Evropska unija (EU) mogla bi da ne prizna rezultate izbora u Srbiji, ali bi takav scenario zavisio od nalaza Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), čiji bi izveštaj u slučaju ozbiljnih neregularnosti morao da bude izrazito kritičan, ocenio je direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Igor Bandović.
Bandović je rekao da je to jedan od mogućih ishoda, ali da za sada nema utisak da evropske institucije ozbiljno razmatraju takvu opciju, piše FoNet.
Prema njegovim rečima, u Briselu čekaju da vide kako će izbori proteći i prikupljaju informacije, a važnu ulogu imaće i izveštaji nezavisnih domaćih i međunarodnih posmatrača tokom izbornog dana.
Izbore zakazane za 25. oktobar pratiće misije Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog parlamenta i ODIHR-a. Bandović je kao najvažniju izdvojio misiju OEBS-a, čije izveštaje kao relevantan izvor procene izbornog procesa koriste i evropske institucije.
Kako je objasnio, posmatrači ODIHR-a ne prate samo glasanje na biračkim mestima već analiziraju i predizbornu kampanju, ponašanje političkih aktera, medijsko okruženje i slobodu medija. Njihov zadatak nije da neposredno utiču na regularnost izbora, već da evidentiraju nepravilnosti i pruže celovitu procenu izbornog procesa.
„Verujem da će sve kontroverze oko izbora biti zabeležene i ispitane“, rekao je Bandović, podsećajući da je misija OEBS-a u Srbiju stigla ranije i da već prati situaciju.
Važna i misija Evropskog parlamenta
Značajnu političku težinu imaće i misija Evropskog parlamenta, koja šalje sedam predstavnika. Bandović smatra da njihovo prisustvo može da doprinese sprečavanju nepravilnosti, u meri u kojoj je to moguće, dok će njihova ocena izbora uticati na međunarodnu sliku Srbije i procene o karakteru njenog političkog sistema.
Prema njegovim rečima, na osnovu izveštaja posmatrača evropske institucije procenjivaće tok izbora, a među pitanjima koja bi mogla da budu otvorena jeste i navod da je od maja izdato novih 200.000 ličnih karata. Posmatrači bi, kako je naveo, mogli da traže objašnjenje od vlasti o tome da li je taj podatak tačan, ko je dokumenta izdao i iz kojih razloga.
Bandović je ocenio da činjenica da je misija Evropskog parlamenta pozvana u poslednjem trenutku govori i o odnosu državnih organa Srbije prema Evropskoj uniji. Ipak, smatra da će predstavnici te misije imati dovoljno iskustva da prepoznaju eventualne probleme, budući da su i sami političari koji učestvuju u izbornim procesima u svojim zemljama.
Mogući ozbiljni problemi
Govoreći o mogućim posledicama izbora, Bandović je upozorio da bi Srbija u postizbornom periodu mogla da se suoči sa ozbiljnim institucionalnim problemima. Ocenio je da zemlja trenutno ima samo jedan državni organ koji smatra „legalnim i legitimnim“, što bi, prema njegovim rečima, moglo da otvori prostor za vaninstitucionalno delovanje.
Osvrnuo se i na položaj Srpske napredne stranke u Evropskoj narodnoj partiji (EPP), najvećoj političkoj grupaciji u Evropskom parlamentu. Iako je SNS i dalje članica EPP-a, ta grupacija nije pozvala građane Srbije da glasaju za naprednjake, što je, kako je naveo, uobičajena praksa.
Bandović smatra da je na odnose između srpskih vlasti i Evropske unije uticao i slučaj sahrane Ratka Mladića, nakon kojeg su, prema njegovoj oceni, nastupile promene u odnosima dve strane.
Vreme izbora! A neko mora da Vas izveštava nezavisno. Zato je u oktobru godišnja pretplata na digitalno izdanje „Vremena“ čak 2.500 dinara jeftinija. Izaberite odmah!
