Međunarodni dan Zemlje slavi se svakog 22. aprila.
Datum koji su odabrale Ujedinjene nacije u čast naše planete podsetnik je na događaje od 22. aprila 1970. godine, kad je 20 miliona ljudi izašlo na ulice gradova u Sjedinjenim Američkim Državama da bi protestovalo zbog štete koju životnoj sredini nanose ljudske aktivnosti.
Aktuelnih primera štete koju prirodi čini čovek, ima na svakom koraku.
Ovih dana u Prokuplju, osvanula je deponija kraj gradskog bazena, a utvrdiće se da li ju je napravilo preduzeće „Demetra RB“, preduzeće koje između ostalog i čisti grad. Kako je juče objavio portal „Rešetka“, radnike ovog preduzeća je nakon prijave građana, sprečila policija da tu, već formiranoj gomili, dodaju i šut iz kamiona.
Tvrdili su da su se samo parkirali, slučajno baš u položaju za izbacivanje otpada, kako bi sačekali da im gazda kaže gde da bace šut. Gde su ga do tad bacali nisu hteli da kažu, zato što nisu za to ovlašćeni.
Portal navodi da je „Demetra RB“ beogradsko privatno preduzeće koje je od nekadašnjeg Javno komunalnog preduzeća „Hammeum“ koje je rasparčano, preuzelo najprofitabilnije delatnosti, kao što je parking servis. Oni se bave gradskim zelenilom, te je i to delatnost koju obavljaju i u Prokuplju, kao i čišćenjem i održavanjem gradskih površina. Za svoje usluge dobijaju i subvencije iz budžeta Grada Prokuplja.
Na deponiji je bačeno granje od isečenog zelenila i drugi otpad.
Rešetka navodi da u čitavom Prokuplju ne postoji prostor na kojem je dozvoljeno da se izbacuje šut i otpad ovog tipa, kao i da će inspekcija u ponedeljak ispitati slučaj.
„Ono na čemu moramo raditi da bismo sačuvali planetu je čovek“, kazala je danas FoNet-u Aleksandra Ugarković predstavnica Svetske organizacije za zaštitu prirode WWF.
Podsetila je da se planeta Zemlja suočava sa brojnim problemima počev od globalnog zagađenja, klimatskih promena, laganog gubitka brojnih biljnih i životinjskih vrsta, ali su njen najveći problem ljudi
„Treba promeniti svest o tome da je krajnje vreme da ozbiljno počnemo da radimo pojedinačno, ali i kao delovi sistema poput države, korporacije, udruženja građana, a zatim da preduzmemo konkretne akcije kako bismo zaštitili živi i neživi svet“, rekla je Ugarković.
S.Ć./Rešetka/FoNet
Čitajte dnevne vesti, analize, komentare i intervjue na www.vreme.com
