Naučno dokazana: Osećaj nas ne vara, komaraca nikad više

Ludilo! Haos! Katastrofa! Tako poslednjih nedelja opisujemo situaciju sa komarcima.

„Lični osećaj nas ne vara – komaraca ove godine u nekim delovima zemlje ima čak 320 puta više u odnosu na našu granicu tolerancije“, otkriva za portal Klima 101 Dušan Petrić, profesor u penziji sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Kako navodi, u Banji Junaković, kod Apatina, postavili su klopke u kojima prikupljaju komarce.

„To su zapravo kantice sa suvim ledom, odnosno ugljen-dioksidom u čvrstom stanju, koji privlači komarce sa razdaljine od 20-30 metara. Klopka radi od večeri do jutra”, kaže on.

Tokom samo jedne ovogodišnje junske noći tamo je prikupljeno 6.400 rečnih komaraca.

„Neizdrživo uznemiravanje javlja se sa preko dvadeset komaraca”, konstatuje Petrić. „Možete samo da zamislite kakvo je stanje kada ih je 6.400. To je pakao!”

Ovaj naučnik sa preko 35 godina iskustva u istraživanju komaraca navodi da su ovi insekti zaposeli veliki deo Podunavlja, na primer Apatin i Polojsku šumu kod Bačke Palanke, kao i Osijek i Vukovar u susednoj Hrvatskoj.

„Stanovništvo na ovim prostorima ne može da živi i da bilo šta radi na otvorenom – u pitanju je ekstremno baštovanstvo ili ekstremno ratarstvo. Ne čudi me zašto se u Vukovaru traži proglašenje elementarne nepogode.”

Namnožavanje komaraca doprinelo je da promene ponašanje, i da postanu manje podnošljivi i više agresivni – u uobičajenim okolnostima kada su manje brojni, hrane se pretežno pred zalazak ili nakon izlaska sunca, ali s obzirom na to da je veća konkurencija, ne biraju vreme, već bodu čitavog dana.

„Takođe, ulaze i u naše domove što se inače retko dešava.”

Zbog čega se ovo događa?

„Najezda komaraca dešava se maltene uvek kada vodostaj Dunava kod Novog Sada dostigne 400-500 centimetara”, priča Dušan Petrić. „Tada reka poplavi najproduktivnija izvorišta rečnih komaraca što je slučaj i ove godine. S obzirom na to da mogu da odlete 20-30 kilometara dalje, preplavili su i Frušku goru.”

Prema svedočanstvu ovog entomologa, slično se desilo 2014. i 2019. godine.

Pre nego što komarci poprime oblik u kojima ih znamo – dosadnih, pomalo čak perfidnih, zujećih dvokrilaca sa dugim nožicama – oni su najpre samo jaja, zatim larve i naposletku lutke. Vrste se među sobom razlikuju i na osnovu toga gde ženke polažu jaja, a upravo su ova mesta ono što stručnjaci zovu „izvorištima komaraca”.

„Za kućne komarce izvorišta predstavljaju kante sa vodom, a za rečne su to područja koja Dunav poplavi.”

Kako konstatuje Petrić, poplavljene zone su prave banke jaja komaraca, tamo ih ima na milijarde.

„Kada voda nadođe i njena temperatura bude 10 stepeni, jaja će se ispileti. U njima su formirane larve koja samo čekaju signal da je opao nivo kiseonika u njihovoj sredini – a do toga dolazi pri plavljenju zato što u vodi ima manje kiseonika nego u vazduhu.”

Svakako, nije samo okolina Dunava poprište komaraca, oni se u ogromnom broju javljaju i oko drugih reka sa relativno većim plavnim površinama sa jednom bitnom razlikom: izvorišta nisu svugde jednako raspoređena i produktivna.

„Primera radi, oko Tamiša takođe ima komaraca, u banatskom selu Sefkerin prebrojali smo 5.248 jedinki druge najbrojnije vrste rečnih komaraca. Nasuprot tome, oko Đerdapskog jezera ih nema toliko zato što je obala takva da ne može da dođe do plavljenja većih razmera.”

Sprejevi i kreme ne pomažu

„Repelenti na visokim temperaturama i visokoj vlažnosti vazduha kraće traju”, naglašava Dušan Petrić, „zato ljudi trenutno ne mogu da se izbore sa komarcima.”

Rešenje bi moglo da bude na manje svakidašnjem mestu.

„Najbolja odbrana je jak ventilator zato što komarci ne mogu da lete kada je struja vazduha koja duva prema njima veća od jednog metra u sekundi. Ventilatori ih sprečavaju da nas napadaju!”

Pitali smo Petrića i da li priča o tome da su pojedine krvne grupe manje privlačne komarcima pije vodu iz ugla nauke.

„Svedoci smo toga da određene ljude manje bodu. Oni u svom znoju imaju nešto što blokira čula komaraca i onda ne mogu da ih ‘vide’ – ne prepoznaju ih kao izvor ugljen-dioksida, odnosno krvi. Što se tiče krvnih grupa, sigurno je da ljudi sa različitim krvnim grupama luče različite supstance, ali tu nema nekih naučnih osnova da se sa sigurnošću kaže: ‘ova krvna grupa reaguje ovako, ona onako’.”

Ceo tekst pročitajte na Klima 101.

Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com