Foto: Tanjug/Nemanja Jovanović
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje
Nakon što su u zajedničkom pismu kancelar Nemačke Olaf Šolc, predsednik Francuske Emaneul Makron i premijerka Italije Đorđa Meloni, traže od Beograda da de fakto prizna nezavisnost Kosova, istu formulaciju je iskoristila i predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.
Tokom posete Beogradu i sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, stiglo je i pojašnjenje šta se podrazumeva pod de fakto priznanja nezavisnosti Kosova.
Kako je rekla, radi o sprovođenju Ohridskog sporazuma koji predivđa različite korake koji uključuju priznanje kosovskih dokumenata i institucija od strane Srbije, i što ide uz osnivanje Zajednice srpskih opština (ZSO), to treba da realizuje Kosovo.
Docent Fakulteta političkih nauka Milan Krstić ističe da je izjava Fon der Lajen nešto novo, jer do sada nismo imali izjave predstavnika EU da se očekuje de fakto priznanje.
„Zašto je došlo do te promene to treba gledati u kontekstu Banjske. Dakle da je nakon Banjske povećan pritisak na Beograd sa jedne strane, a sa druge strane simptomatično je da je to pominjano u Prištini eksplicitno, a da je u Beogradu spomenuto tek kada je upitana Ursula fon der Lajen“, ocenio je Krstić za N1.
On smatra da sama upotreba toga da vi nekom tražite de fakto priznanje „otežava proces postizanja dogovora“.
To, kako je naveo, nije taktički, izbegava se u diplomatskim pregovorima, osim ako ne želite da iskažete jasan pritisak na jednu stranu.
Navodi da je de fakto priznanje samo „delimičan pritisak“.
„Ja mislim da je ovo delimičan pritisak, jer da je rečeno očekujemo od vas de fakto priznanje i da se ne protivite članstvu Kosova u UN, na primer, to bi bio eksplicitan pritsiak. Ovo je jedan korak iznad onoga šta je bilo do sada, ali i dalje ostavlja prostora za konstruktivne dvosmislenosti u interpretaciji“, objansio je Krstić.
B.G./N1
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
„Pitanje Generalštaba jedno je od največih primera kršenja zakona i korupcije. Ne postoji vetovatno ni u jednoj evropskoj zemlji da se zaključuje ugovor sa stranim investitorom i direktno navodi da ćete da prekršite zakon svoje zemlje", poručio lider Kreni-promeni Savo Manojlović
Aleksandar Dujanović od „slučajnog prolaznika“ u prilogu Studija B postao je državni sekretar u Ministarstvu zaštite životne sredine. Kojim putevima
Nakon hapšenja 12 osumnjičenih, koja su se dogodila u četvrtak 21. novembra, predstavnici vlasti i njihovi mediji počeli su svoju propagandu o tome kako je tužilaštvo „podleglo pritiscima sa ulice“. Dragan J. Vučićević se pita „Ko će da hrani decu Jelene Tanasković“
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
Profesor međunarodnog prava na Univerzitetu u Redingu Marko Milanović ističe da ne znamo šta to tačno znači i da li Brisel od predsednika Aleksandra Vučića sada traži nešto više od onoga što je u sporazumima koji su do sada postignuti
U zajedničkom pismu troje lidera iz EU od Kosova se traži formiranje zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu
