Foto: Ana Elez
Srbija, u kojoj je preko 50 odsto žena nezaposleno, spada u države koje biju bitku sa "roze porezom". Jedan od najbrutalnijih oblika je porez na uloške koji je institucionalizovan kroz sistem oporezivanja
Godišnji porez na vaginu autorke ovog teksta iznosi 2.798 + 2.868 + 1.374 + 1.884, ukupno 8.924 dinara. Ovaj iznos je samo deo poreza koji žene plaćaju celog života, od garderobe do frizera, u nekim slučajevima po većoj ceni nego muškarci iako je u pitanju isti proizvod. Zašto? Zato što se radi o prozvodima i uslugama za žene.
U Srbiji nema dostupnih podataka o razmerama menstrualnog siromaštva, ali zato postoje feminističke organizacije koje se bave ovim proračunima.
Jedna od njih je Ženska inicijativa „Roze zastava“ koja je prošle nedelje u saradnji sa Evropskim studentskim forumom i brendom „Bella“ uvela besplatne uloške na Fakultetu političkih nauka.
Foto: Ženska inicijativa„Prema proračunima, svaka žena i devojčica u Republici Srbiji mora da izdvoji više od 8.000 dinara godišnje za uloške, tampone i ostale proizvode za menstrualnu higijenu“, priča za „Vreme“ master komunikološkinja Jelena Mirić iz Ženske inicijative.
„Ovi proizvodi se oporezuju sa 20 odsto, dok se dnevne novine ili smeštaj u hotelima oporezuju sa 10 odsto, što je poražavajuće“, dodaje ona.
Roze porez i krize kapitalizma
Još više je poražavajuće da mnoge žene ne znaju da postoji nešto što se zove „roze porez“ iako je deo njihove svakodnevice. Ipak, ovo nije čudno za vreme u kome su patrijarhat i kapitalizam, kao pravi seksisti, izgradili razne strategije za diskriminaciju žena.
Mnogi proizvodi koje kupujemo bez razloga su naglašeni kao ženski. Primer za to su dva brijača, roze i plavi, istog kvaliteta i broja sečiva. Jedina razlika između njih je što je onaj roze boje za 25 dinara skuplji. Zato se ponekad žene opredeljuju za alternative u „muškoj varijanti“.
„Podigla bih revoluciju svaki put kada kupim muški brijač umesto ženskog samo zato što je jeftiniji“, objašnjava studentkinja Filološkog fakulteta Jovana Janjić koja ni ne pomišlja na kupovinu luksuznih brijača sa dve dopune po ceni koja ponekad premašuje 2.000 dinara.
Foto: Ana ElezGlobalne krize poput ratova, zdravstvenih i ekonomskih kriza su posledica kapitalizma i utiču na zdravlje ljudi, pa su tako, objašnjava Mirić, „dešavanja u svetu proteklih nekoliko godina direktno uticala na naš svakodnevni život, najčešće kroz rast troškova i poskupljenja“.
Otkad je izbila nova ekonomska kriza zbog rata u Ukrajini, cena Venus ljubičastog brijača sa dve dopune koji uvek kupuje povećala se sa 900 na 1400 dinara. Ovo ide pod ruku sa roze porezom jer se ženama prodaju neseseri roze boje u koje se upakuje ovakav luksuzni brijač.
U DM-u, recimo, u odeljku za negu lica pored balzama za usne se nalazi polica sa šminkom, kozmetikom i rokovnicima upakovanim u pakete. Naravno, svi su roze, a cene idu preko 2.000 dinara.
Foto: Ana ElezSa druge strane, mnoge žene ne mogu sebi da priušte ne samo ovakve proizvode, već ni najobičnije uloške. Za razliku od ostalih proizvoda, ulošci su osnovna potreba. Ipak, cene su im veoma visoke. Prosečna cena varira od 300 do 600 dinara.
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9 odsto od ukupnog broja nezaposlenih lica. „Porez na roze dodatno opterećuje mesečni budžet, pogotovo u našoj zemlji gde je preko 50 odsto žena nezaposleno ili nemaju stalni izvor prihoda“, objašnjava Mirić.
Za ovaj poražavajući procenat krivac je i manja zastupljenost žena na tržištu rada, najčešće zbog marginalizacije kao što je pripadnost etničkoj ili verskoj manjini ili migrantsko poreklo.
„Obrazovanje igra ključnu ulogu kada je u pitanju prihvatanje žene od strane žene, odnosno, shvatanja da je menstruacija normalan biološki proces“, objašnjava Mirić.
Međutim, naše društvo je u velikoj meri obavijeno patrijarhalnim vrednostima i normama te je većina žena naučena da živi upravo na taj način.
Patrijarhat u drogerijama
„I dok prezervative često možemo da dobijemo besplatno, za menstruaciju koja prati ženu većinski tokom čitavog života, i dalje nema besplatnih higijenskih proizvoda, a menstruaciju prate stigma i ćutanje“, vidi Mirić kao još jedan problem.
Kada je Ženska inicijativa radila anketno istraživanje 2021. godine na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, pre početka realizacije uvođenja higijenskih uložaka na matični fakultet, rezultati su pokazali da 60 odsto ispitanica oseća sramotu prilikom kupovine menstrualnih potrepština, kao što su ulošci ili tamponi, ukoliko se na kasi iza nje nalazi neki muškarac. Samo 16 odsto ispitanica je odgovorilo da ih nikada u toj situaciji nije sramota.
Foto: Ana ElezDiskriminacija u frizerskim salonima
Primer za roze porez je i kada odemo kod frizera i onda se ispostavi da je šišanje za žene skuplje. Frizeri poručuju da se ne radi o diskriminaciji, jer se prilikom ženskog šišanja i sređivanja frizure potroši više vremena. Jednostavno, ženske frizure zahtevaju komplikovanije tehnike.
I stvarno je tako – osim dela da se ne radi o diskriminaciji.
U frizrskim salonima za žene i za muškarce „tretman“ jee drugačiji. Dok su ženama na raspolaganju raznorazni magazini o nezi i lepoti, za muškarce nešto tako ne postoji. Ovo govori da se žene posmatraju kao bića koja postoje da bi bila lepa i koja ne mogu da se kontrolišu u „peglanju kartica“.
„Izjave u vezi sa ’muškim i ženskim’ frizerima se uklapaju u model diskriminacije, ali i poziv na borbu, koja nas godinama navodi da moramo u budućnosti promišljenije da stvaramo sigurnije prostore za sve žene u našem društvu“, objašnjava Mirić.
Feminizam za bogate
Kako bi se okončala ova seksistička opresija Ženska inicijativa smatra da se mora staviti akcenat na edukaciju žena, muškaraca i nebinarnih osoba o ovoj temi.
„Jasno nam je da nekolicina građana i građanki naše zemlje i dalje ne vide potrebu za smanjenjem poreza na roze, ali i potrebu za besplatnim higijenskim ulošcima“, objašnjava ona i kaže da ovo ipak daje motivaciju Ženskoj inicijativi da se o ovoj temi češće razgovara.“
Foto: Ženska inicijativaNeke zemlje su smanjile ili ukinule porez na dodatu vrednost (PDV) na proizvode za menstruaciju. Među njima su desetak saveznih država u SAD, Kenija, Kanada, Australija, Indija, Kolumbija, Malezija, Nikaragva, Jamajka, Nigerija, Uganda, Liban i Trinidad i Tobago. Evropska unija preporučila je smanjenje PDV-a na ove proizvode na pet odsto.
Osim lične i društvene odgovornosti, sagovornica portala „Vremena“ vidi problem i u tome što su mnoge dileme koje danas stoje pred feminističkim pokretom nametnule pripadnice buržoazije, koje su oblikovale pokret „tako da služi njihovim oportunističkim klasnim interesima“.
Jelena Mirić zaključuje: „Danas moramo da radimo na tome da promenimo njegov pravac, tako da žene svih klasa prepoznaju da feminizam zastupa njihove interese“.
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
Srbija ima obavezu da reguliše i nadgleda proizvodnju, nabavku i upotrebu opreme koju koristi policija i organi reda, a da je poseban oprez potreban prilikom upotrebe eksperimentalnog naoružanja
Istaknuto je da je Dejan Vuk Stanković kao ministar i profesor dužan da stane u zaštitu studenata, „koje predsednik države naziva zločincima“
Nemanja Andrić osuđen je i na novčanu kaznu od 100.000 dinara, a mora da plati i odštetu od 300.000 dinara aktivistkinji pokreta Kreni-Promeni Svetlani Kosanović koju je povredio
Status strateškog projekta zahteva ispunjenje standarde EU za zaštitu životne sredine i ljudskih prava što će se odraziti na konačni kapitalni trošak
Izvor „Vremena“ kaže da je na Nastavno-naučnom veću FPN bilo žučne debate profesora i da su razmenjene teške reči
Miloš Pavlović je napadnut jer nije shvatio da u naprednjačkoj Srbiji učešće u javnom životu ima neformalnu cenu. I da nju sada plaćaju i ćaciji
Malim političkim remek-delima studenti su prizemili Aleksandra Vučića. Šta su oni shvatili, a mi stariji nismo razumeli svih ovih godina
Zakleo se Vučić u vlast i u med da će u Kosjeriću da zavede red, mogla bi da glasi pesmica o apsurdno brutalnoj funkcionerskoj kampanji koja se vodi u ovoj malenoj opštini
Intervju: Tužiteljka Bojana Savović
Svako treba da živi sa svojom savešću – ako je ima Pretplati seArhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
