Označavajući odnos vlasti prema procesu pristupanja EU kao oportunistički, Nikola Burazer je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem objasnio da se one na neki način prilagođavaju zahtevima Unije, ali da ne prelaze granice koje bi mogle biti štetne po njihovu poziciju
Srbija deklarativno teži članstvu u Evropskoj unije (EU), ali vlasti ne pokazuju entuzijazam u procesu pridruživanja, već rade na tome da se ljudima ogade i Unija i evropske integracije, izjavio je u intervjuu FoNetu programski direktor Centra savremene politike Nikola Burazer.
Kako je ocenio u serijalu Kvaka 23, evrointegracije nisu primarni cilj vlasti u Srbiji, ali nijedna vlada u regionu ne može sebi da priušti da odbije proces pristupanja EU. Označavajući odnos vlasti prema procesu pristupanja EU kao oportunistički, Burazer je u razgovoru sa Zoranom Sekulićem objasnio da se one na neki način prilagođavaju zahtevima Unije, ali da ne prelaze granice koje bi mogle biti štetne po njihovu poziciju.
Srbija se toliko sporo kreće ka EU, da zapravo stoji
„Ako postoje određene reforme koje su u interesu evropskih integracija, ali su štetne po vlast, onda se ti koraci, kako je ukazao, ne prave i vlast ih ne preduzima, osim ako nije baš primorana, jer je mogu koštati, ne samo pozicije, nego u slučajevima nekih ljudi možda čak i slobode. Srbija je, ako formalno gledamo, sve bliže EU, ali se toliko sporo kreće da zapravo stoji,“ ocenio je Burazer i predočio da se u oblasti demokratskih institucija, vladavine prava i generalno svega što su politički standardi članstva u Uniji sve više udaljava od onoga što se od nje očekuje.
Pitanje je, međutim, u kojoj će meri geopolitika dominirati procesom proširenja, posebno posle ruske agresije na Ukrajinu i da li će zbog toga EU ubrzati proces proširenja i zemljama kandidatima biti spremna da progleda kroz prste, uprkos njihovim problemima, smatra Burazer.
Zato i postoji kalkulacija, ne samo u Srbiji, nego u čitavom regionu, da će upravo ta geopolitička pitanja dominirati, napomenuo je on i izjavu predsednika Saveta EU Šarla Mišela o proširenju Unije do 2030.godine protumačio kao signal političke volje Brisela i država članica da se ubrza taj proces.
Foto: FoNet/Мilica Vuckovic
Te poruke još nisu sasvim koherentne i čuju se različiti tonovi, ali je očigledno da u EU postoji spremnost da se o tome razgovara, precizirao je Burazer i ocenio da nije nikakva tajna da je rat u Ukrajini najvažniji motiv za Uniju da ponovo ozbiljno promisli proces proširenja. „Zato i jeste moguće da će EU biti nešto tolerantnija i kreativnija u tumačenjima da su neke stvari napredak, iako to možda nisu, ali nije realno da se govori o punopravnom članstvu u uslovima zarobljenih institucija i medija.“
Kosovski problem koštao Srbiju pristupanja EU
Prema njegovom viđenju, politički interes EU svakako nije da u članstvo uđe država koja će kasnije praviti ozbiljne probleme čitavoj Uniji, što je moglo da se vidi u slučaju nekih drugih članica. Upitan da li je za Srbiju problem Kosova glavna prepreka u evrointegracijama, kako to tvrde vlasti, Burazer je odgovorio da bi Srbija odavno, možda čak i u paketu sa Hrvatskom, ušla u Uniju da ta tema nije postala jedna od najvažnijih. Prema njegovim rečima, kosovski problem je dosta usporio i koštao Srbiju u procesu pristupanja EU, što je i dalje slučaj, ali apsolutno nije tačno da je pitanje Kosova u potpunosti zakočilo formalni napredak evrointegracija.
Osvrćući se na upozorenje francuskog predsednika Emanuela Makrona da će biti preispitan vizni režim, ukoliko Beograd i Priština ne budu postupali odgovorno u procesu dijaloga, Burazer je ocenio da su članice EU sada spremnije nego ranije da spreče eskalaciju nasilja i krize. On, međutim, misli da ne bi bilo realno videti neke oštrije sankcije, pogotovo ne tog tipa, osim ako se situacija dramatično pogorša.
Kada bi Srbija danas bila demokratska država sa razvijenom ekonomijom i vladavinom prava, koja ispunjava standarde za članstvo u EU, Burazer je siguran da bi se i o pitanju Kosova drugačije razgovaralo. Ali, pošto je Srbija daleko od toga da bude spremna za članstvo, onda je lako manipulisati, pa reći da je to sve zbog Kosova, rekao je on i potvrdio da je problem i činjenica što Beograd već godinama odbija da se pridruži bilo kakvim sankcijama protiv Moskve.
Srbiji dugoročno šteti uzdržavanje od sankcija Rusiji
„Mnoge države članice na to gledaju sa velikom rezervom, posebno one koje imaju sopstveni interes da se spreči ruski uticaj i koje se plaše širenja tog uticaja u samoj EU,“ objasnio je Burazer i konstatovao da Srbiji dugoročno šteti uzdržavanje od sankcija Rusiji. Sada pritisak EU nije toliko veliki zbog problema Kosova, ali je sasvim sigurno da će će oba pitanja morati da budu rešena, predvideo je on i precizirao da neuvođenje sankcija Rusiji konstantno šalje negativne signale EU i državama članicama da Srbija ne deli evropske vrednosti.
Upitan da li Srbija živi u nerealnoj predstavi o sopstvenom značaju i uticaju na međunarodnoj sceni, Burazer je podsetio da države male i srednje veličine često sebe smatraju mnogo uticajnijim i važnijim nego što jesu, „pogotovo ovde na našem prostoru“. Prema njegovom mišljenju, Srbija nije ni blizu toliko uticajna i važna koliko propaganda konstantno promoviše, ali definitivno ima veliku važnost na Zapadnom Balkanu i u regionu zaista figurira kao jedna od važnijih zemalja kada je reč o proširenju EU.
Samoizolacija nije opcija, vlast u Srbiji bi tako izgubila sve ono čime se hvali
Burazer ne očekuje da će do kraja godine Srbiji biti otvoren novi klaster u procesu pristupanja EU, „a ako se to dogodi, biće iznenađenje“, ali je uveren i da samoizolacija nije realna opcija. On misli da vlasti u Srbiji znaju da bi takvom politikom vrlo lako izgubile i vlast i sve ono čime se konstantno hvale, a to su ekonomski i infrastrukturni razvoj, strane investicije i sve ono od čega zavise dobri odnosi sa Zapadom.
Politika izolacije bi preskupo koštala vlasti u Srbiji da bi se one njoj ikada realno okrenule, rekao je Burazer, koji politikom stabilokratije objašnjava zapadnu podršku Aleksandru Vučiću, kao važnom faktoru, ne samo za Srbiju, nego u čitavom regionu. Kako je razjasnio, onaj akter koji uspe da obeća, možda ne i da ostvari, stabilnost, sprečavanje eskalacije nasilja i eventualno rešavanje određenih pitanja, dobiće podršku i biće mu tolerisane neke loše stvari. Upitan da li veruje da bi stabilokratija mogla da bude ključ za rešavanje problema Srbije, Burazer je uzvratio „apsolutno ne“, dok je, povodom pitanja da li će ova vlast rešiti problem Kosova, procenio da to „zavisi od toga koliko dugo će ostati na vlasti“.
Na pitanje da li veruje da će Vučićeva vlast uvesti Srbiju u EU, Burazer je odgovorio: „Ne“.
M.J./FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!
Nakon dve nedelje pritvora, u petak su iz pritvora nekadašnji potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Ješić, student Relja Stanojević i gradski odbornik u Novom Sadu Miša Bačulov.
Simboličnom petnaestominutnom tišinom građani širom Srbije su odali poštu poginulima na novosadskoj Železničkoj stanici 1. novembra. Blokade saobraćaja organizovane na nekoliko mesta u Beogradu, a kod Fakulteta dramskih umetnosti i RTS-a desile se tuče između besnih vozača sa jedne, i okupljenih građana sa druge strane
Profesor beogradskog Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski ocenio je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u gostovanju u Dnevniku RTS-a u četvrtak potpuno anulirao i porazio novinarku Bojanu Mlađenović, a time porazio i sam RTS
Kako se, na prvi znak da se otpor može organizovati drukčije nego mirnim šetnjicama, sad najednom vlast i njeni telali dosetiše da „batina ima dva kraja“?
Ministar kulture Nikola Selaković mora da bira između zakona i interesa investitora koji hoće da ruše Generalštab, a koji očigledno zastupa predsednik Vlade Republike Srbije Miloš Vučević
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Šta se zbiva u zemlji i svetu, šta ima u novinama i kako provesti vreme?
Svake srede u podne Međuvreme stiže elektronskom poštom. To je sasvim solidan njuzleter i zato se prijavite!