine i čini je 38 država, među kojima su SAD, Ujedinjeno Kraljevstvo, Australija, Norveška, Island, Švedska, Finska, Danska i Japan.
U rešavanju PISA testa učestvovalo je oko 7.600 petnaestogodišnjaka iz Srbije. U PISA 2022 studiji učestvovalo je 178 srednjih stručnih škola i gimnazija i 15 osnovnih škola koje su izabrane metodom slučajnog uzorka. Bile su u pitanju kako državne, tako i privatne škole iz različitih delova Srbije.
Ovaj međunarodni program (PISA) procenjuje znanja i veštine 15-godišnjih učenika iz matematike, čitanja i prirodnih nauka, kako bi se utvrdilo koliko dobro đaci mogu da rešavaju složene probleme, kritički misle i efikasno komuniciraju.
B.G./Slobodna Evropa/Danas
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com