Časopis „Tajms“ objavio je opširan tekst o saradnji Srbije i Kine i bliskim vezama koje te dve zemlje neguju. U tekstu se počinje od ljubavi Kineza prema Titu, pa se dolazi do srpskog duga Pekingu koji sada iznosi 3,5 milijardi evra godišnje, što je 12 odsto BDP-a.
„Zahvaljujući niskom odnosu duga Srbije prema BDP-u od 55 odsto i njenom trenutnom ekonomskom rastu, kineski dug nije problem, ali ako dođe do pada mogao bi postati opasan“, rekao je Stefan Vladisavljev iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost, stručnjak za kinesko-srpske veze.
„Srbija se pokazuje kao veoma efikasan instrument za unapređenje spoljnopolitičkih ciljeva Kine“, rekao Vladisavljev.
Procvat je počeo 2017. godine, kada je Srbija ukinula vize za Kineze, a lukavi preduzetnici su iznajmljivali autobuse da odvoze grupe do sela u kojima su stanovnici nosili tradicionalnu nošnju na insceniranim svadbama, uz domaća jela i ples.
Srpski ministar turizma Husein Memić izjavio je za „Tajms“ da su direktni letovi, kinesko zeleno svetlo za grupna putovanja u martu i velika promocija Srbije u Kini na društvenim mrežama pokretači procvata.
Ljubav prema Titu
„Tito je ujedinio svoj narod protiv neprijatelja, učinivši ga bogatim i srećnim i dajući mu dobar život“, rekao je Lu Dži Ven (76), koji je sa još 20 kineskih posetilaca krenuo na turneju po Srbiji i Balkanu.
Redovi na Titovom grobu i umnožavanje fabrika kojima upravljaju Kinezi rastući su odraz kineske odlučnosti da Srbiju pretvori u uporište na ivici Evrope, potkopavajući ambicije EU da približi balkansku zemlju svojoj orbiti, ističu.
Grupa je bila deo sve većeg broja kineskih posetilaca koji su dolazili u Srbiju – 40.000 u prvih šest meseci ove godine. Kina pojačava svoj udeo u srpskoj privredi, pri čemu se predviđa da će investicije u 2023. prvi put biti jednake ukupnom iznosu svih zemalja članica EU zajedno, navodi Tajms.
Pored spomenika žrtvama napada na ambasadu, koji kineski turisti redovno krase cvećem, trebalo bi da se otvori novi kineski kulturni centar, a hotel za kineske poslovne putnike je već zauzet, dok Peking podržava diplomatske napore za masivno ulaganje.
Projekti se kreću od mosta preko Dunava do nove železničke pruge između Beograda i Budimpešte i ugovora vrednog 3,2 milijarde evra za unapređenje kanalizacionih sistema u 60 lokalnih zajednica.
„Direktne strane investicije Kine prošle godine su bile 1,4 milijarde evra, odmah iza 1,44 milijarde koliko je uložila cela EU zajedno, a Kina bi ove godine trebalo da se izjednači sa EU na osnovu sadašnjeg trenda“, rekao je Vladisavljev.
Bliske veze su udarac za diplomate EU, koje su usmeravale investicije u Srbiju sa malo zahvalnosti, dok pokušavaju da približe Beograd svom bloku. Razlika je u tome što kineska rivalska investicija ne dolazi ni sa jednim od uslova koje Brisel nameće.
M.J./N1/Tajms
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com